Nekada je jagode u Tavankutu uzgajala svaka druga kuća, na manjoj ili većoj površini, jagode su se izvozile za Rusku federaciju ali se sve to promenilo, manje je proizvođača, manje je i mladih koji bi se ovim poslom bavili pa ni sam uzgoj koji može biti profitabilan, više nije toliko isplativ, ovako smatra Robert Burger, proizvođač jagoda iz Tavankuta koji se ovim poslom bavi preko 20 godina. Prema njegovim rečima, puno rada stoji iz uzgoja jagoda u deset plastenika, angažovana je cela porodica, a sam posao donosi nekada više, a nekad manje novca. Novih proizvođača je sve manje, uvoz voća iz inostranstva sve je veći, a najviše bi značilo kada bi proizvođači dobili olakšice od države koje bi zadržale mlade ljude na selu.

Nekada su polja na zapadu ovog subotičkog naselja bila mnogo bogatija jagodama, posao je cvetao jer je voće sa peska mnogo više cenjeno, slađe je i ukusnije, a rađa i krupniji plod. Porodica Burger jedna je od retkih koja je ostala verna proizvodnji tavankutskih jagoda.

– Globalno tržište utiče na Evropu ali i na zemlje trećeg sveta, bez obzira što mi nismo u evropskoj uniji, jako puno zavisimo od situacije u Evropi. Kod nas su doneseni evropski zakon, a mi se tretiramo kao zemlja trećeg sveta. Kod nas se jagode uvoze iz Albanije, Grške, Turske i u nekim momentima domaći proizvođači nisu konkurentni pošto moramo da ispoštujemo sva pravila koja je Evropa usvojila. Imamo i uticaj uvozničkog lobija, a nekada je bilo i više proizvođača – kaže Robert Burger, poljoprivrednik iz Tavankuta koji je početkom meseca zakoračio u svoje plastenike kako bi ubrao prvi ovogodišnji rod.

– Imamo još četiti nedelje berbe jagoda. Očekujemo bolji rod nego prošle godine, nešto je zima bila blaža nego prethodna, manje je bilo oscilacija i rod je za sada dobar, za razliku od pretghodne dve, tri godine kada smo imali pozne mrazeve. Naše sadnice su u plasteniku, oni pomažu i jagode u njima mogu da izdrže manji minus ali ne i ekstreme mrazeve kada je od -6 do -9 stepeni, koliko smo zadnjih godina imali u aprilu. Bilo je dosta oštećenja, ali za sada je sve dobro, tek nam slede dobre berbe – poručuje Burger dok osmatra svoje sadnice.

Kilogram jagoda trenutno se prodaje za oko 500 dinara, a da li je to visoka ili niska cena, proizvođači smatraju da je relativna stvar, jagodu nije jeftino proizvesti, treba puno rada bi se plastenici podigli i da bi se voće u njima održavalo.

– Poljoprivredni prozviđač nikad nije određivao cenu, nju određuje tržište, ako je proizvoda manje, cena je veća i obrnuto. Sve je stvar ponude i potražnje. Nama je bitno da imamo po jedinici površine određenu svotu novca da bi se proizvodnja ekonomski isplatila. Najlakše je ugasiti proizvodnju. Videli smo u poslednjih par godina, ne samo u jagodama već u bilo kojoj vrsti voća, proizvođači rade godinu do dve u minusu, ali posle toga oni propadaju, zadužuje se. Bitno je pregurati loše godine. Ako je proizvodnja ekonomski isplativa, mladi ljudi će se okušati u proizvodnji, a ako vide zaradu, nastaviće da grizu za ovaj posao. Mislim da je prošlo vreme jeftinih poljoprivrednih proizvoda, jednostavno klima se promenila i tešto je proizvesti robu. Sa druge strane, svi bi hteli da odu u grad i svi bi da nešto bude jeftino, a da se ne radi mnogo. Međutim, na selu je sve manje ljudi. U zadnjih 10 godina imamo 20% stanovništva manje po selima, jedan deo jeste otišao za Suboticu, ali dobar deo je otišao van zemlje, Tavankut je pre 15-20 godina imao 5.500 stanovnika, danas smo došli na 1960, a brojka je i dalje u opadanju i za kratko vreme ćemo pasti ispod 1.000, to je tragedija, a tako je i u drugim selima – smatra Robert Burger i rešenje vidi u promeni odnosa države i grada prema selima.

Ni sva sela nisu jednaka, nije isto proizvoditi na pesku i na plodnoj zemlji gde se može više proizvesti, 25, 30 pa i 40 tona po hektaru, toliko jagoda prema mišljenju proizvođača u subotičkom ataru ne može se očekivati ako je tlo peščano.

– Ako ćemo se samo se voditi profitom, na selu neće ostati niko, proizvodnja nije profitabilna, ne samo u Srbiji već u celom svetu, sve se svelo da poljprovrednici žive od subvencija. Mi radimo posao koji pokriva troškove proizvodnje, ono što nam ostaje i od čega da živimo, to su subvencije, a to nije dobro. Pre deset godina bilo je mnogo više registrovanih privrednih gazdinstava, danas je taj broj daleko manji, a kada se nešto ugasi, ponovo je jako teško krenuti. Zato apelujem na vlast i na politiku da nađu rešenje kako da zadrže mlade ljude i stimulišu ih, da im daju neke olakšice, ne mora to biti isključivo novac, već prednosti zašto bi se zadržali na selu. Besplatni vrtići, više škola, besplatni udžbenici i prevoz mogu da zadrže mlade ljude na selima. Jako je puno mladih roditelja koji nemaju gde da ostave decu kada odu u polja, jer nemamo dovoljno vrtića. Ako bismo taj problem rešili, mislim da bi više mladih ostajalo na selima i bavilo se proizvodnjom – zaključuje Robert Burger, jedan od retkih proizvođača koji i dalje nastavlja da neguje tavankutsku jagodu sa peska, omiljeno majsko voće i prirodnu poslasticu.

foto:/ LovaLova portal