Nakon kiše i hladnog vremena, nakon teškog, napornog dana na poslu, mnogo iscrpljujućih školskih časova, teških kontrolnih zadataka i bezbroj pitanja neumoljivih profesora, ono što najbolje može da okrepi naše telo, ugreje nam ruke i dušu, i otera sve loše što nam se tokom dugog, radnog dana dogodilo jesu topla kafa, parče torte ili kolača i čašica druženja sa dragim prijateljima sa posla ili iz školske klupe. Otpilike ovako razmišlja većina zaposlenih ljudi, srednjoškolaca i fakultetlija koji, vraćajući se kroz Rudić ulicu u Subotici, skrenu prema vratima dobro znane poslastičarnice „Bodiš“, jedne od najstarijih i sa najdužom, oprobanom tradicijom.

Poslastičarnica „Bodiš“ koja je poslednjih par godina svoje stolove udružila za lokalom „Porto“ pored kojeg se nalazi, ovog meseca puni vek postojanja. Za sto godina mnogo toga se izmenilo, ali su dobra kafa i ukusni kolači ostali prisutni kako bi čuvali ključeve ove oaze uživanja i mira. A sve je počelo pre više od sto godina.

– Moj deda Lajoš Bodiš, koji je rođen pri kraju 19. veka, poslastičarski zanat izučio je na nekoliko mesta u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji, sećam se da je pominjao Bratislavu, Peštu i Beč. U Suboticu je došao početkom 20. veka, a ubrzo nakon dolaska, pre početka Prvog svetskog rata, dobio je četiri ćerke. U to vreme, on se bavio poslastičarstvom, na nekoliko lokacija u gradu imao je radionicu gde je pravio kolače, poslednji put na mestu sadašnjeg restorana „Spartak“. Međutim, kada su izgrađene zgrade u Rudić ulici, on je bio prvi koji je iznajmio jedan od poslovnih prostora i uredio ga, od tada postoji polastičarnica „Bodiš“ – priča Gabor Bodiš, unuk čuvenog poslastičara, inače iskusni novinar, pa dalje napominje da je prvih nekoliko decenija poslastičarnica gradila svoju reputaciju u gradu, bila je veoma posećena, a sa manjim prekidima, radila je čak i tokom Drugog svetskog rata.

Nakon četiri ćerke, usledila su i četiri sina, a kako je to tada bivalo, samo je najstariji dobio je šansu da se školuje, u ovom slučaju za lekara, ginekologa. Drugi sin preuzeo je očev zanat poslastičara, a i ćerke su takođe radile na pravljenju i u prodaji kolača. Jožef Bodiš vodio je lokal od kraja 60-ih godina, pa sve do 1984. godine kada je nekom od 16 unuka bilo da nastavi porodični posao.

– Niko to tada nije želeo pa je poslastičarnica predata drugim vlasnicima. Međutim, posao je zbog lošeg poslovanja propao pa je tadašnji vlasnik odlučio da će radnju ponovo ustupiti. Obratio se Gradskoj upravi, a tadašnji gradonačelnik Jožef Kasa obavesti je našu porodicu da neko od nas, ukoliko želi, ponovo može preuzeti posao. Osim mene, niko od unuka nije bio zainteresovan. Odlučio sam da sa nekolicinom drugova ponovo pokrenem poslastičarnicu, iako me je ta odluka namučila finansijski. Arhitekta Ante Rudinski tada je napravio plan, izgrađena je galerija i prostor je potpuno preuređen. „Bodiš“ smo ponovo otvorili u maju 2000. godine, otvaranju je prisustvovao i moj drug, književnik i pisac Oto Tolnai. Radeći kao novinar za „Radio Slobodna Evropa“ poželeo sam da i malo kulture unesem u poslastičarnicu, pa su se jedno vreme organizovale književne večeri i drugi slični događaji. Kada smo uređivali poslastičarnicu, Oto je na galeriju smestio i dosta knjiga, a godinama kasnije, kad god bi dolazio, proveravao je njihovo stanje i da li su na broju, on je sebe smatrao bibliotekarom poslastičarnice „Bodiš“ – poručuje u šali naš sagovornik.

