Briga o dobrobiti i očuvanju životinja jedan je od glavnih zadataka zooloških vrtova, a u svojoj osnovi ona podrazumeva fizičko i psihičko stanje životinje kao i sve uslove i faktore kojima je životinja okružena. Zbog toga je veoma važno da svaka vrsta boravi u okruženju koje nije stresno i koje najviše podseća na prirodni ambijent svake životinje. ZOO vrt na Paliću pridaje veliki značaj dobrobiti svojih stanovnika. Jedan od načina da se dobrobit stalno unapređuje jeste upoznavanje sa rezultatima aktuelnih svetskih istraživanja i razmena iskustava sa drugim zoološkim vrtovima. Iz tog razloga, radnici palićkog ZOO vrta često prisustvuju najrazličitijim seminarima i radionicama koje organizuje EAZA – evropska asocijacija zooloških vrtova i akvarijuma. Tokom septembra prošle godine ZOO vrt na Paliću bio je domaćin seminara i radionice gde su članovi mnogih evropskih zooloških vrtova razmenili utiske o unapređenju dobrobiti držanja i očuvanja životinja. Priliku za sticanjem novih saznanja naš vrt je dobio i tokom ove godine, jer su od 19. do 22. marta predstavnici ZOO vrta Palić boravili su u Veroni, Italija, gde je održan drugi po redu Forum EAZA-e o dobrobiti životinja, u organizaciji Parko Natura Viva.

Učesnici ovog foruma bili su radnici, stručnjaci koji se bave temom dobrobiti životinja u svojim zoološkim vrtovima, pre svega veliki broj učesnika i predavača iz Italije, SAD-a, Australije, Tajlanda i iz evropskih zooloških vrtova. Kada je u pitanju Srbija, palićki ZOO vrt bio je jedini učesnik ovog EAZA-inog foruma, a predstavljale su ga Jelena Toljagić, muzejski edukator i koordinator promotivnih aktivnosti i Ljiljana Cvetićanin, kustos-biolog ZOO vrta Palić.

– Glavni zadatak bio je da se upoznamo sa svim istraživanjima koja su rađena proteklih godina, s obzirom da se forum održava svake dve godine. Dakle, na ovom forumu bila su prikazana istraživanja koja su rađena u protekle dve godine. Ono što ga je razlikovalo od radionice koja je rađena u ZOO vrtu Palić, u septembru prošle godine, jeste pre svega to što je ovde više bio prikazan istraživački rad, tačnije rezultati tih istraživanja koja se tiču dobrobiti životinja, gde su učesnici koji su bili prezenteri svojih radova, pričali o tome na koji način su radili istraživanja, šta je ono što ih je zanimalo, kojim su se tehnikama služili, kakve su rezultate dobili, kako bi na osnovu toga poboljšali dobrobit prema životinjama – priča nam Jelena Toljagić, muzejska edukatorka ZOO vrta Palić i jedna od učesnica EAZA-inog foruma u Veroni.

Prema njenim rečima, ovogodišnje teme bile su zaista raznovrsne jer je bio prisutan i veliki broj predavača. Svaki dan imao je početnu, uvodnu temu koja je bila o različitim vrstama životinja, poput žirafa, slonova, velikih mačaka, primata, gmizavaca, a nakon toga prisutni su birali teme o kojima su želeli više da nauče i informišu se.

– Mi smo odarabali “Putovanje u svest životinja” gde smo učestvovali u maloj radionici i glumili primate u istraživanju. Pokušavali smo da reagujemo onako kako su primati reagovali tokom perioda kada su bili izučavani. To je bilo veoma zabavno i poučno. Potom smo prisustvovali radionici na kojoj smo učili kako proceniti kvalitet i dobrobit života u zoološkom vrtu, gde smo na različitim slikama posmatrali oboljenja životinja, njihove navike i ponašanja. Imali smo i priliku da određene zadatke rešimo, da odgonetnemo da li životinjama odgovaraju uslovi u kojima žive, šta je to što bismo promenili, kako bismo se postavili u određenoj situaciji i slično. Takođe smo prisustvovali i radionici koja se ticala samog prostora u kojem životinje žive, ispitivali smo koliko je bitna veličina određenog prostora. Zanimljivo je reći da mnogi zoološki vrtovi imaju starije životinja koje su i bolesne, slepe i koje zbog toga ne koriste ceo prostor koji im je na raspolaganju. Ispitivači su nam pričali šta je to što bi takvim životinjama najviše odgovaralo, kako mi možemo pravilno urediti prostor da bi životinje mogle što bolje da ga koriste, bilo je veoma poučno – objašnjava Toljagić.

