U subotičkom Narodnom pozorištu poslednja dva meseca vredno se uvežbava nova predstava. U pitanju je praizvedba teksta „Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878.“ autora Albine Podgradske. To je najstarija štampana drama na srpskom jeziku koju je napisala žena i specifična je po tome što likovi, osim na srpskom, govore i na mađarskom, romskom i slovačkom jeziku. Predstava objedinjuje glumce oba ansambla Narodnog pozorišta Subotica, Drame na srpskom i mađarskom jeziku, kao i članice Dramske sekcije Dečjeg pozorišta, nove mlade glumačke nade, i predstavnike romske i slovačke zajednice.

Režiju predstave potpisuje Anđelka Nikolić, rediteljka koja zajedno sa Radivojem Dinulovićem dizajnira i scenski prostor. Kostimograf je Marko Marosiuk, koreografkinja Isidora Stanišić, dramaturškinja Rozi Brešćanski B., autor muzike Geza Kučera mlađi, a lektori su Saša Latinović, Agneš Rafai Telečki i Stevan Nikolić. Svečana premijera najavljena je za 14. mart, na sceni Jadran, sa početkom u 19 časova i 30 minuta kada će se na sceni naći preko 40 učesnika različitih glumačkih generacija i iskustava. Prva repriza najavljena je za 26. mart.

– Svaka proba je bila kao novo iskustvo baš zbog različitih izvođačkih grupa. Tekst sam prvi put pročitala pre nekoliko godina, iako je obobjavljen još davne 1880. To je prvi štampan tekst koji je na srpskom jeziku pisala žena, Slovakinja iz Vojvodine koji, otkako je bio objavljen kao knjižica, nikada nije bio igran na sceni. Sama ta činjenica kao i njegova aktuelnost, jer obrađuje temu izbeglica iz specifičnog ugla žena i dece koji jesu najveće žrtve ratova, bila mi je motivacija da stvorim okolnosti kako bi predstava mogla da se postavi – kaže Anđelka Nikolić, rediteljka predstave.

Prema njenim rečima, glavni lik u predstavi čini zapravo zajednica u koju dolaze majka i ćerka, zajednica koja vrlo podseća na današnju budući da je grad u kom se radnja dešava najverovatnije Subotica ili Sombor, u tadašnjoj Ugarskoj. U pitanju je multietnička sredina različitih narodnosti, obeležena i ekonomskom krizom, gde postoji vidljiva podela na bogate i siromašne, društvo koje nije dovoljno pravdeno ni prema starosedeocima, ni prema izbeglicama.

– Bosna onog vremena je bila pod osmanlijskom okupacijom, Srbi su bežali u Vojvodinu. Glavna junakinja govori o vrednostima zemlje u odnosu na nešto što su Evropa i civilizacija. Predstava je višejezična jer je originalno pisana krajem 19. veka, od strane devojke koja se obrazovala za učiteljicu u Somborskoj školi i koja je tečno govorila srpski, mađarski, romski i slovački. Čitave strane ispisane su na tim jezicima, sa vrlo jasnom logikom da pripadnici tih naroda međusobno komuniciraju. Postoji nekoliko replika na poljskom, a mi smo dodali i nekoliko na nemačkom i bunjevačkom koji se pominje kao dijalekat. Bilo je izazovno raditi jer sam sigurna da niko od članova ekipe ne govori sve te jezike. Ljudi u publici će putem titla moći da prate šta trenutno kažu svi glumci koji su na sceni. Pozvala bih sve Subotičane da dođu jer je u pitanju predstava na više jezika, predstava u kojoj učestvuje i publika koja će, zajedno sa glumcima, moći da podeli svoje emocije – objašnjava rediteljka dok sa glumcima prolazi kroz poslednje pripreme pred veliku premijeru.

Doajen pozorišne scene našeg grada, glumac Vladimir Grbić o delu kaže da izazov uvek predstavlja kada stariji komad treba da se približi modernoj publici.

