Usled mnoštva obaveza i brzog života, mnogi od nas će za svoj prvi obrok izabrati brze, mesne prerađevine. Sendvič sa salamom i flašica gaziranog pića biće nam dovoljni da utolimo glad i izdržimo do popodnevnog ručka. Međutim, samo zato što smo „nešto“ pojeli, ne znači da smo učinili uslugu svom telu. Konzumiranje suviše prerađene hrane može dovesti do prerane smrti, pokazala je studija koja je rađena poslednjih 30 godina. Studija objedinjuje rezultate više od 100.000 anketiranih lica u SAD-u koji nisu bolovali od raka, kardiovaskularnih bolesti ili dijabetesa. Naime, od 1986. do 2018. godine učesnici studije su jednom godišnje obavljali sistematske preglede i medicinske rezultate o svom zdravlju i životnim navikama slali naučnicima. Studija je takođe pokazala da je za čovekov organizam najvažniji obrok doručak ali i da zaista nije svejedno šta to doručkujemo.

Anketirana grupa koja je jela najmanje prerađenu hranu, koristila je ovakve proizvode u oko tri porcije nedeljno, dok je najviše njih jelo ovakvu hranu prosečno od sedam do deset puta nedeljno. Grupa koja je za doručak najčešće birala mesne prerađevine imala je 4% veći rizik od smrti, uključujući i 9% povećan rizik od neurodegenerativnih bolesti, pokazali su podaci studije, a prenosi CNN.

Profesor kliničke epidemiologije i ishrane na Harvardu, dr Song Mingjang opisao je vezu između prerađenog mesa i pojave određenih bolesti na ispitanicima. Prema njegovm rečima, prerađenu hranu ne treba potpuno izbaciti ali treba smanjiti njen unos kao i period dana kada je jedemo.

– Žitarice, hleb od celog zrna takođe se smatraju prerađenom hranom, ali one sadrže razne korisne hranljive materije poput vlakana, vitamina i minerala. S druge strane, mislim da bi ljudi trebalo da pokušaju da izbegnu ili ograniče konzumaciju određene prerađene hrane, kao što su meso, pića zaslađena šećerom i proizvodi koji sadrže veštačke zaslađivače – savetuje dr Song.

Njegovo mišnjenje je da su voće, med i čista voda najbolji izbor za doručak, dok hranu koja je prerađena možemo jesi za večeru, ali u manjim količinama.

– Ako ljudi održavaju generalno zdravu ishranu, mislim da ne moraju da budu uplašeni ili preplašeni. Zdrava ishrana je raznovrsna, sa što više šarenog voća i povrća, celih žitarica i prirodnih šećera poput meda – istakao je ugledni doktor. Studija je takođe pokazala da je veoma bitno da koristimo hranu koja u sebi ima nizak nivo aditiva, boja i pojačivača ukusa. Ovakvu hranu najbolje je zameniti prirodnim, sezonskim proizvodima.

foto:/ Freepik.com