U narednim godinama, poslastičarnica je ostala sinonim za kvalitet. Prema rečima Gabora Bodiša, srednjoškolci su uvek bili stalni gosti, kada bi imali prazan čas, pre ili posle nastave, dolazili bi, sedali u galeriju i uz listanje udžbenika uživali u lakumićima i beloj kafi. Uz njih, prodavci i kupci sa mlečne pijace takođe su bili stalni gosti. Generacije đaka bi prolazile ali su mnogi od njih u poslastičarnicu i kasnije nastavili da svraćaju, kao odrasli, ostvareni ljudi.

– „Bodiš“ je bio poznat po beloj kafi i lakumićima, a moj deda je bio pravi majstor svog zanata, pravio je fantastične torte, čuvena je bila i krempita u Bodišu, kao i Pariška košara, šomloi galuške, razni minjoni, parfe torte i naravno nezaobilazni sladoled. Vreme se promenilo, to je sada mnogo moderniji tip poslastičarnice ali mislim da je to upravo i budućnost tog biznisa. Sadašnji menadžment jako uspešno radi i mislim da ima šanse da „Bodiš“ preživi i nekoliko narednih desetina godina, možda i narednih sto. Svaki put kada dođem u Suboticu, navratim na kafu i kolače“ – kaže Gabor Bodiš.

Od 2014. godine, lokal, ruku pod ruku, uspešno posluje sa kafićem „Porto“. Oni danas čine jednu celinu i širom otvorenih vrata spremno dočekuju svoje stare, ali i nove mušterije.

– Mali lokali i prodavnice danas teško preživljavaju i opstaju, zbog toga smo spojili lokale da bi dobili na protoru. To spajanje smo obeližili dekorom koji se nalazi u sredini lokala, u pitanju su dva stola koja su izvezana pertlama različitih boja. Sretni smo jer smo uspeli da napravimo lokal za sve generacije, od srednjoškolaca koji dolaze vikendom, gimnazijalaca koji nas svakodnevno posećuju, do stalnih gostiju koji dolaze već dugo vremena i verni su nam, oni su ovde za sebe pronašli svoj kutak. „Bodiš“ je nekada bio polsastičarnica, vremenom smo se prilagođavali trendu koji pratimo, kao i gostima. Sada je to jedan „lunch bar“ gde pored kolača može da se dobije i doručak, a služimo i ručak i večeru, današnje potrebe su takve da ljudi žele da imaju široku ponudu – objašnjava Vjekoslav Ostrogonac, sadašnji vlasnik kafića i poslastičarnice.

U čast duge istorije i tradicije, „Bodiš“ tokom aprila proslavlja 100 godina svog postojanja, a za svoje posetioce pripremio je raznovrsnu ponudu.

– „Bodiš“ je nekada bio poznat po doručku, beloj kafi i lakumićima, sada ćemo praviti nešto slično tome ali prilagođeno modernom vremenu. Umesto bele kafe, u ponudi ćemo imati kapućino sa nutelom i kapućino sa pistaćima, uz koje ćemo služiti kroasane. „Kafa uz doručak“ je i dalje zaštitni znak Bodiša, nameravamo da tako i ostane. Jubilej ćemo tokom aprila da obeležimo muzičkim programima, 5. aprila nam dolazi „Perpetuum mobile“, 12. Mirna Radulović, nakon toga 19. Marija Mikić i na kraju 26. aprila Bojana Stamenov sa svojim bendom. Svake subote, tokom prepodneva dolaziće DJ Petra koja će puštati laganu muziku, a nedeljom nam dolazi Gudački trio „La Primavera“ – poručuje Ostrogonac ispred menadžmenta Bodiša.

Da li uz doručak ili uz kafu ili kolače, možda sami, a najbolje u društvu, iskoristite lepo vreme i postetite jednu od najstarijih poslastičarnica Subotice kako biste doživeli iskustvo spoja starih i modernih vremena i na taj način i sami postali deo tradicije koja traje čitav vek.

foto:/ arhiva Gabora Bodiša/ poslastičarnica Bodiš – Vjekoslav Ostrogonac