– Mislim da tekst poseduje određenu vrstu aktuelnosti kada su u pitanju istorijski događaji čiji smo svedoci poslednjih nekoliko decenija, ali i samih okolnosti ovdašnjeg života, s obzorom da se radi o izbeglicama iz Bosne iz 19. veka koji su se našli u meštovitoj sredini. U aktuelnosti pomažu određena rediteljska i glumačka sredstva, jedan malo moderniji izraz bez klasične scenografije ali scenografije koja je upotrebljiva i funkcionala, bez istorijskih kostima jer smo u kostimnima iz 21. veka, koji ipak oslikavaju vanvremenske odnose i razlike u društvu. Ovo je predstava koja prati glavne likove, devojčicu Milevu i njenu majku, ostali gluumci su u funkciji grupnih scena gde je zajednica glavni lik – objašnjava Grbić koji u predstavi glumi lik “jednog kočijaša”, ulogu za koju kaže da sama po sebi ne donosi mnogo, ali je bitan segment grupne energije različitih slojeva društva gde dobija pun smisao.

Prema njegovim rečima, predstava je prvi projekat Narodnog pozorišta Subotica koji objedinjuje mnoštvo glumaca, profesionalaca ali i amatera.

– Neobičan je ali i veoma važan poduhvat za pozorište jer ujedno pruža priliku da se prvi put spoje srpska i mađarska drama, nastupamo celovito. Posebnu energiju daju ljudi koji nisu profesionalni glumci, ima puno dece koja unose spontanost, dobija se više prirodnosti. Sinoc smo imali prvu publiku, studentkinje Fakulteta tehničkih nauka. Njima je nakon predstave trebalo vremena da napuste salu, po tome smo videli da ih je predstava zaista pogodila, po izrazima njihovih lica bilo  je jasno da je to što smo uradili imalo efekta. Za ovakvu vrstu pozorišta gde ima modrenog izraza, veoma je bitno da predstava komunicira sa publikom – naglašava Vladimir Grbić.

Glavna uloga devojčice Mileve poverena je četrnaestogodišnjoj Petri Mijailović iz Subotice.

– Probe su intenzivne i na njima je uglavnom jako dobra atmosfera. Jedva čekam da dođem na svaku narednu. Teško jeste ali je i mnogo zabavno, glumci su sa nama baš prijatni i uvek su raspoloženi za neki razgovor ili savet. Igram ulogu Mileve, devojčice koja je veoma sirota i koja je sa majkom došla u novu zajednicu. Ona je veoma tužna i nikako se ne nalazim u toj ulozi, ali mogu da prenesem njenu emociju na sebe – poručuje mlada glumica, koja je bila inspiracija i svojoj, dve godine mlađoj sestri da se oproba u glumi i nađe u predstavi.

– Zanimljivo nam je na probama, zna biti i naporno ali mi nije teško da školu uskladim sa njima. Igram ulogu Juce i veoma sam nestrpljiva da je predstavim publici – kaže Lena Mijailović uz poziv svim Subotičanima da 14. marta dođu u pozorište, na premijeru predstave „Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878.“.

Šansu da se pokaže pred subotičkom publikom dobila je i talentovana trinaestogodišnjakinja, Danka Savin.

– Na probama mi je zabavno, u početku sam bila nervozna da ne bih nešto pogrešila ali sada sam se opustila, ako se pogreši, nastavlja se dalje. Jako smo bliski sa glumcima, pomažu nam i daju nam savete. Predstava nije ista kada se čita i kada se igra, ima smešnih ali i tužnih delova. Sa glumcima sam pričala i o tome na koji način bih mogla da nastavim da se bavim glumom, objasnili su mi da je najvažnije da glumac bude razgovetan i glasan. Akademija ima mnogo smerova, ne samo glumu, pa ću jednoga dana moći da biram. U početku sam imala veliku tremu ali kroz razgovor sa glumcima i kroz stotinu saveta, više nemam strah od publike, probaću da odglumim najbolje što mogu – kaže Danka Savin i dodaje da joj se uloga Berte koja joj je dodeljena mnogo sviđa.

Iako joj je prvo namenjena manja uloga, mlada glumica objašnjava da joj je kasnije, na zameni poverena mnogo veća rola koju jedva čeka da zaigra na “daskama koje život znače”.

Predstava nastaje u koprodukciji Seoskog kulturnog centra Markovac i Narodnog pozorišta Subotica, u saradnji sa Dečjim pozorištem Subotica i Edukativnim centrom Roma. Realizaciju predstave podržava Vlada Švajcarske, u okviru projekta „Kultura za demokratiju“, koji sprovodi Hartefakt Fond.

foto:/ Narodno pozorište Subotica/Igor Preradović