Kako je srušen “nevidljivi Noćni jasterb“
– Sećanje na pre 25 godina ne smemo nikako da zaboravimo, 24. marta 1999. godine počela je totalna agresija na Jugoslaviju koja nije ni na koji način nije bila prihvaćena Međunarodnim ratnim pravom niti odlukama Ujedninjenih nacija niti Saveta bezbednosti, čak je bilo u suprotnosti sa statutom NATO saveza koji ima pravo da interveniše jedino ako je napadnuta njihova članica. Oni su je nazvali “humanitarnom akcijom”, međutim, to je veliko zlo koje nikada neću zaboraviti – ovako priča i priseća se Zoltan Dani, pukovnik u penziji koji je komandovao Trećom divizionom 250. PVO raketnom brigadom koja je, u prvim danim agresije, uspela da obori čuveni, “nevidljivi” F117 avion, poznat još i kao “Noćni jastreb”. Dani je juče, 20. maja održao predavanje na Otvorenom univerzitetu u Subotici gde je pričao o obaranju “Noćnog jastreba” i činjenici da je ovaj događaj možda bio i prekretnica kada su u pitanju moral i vera među građanima i vojskom.
Prema rečima pukovnika Danija, njegov divizion je dobio naređenje da se što pre prebaci na novi položaj, maskira se i pritajeno čeka dalja uputstva. Priče o “nevidljivom” avionu su postojale, ali osim zlokobnog mita, tada o njemu ništa nije bilo poznato.
– F117 je avion “stealth” tehnologije, izgleda kao brušeni dijamant zbog čega odbija energiju elektromagnetnih talasa i da tako ostaje neotkriven. Njegova crna površina je sastavljena od 27 slojeva platna koji na molekularnom nivou imaju zadatak da upijaju elektromagnetnu energiju. Avion ima jednog pilota, dug je preko 20 metara i težak preko 23 tone, znači ozbiljan avion. Ne ostavlja infracrveni znak iza sebe jer ima hladnjake za izduvne gasove. To je taktički bombarder, a može biti i strategijski ako nosi nuklearne bojeve glave. Sve bojeve glave se vode na cilj, infracrveno, laserski ili preko GPS-a i one ne mogu da pogreše više od pola metra. Ima neograničen domet jer može da se puni u vazduhu, visina leta je 15 km ali brzina je podzvučna, što znači da nije brži od zvuka i zbog svog oblika ima ograničene manevarske sposobnosti koje kontrolišu dva osnovna i dva pomoćna kompjutera. Njegove rakete duge su šest metara” – objašnjava pukovnik Zoltan Dani, a potom kaže da je naša vojska u to vreme koristila raketni sistem “Neva” kao protiv-vazdušno oružje.
– Neva je sistem sovjetske proizvodnje, tamo su elektronske cevi još uvek u funkciji i to je jedan komandni sistem vođenja koji ima dva radara, osmatrački koji je metarskog opsega i nišanski koji je centimetarskog opsega. Ima granicu uništenja do 18 kilometara. Cilj se otkriva osmatračkim radarom nakon čega nišanskim radarom gađamo avion, ručnim praćenjem. Ako se cilj prati kako treba, onda je informacija o njegovim koordinatama u vazdušnom prostoru tačno napravljena. U ovom slučaju bili smo jako dobro uvežbani i efikasno smo naš posao uspeli da završimo – konstatuje Dani.
Informacija da je naša vojska oborila do tada nepoznati i najmoderniji avion F-177 američke kompanije “Lokhid” donela je, prema pukovnikovim rečima, talas vere i pojačanog morala u vojsci, a i u celom narodu, odjednom se više niko nije stideo što je naš državljanin, ljudi su masovno počeli su da nose transparente i majice sa natpisom “ja sam cilj, ovde gađaj”.
– Mi nismo znali da je to nevidljiv avion. Oborili smo ga 27. marta, u prvim danima bombardovanja. Na ekranu radara nije pisalo da je on nevidljiv, jer tamo ne piše tip aviona. Odatle je i nastala šala: “Izvinite, nismo znali da je nevidljiv”. Međutim, osećaj je bio dobar zato što smo mi bili kao dobro uigrana fudbalska ekipa koja ulazi u finale i u finalu daje gol. Mi smo praktično namenjeni za uništavanje ciljeva ili borbenih sredstava iz vazdušnog prostora i ako smo to uradili, praktično smo izvršili naš zadatak – priseća se penzionisani pukovnik.
U godinama koje su usledile njegovo ime ostalo je upamćeno kao ime nacionalnog heroja, a Dani je, kao narodni poslanik, imao priliku da po raznim skupštinskim sednicama podseća svet da je napad na Jugoslaviju bio čin agresije, a ne humanitarna akcija.
– Posetio sam i Skupštinu NATO-a koju čine civili. Tada je već počela specijalna operacija u Ukrajini i jedan predstavnik NATO-a je pričao kako od Drugog svetskog rata nije zabeležena takva agresija sa jasnim činiocima ko je žrtva, a ko agresor. Tada sam digao ruku i podsetio ga na bombardovanje Jugoslavije, on se pravdao da je to bila humanitarna intervencija. Upitao sam ga kakva je to intervencija u kojoj život izgubi preko tri hljade ljudi, žena i dece, na čega se odmah zaustavio i rekao da to nije tema sastanka – kaže Zoltan Dani, a potom za kraj dodaje:
– Onaj narod ili ono društvo koje zaboravi svoju istoriju, biće na kraju osuđen da ponovi tu istu grešku, tako da mislim da su dani od 24. marta do 10. juna upravo namenjeni tome da se ne zaboravi ono što se nama dogodilo. Mladima bih poručio da je pre svega važno da volimo svoju porodicu i njene članove, ako volimo porodicu, ako volim ono što jesmo, a to je da smo građani ove države onda ćemo biti patriote i onda ćemo moći da branimo ovu našu zemlju ako nas ponovo napadnu, ne možemo da imamo nešto što nije osnovni deo društva, a da nije porodica, taj standard sa Zapada ja nikad ne bih prihvatio – zaključuje pukovnik Zoltan Dani u govoru koji je sinoć održao u Subotici.
foto:/ LovaLova portal/ screenshot/ YouTube/ AirShow World