Četvrta nedelja aprila je posvećena prevenciji povreda u saobraćaju. Saobraćajni traumatizam je u svetu i kod nas prepoznat kao veliku javno zdrastveni problem zbog visokih stopa smrtnosti, povređivanja i posledičnog invaliditeta, ali i velikog opterećenja ne samo zdravstvenog sistema već i celog društva. Sa preko million umrlih i više desetina miliona povređenih godišnje saobraćajni traumatizam predstavlja deveti vodeći uzrok prevremenog umiranja u svetu.

Pešaci, biciklisti i vozači motornih dvotočkaša su najranjiviji učesnici u saobraćaju. Muškarci su više pogođeni saobraćajnim nezgodama nego žene. U oko tri četvrtine svih saobraćajnih nezgoda su uključeni mlađi muškarci. Posebno ranjivu grupu učesnika u saobraćaju predstavljaju deca i mladi. Saobraćajne nesreće su vodeći uzrok smrti dece i mladih uzrasta od pet do 29 godina.

U subotičkoj bolnici je u 2023. godini zbog saobraćajnog traumatizma ostvareno 180 epizoda lečenja, a ukupno je lečeno 175 osoba, od toga 126 muškaraca (70%) i 49 žena (30%), pokazuju podaci Zavoda za javno zdravlje Subnotica. Najčešći razlog hospitalizacije su bile povrede nastale kod putnika automobila u sudaru sa drugim automobilima ili fiksiranim/nepokretnim predmetima, potom kod bilciklista i pešaka povređenih udarom kolima.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2022. godini je u severno-bačkom okrugu umrlo 14 osoba zbog saobraćajnog traumatizma, od toga 11 muškog i 3 ženskog pola. Svaki treći umrli je mlađi od 50 godina, a njih 57% su u grupi radno aktivnog stanovništa. Jedna osoba bile je uzrasta 15-19 godina.

Vodeći uzroci saobraćajnih nezgoda su nebezbedna ponašanja u koja pre svega spada prekoračenje brzine ili neprilagođena brzina, posebno na autoputevima. Posledice vožnje velikom brzinom mogu bit smrtonosne ili izazvati trajnu invalidnost. Vožnja pod uticajem alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, nekorišćenje sigurnosnih pojaseva, dečijih autosedišta i kaciga, umor i korišćenje mobilnih telefona i drugih distraktora u toku vožnje takođe, predstavljaju nebezbedna ponašanja.

Svako od nas može uticati na poboljšanje bezbednosti u saobraćaju, stručnjaci savetuju da uvek vežete sigurnosni pojas i na prednjem i na zadnjem sedištu, da decu vozite uvek u autosedištima, uključujući i najkraće relacije, da autosedišta birate u skladu sa uzrastom, visinom i težinom deteta, da posebno oprezno vozite kada su deca u automobilu, kada su zimski uslovi i praznici i da izbegavajte noćnu vožnju. Takođe je veoma značajno da budete savestan pešak i učite decu da poštuju pravila u saobraćaju, da uvek nosite kacigu kada ste na dvo i trotočkašima, da poštujete crveni signal na semaforu i druge saobraćajne znake i propise, da vozite unutar ograničenja brzine, izbegavajte distraktore u toku vožnje kao što su korišćenje mobilnih telefona, slušalica, pušenje i slično.

– Nikada ne pijte dok vozite i ne koristite druge psihaoktivne supstance, na put krenite odmorni i pravite pauze na 2 sata u toku vožnje, izbegavajte obilne obroke, kafu i energetske napitke tokom vožnje, ne stopirajte i ne tražite prevoz od nepoznatih osoba i redovno radite tehničke preglede svojih motornih vozila. Sitne stvari koje činite za bezbednost u saobraćaju danas prave ogromne promene u trenutnoj slici saobraćajnog traumatizma. Brini o svojoj i bezbednosti drugih u saobraćaju – poručuje prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine, Načelnica Centra za promociju zdravlja Subotica.

foto:/ ZZJZ Subotica