U Velikoj većnici Gradske kuće juče, 25. aprila obeleženo je pola veka postojanja Građevisnkog fakuleteta u Subotici. Svečanosti su prisustvovali predstavnici Grada, subotičkog Građevinskog fakulteta i Univerziteta u Novom Sadu. Tokom pet decenija rada Građevinski fakultet iz Subotice obrazovao je veliki broj stručnjaka i ostvarivao brojne druge značajne doprinose u oblasti graditeljske nauke. Pod okriljem Univerziteta u Novom Sadu, Građevinski fakultet Subotica je izrastao u savremenu obrazovno-naučnu instituciju, sa nastavom na srpskom i delom na mađarskom jeziku.

– Građevinarstvo je staro koliko i ljudski rod, tokom istorije nastajale su i nestajale brojne civilizacije, ali su ostali vidljivi tragovi njihovog postojanja poput piramida, hramova, Kineskog zida, mostova koji spajaju. Zaposleni na fakultetu uvek su spremni da odgovore na zahteve privrede, rešavajući konkretne probleme iz prakse, ali i da ponude privredi nešto novo što će dovesti do pronalaženja nekih optimalnih i racionalnih rešenja. Ponos ove ustanove su i studenti koji svojim aktivnostima šire granicu, nastojeći da promovišu ovaj renomirani fakultet na svakom koraku – poručio je gradonačelnik Subotice, Stevan Bakić.

Građevinski fakultet u Subotici osnovan je 22. aprila 1974. godine. Za pet decenija postojanja 2395 studenata je diplomiralo, 692 završilo master, a 22 su doktorirali.

– Naši inženjeri rade širom sveta na vrlo odgovornim funkcijama i naš su ponos. U pitanju je vrlo stabilan fakultet sa studentima i radnicima koji zauzimaju vrlo značajno mesto. Zanimljivo je da u modernom vremenu napretka, tehnologije menjaju sve discipline i struke, pa tako i geodeziju i građevinu. To je veliki izazov i kod nas jer inženjer mora da ima drugačiji kvantum znanja da bi mogao da bude što bolji u praksi, planovi i programi se non stop prilagođavaju zadacima i mislim da ćemo ići samo ka boljem – istakao je Milan Trifković, dekan Građevinskog fakulteta Subotica dodajući da u sklopu osnovnih studija građevinarstva, na Fakultetu postoje moduli konstrukcije, hidrotehnika, saobraćajnice i arhitektonsko inženjerstvo, kao i osnovne studije geodezije, a takođe masteri građevinarstva i geodezije i doktorske studije građevinarstva.

– U jednom trenutku smo bili u slobodnom padu sa interesovanjem ka našem fakultetu, popravili smo drastično upis, približavamo se cifri od 100 studenata, od ukupno 120. Dolaze mladi iz Bratuljca, Brčkog, Crne Trave, Beograda, Vladimiraca da studiraju kod nas, Subotica je gostoljubiv grad, a i odlični su uslovi za brucoše jer imamo i studentski dom koji je na samo stotinjak metara od glavne zgrade. U najskorije vreme ćemo otvoriti i smer arhitekture, on već postoji ali želimo da ga modifikujemom nacrti za njega biće gotovi narednog meseca – rekao je dekan Građevinskog Fakulteta u Subotici.

U Subotici je ujedno održana i sednica senata univerziteta u Novom Sadu.

– Meni je velika čast da budem ovde i tražim od svih članica da budu solidarni. Pre neki dan sastali smo se u Zrenjaninu, uskoro treba u Somboru. Treba svi da osete da ne možemo svi biti u kampusu i da naši fakulteti koji su u Somboru, Zrenjaninu i Subotici treba da imaju malo bolje uslove. Mi svi treba da se potrudimo da imamo više studenata koji će studirati u svom gradu. Nije upitan kvalitet znanja koji daju fakulteti, ne razlikuje se od onih u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu, već je bitno da mi da mi damo sve od sebe da studenti imaju sve uslove da studiraju u svom gradu – konstatovao je dr Dejan Madić, rektor Univerziteta u Novom Sadu i redovni profesor.

Madić je najavio da će u spisak kurikuluma Građevinskog fakulteta u Subotici uskoro ući i smer arhitekture koja je sinteza umetnosti i inženjerstva.

– Mislim da manjim fakultetima koji nisu u Novom Sadu i Boegradu treba pet puta više energije da bi privukli isti broj studenta. Neka budu dobri smerovi koji se traže pa da deca ostaju u svom gradu. Sa sredstvima kubure svi fakulteti, ako dobijete od ministarstva dozvolu za jedan broj studenata na budžetu, onda to država plaća. Nisu svi kurikulumi na svim fakultetima na budžetu, ima i jedan deo samofuinansirajućih studenata. Naše cene nisu kao u inostranstvu, ali svi se borimo ako imamo budžetski jedan broj studenata, da država pokriva njihovo školovanje kao i sve profesore koji im predaju. To je budžetirano obrazovanje. Ako je veće interesovanje za te smerove, država ne može do bilo koje mere povećavati sredstva, to ostaje na tržištu kao samofinansirajući deo – naglasio je rektor Univerziteta u Novom Sadu.

foto:/ LovaLova portal