U sklopu foruma, u Veroni održana je i interesantna prezentacija o životu pingvina u zoološkim vrtovima, pre svega o njihovim navikama tokom hranjenja koje su uslovljene starosnom dobi ovih ptica.

– Gledali smo film na kome su prikazani pingvini različitih starosnih kategorija i načini na koje su uzimali hranu od timaritelja. Zanimljivo je bilo primetiti kako su odrasli pingvini naučili kada treba da stanu u red, uzmu jednu ribu od timaritelja, a potom se vrate na kraj reda i sačekaju svoju sledeću priliku. Filmom je prikazano i kako najmlađi članovi još uvek ne znaju da poštuju taj red, već se radije tuku ili žele da ukradu ribu od pingvina koji su je već dobili. Isto tako, najstariji i najiskusniji pingvini imali su običaj da idu preko reda jer su smatrali da imaju pravo da ponovo dobiju hranu, kada oni to požele. O ovim oblicima ponašanja pričali su nam predavači dok su ujedno i ukazivali na određene karakteristike svake starosne grupe – kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, radionice su imale za cilj da pokažu da se mnogo toga vezanog za dobrobit životinja svodi pre svega na monitoring, na praćenje stanja i ponašanja. Zahvaljujući monitoringu, stručnjaci mogu uvideti razlike u ponašanju životinja u zavisnosti od doba dana. Takođe i ženke koje su gravidne ili imaju mladunce, ponašaće se drugačije, kao i mužjaci kada se nađu u blizini ženki. EAZA-in forum je takođe izneo i rezultate nekih istraživanja koja se rade i po deset godina.

– Kroz prezentacije koje smo videli, radnici zooloških vrtova zaista su mogli mnogo da nauče, da dobiju razne, korisne predloge i ideje kako da poboljšaju dobrobit životinja u svojim vrtovima. Mislim da ZOO vrtovi u Srbiji nemaju dovoljan broj ljudi koji bi mogli da se bave takvim istraživanjima, to su projekti koji angažuju po 50, 60 osoba što je nekada ukupan broj ljudi koji rade u ZOO vrtu. Svakako da je na nas veliki utisak ostavio i sam Park životinja u kojem smo boravili. Interesantno je da je većina italijanskih zooloških vrtova zapravo u privatnom vlasništvu i da oni u svom nazivu više nemaju reč “zoo”. Ona je izbačena kako bi ljudima bilo prihvatljivije da dođu u park prirode gde mogu šetati i posmatrati životinje – priča nam Jelena Toljagić i pritom naglašava da je italijanski Parko Naturo Viva velik i prostran vrt, sličnog koncepta poput našeg paličkog ZOO vrta. Glavnu razliku predstava sama priroda i činjenica da je građen na brdu pa je sačinjen iz nekoliko nivoa, međutim prema mišljenju našeg stručnjaka, životinje borave u lepom, šumskom ambijentu i to je činjenica koja nas spaja i po kojoj ZOO vrt u Veroni i ZOO vrt na Paliću imaju mnogo sličnosti.

Ukoliko vam je Italija daleka i nepristupačna, Palić je na svega nekoliko kilometara od Subotice, a toplo, sunčano vreme i sve bliži prvomajski praznici mogu biti sjajan povod da ga uskoro posetite i uživate u prirodi i razgledanju njegovog biljnog i životinjskog sveta.

foto:/ ZOO vrt Palić/Jelena Toljagić