Letnje računanje vremena počinje u noći između subote i nedelje, 30. i 31. marta. To je onaj trenutak kada časovnike u domovima pomeramo jedan sat unapred, spavamno kraće, a jutro nam veoma brzo zakuca na prozore, i to sve u nedelju, na dan kada smo slobodni.

Pomeranjem časovnika za jedan sat unapred, sa dva na tri sata, spavaćemo kraće ali je dobra vest da nam i dani postaju duži, lepši i topliji, zima i zvanično može da pakuje svoje kofere jer je njeno vreme prošlo.

Letnje računanje vremena trajaće sve do poslednjeg vikenda u oktobru, tačnije do 27. oktobra kada će nam priroda nadoknaditi izgubljeni sat spavanja.

Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena 27. marta 1983. godine. Do 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra i to na osnovu odluke koje je donela tadašnja Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom. Od 1996. period računanja letnjeg vremena je produžen do oktobra. Sve države Evrope, osim Rusije, Belorusije, Islanda i dela Grenlanda i norveških ostrva Jan Majen i Špicberška ostrva koriste letnje računanje vremena.

foto:/ Freepik.com