Maleni, agilni, snalažljivi i veoma znatiželjni, aguti predstavljaju vrstu glodara iz Centralne i Južne Amerike koja živi u tropskim kišnim šumama, šikarama, savanama, travnjacima i zimzelenim nizijskim šumama, a često se mogu uočiti i u blizini vode. Poznati su po dvobojnoj dlaci i jedini su sisari za koje se zna da sa lakoćom mogu da otvore ljusku brazilskog oraha. Po izgledu podsećaju na svoje srodnike, morske prasiće kao i na veverice ali su krupniji i imaju duže noge.

Zlatni aguti „dasyprocta leporina“, poznati još i kao brazilski aguti, važni su članovi ekosistema koji daju značajan doprinos pošumljavanju prirodnog staništa. Njihova omiljena poslastica su brazilski orasi koje, za razliku od ljudi, mogu jesti koliko god požele, a kada hrane ima u izobilju, dovitljivi aguti će, poput veverica, višak da zakopaju u zemlju, kao i ostale semenke koje sakupe, čime doprinose pošumljavanju svog staništa.

– Imaju grubo, sjajno zelenkasto-braon krzno, dok im zadnji deo leđa može biti od narandžaste do crvene boje koji se preliva na suncu, otud i ime zlatni aguti. Na prednjim nogama imaju četiri prsta, ali na zadnjim samo tri, teški su od tri do šest kg, dugi od 50 do 60 cm, a njihovi repovi im nisu duži od šest cm. Ženke su obično veće od mužjaka. Komuniciraju putem vokalizacije koja može označavati opasnost teritorijalne granice, a oglašavaju se i prilikom ritualnog parenja, njihovo sporazumevanje podseća na seriju gunđanja i cike. Položajem tela takođe mogu da komuniciraju – kaže Andrijana Tot, poslovođa ZOO vrta Palić i objašnjava da su aguti fascinantne životinja, pre svega zbog svojih jedinstvenih karatkeristika i oblika ponašanja.

Prema njenim rečima, aguti imaju grubu dlaku koja je prektivena masnom, materijom koja može biti neprijatnog mirisa, a koja služi kao „kabanica“ i zaštita od kiše, naročito na zadnjem delu leđa gde je najduža. Njihov hod izgleda veoma elegantno zato što koračaju na prstima, nečujno. Imaju jake čeljusti i oštre zube, posebno sekutiće kojima razbijaju orahe i dolaze do nutritivnog sadržaja ploda. Sekutići agutija rastu tokom celog života, a svoje kutnjake koriste za mlevenje hrane za kojom tragaju najčešće u toku jutra, dok je veče rezervisano za obrok. Njihovi zubi su obloženi duplom gleđi koja im daje čvrstinu prilikom krckanja tvrdih oraha. Takođe imaju i sposobnost da prepoznaju zvuk koji zrelo voće proizvodi prilikom pada na zemlju, tada odmah dotrče i slade se prirodnim poslasticama tako što sede na zadnjim nogama i uživaju u mljackanju, dok prednjim šapama drže hranu.

– Jedinstveni su kada je u pitanju nega jer imaju naviku „samomazanja“, naime oni zvaću određene biljke i zatim pljuvačkom koja se tada dodatno luči, ližu svoje krzno. Takvo ponašanje ima višestruki značaj, od obeležavanja mirisa do kontrole parazita. Imaju oštro čulo mirisa koje je veoma razvijeno i igra ključnu ulogu u lociranju hrane, pa čak i potencijalnih predatora. Veoma su dobri kopači, stvaraju podzemne jazbine kao primarno skloništo koje služi kao zaštita od predatora ali i utočište za odmor i razmnožavanje. Ženke agutija poseduju sposobnost odložene implantacije, odnosno odlaganje razvoja oplođenih jaja dok se ne stvore idealni uslovi okoline. Ono što je takođe interesantno jeste njihov ples koji mužjaci demonstriraju tokom udvaranja. Tada stoje na zadnjim nogama, izvode ritmičke pokrete i na taj način šarmiraju ženke, a ujedno pokazuju svoju snagu i kondiciju – objašnjava nam Andrijana. Ovakvim plesom aguti su sigurno sjajni predstavnici svoje zemlje, jedino se ne zna da li ovako vešti plesači organizuju i neki „aguti karneval“.

Ovi tamanitelji brazilskih oraha, po prirodi su biljojedi, hrane se voćem, semenima, orsašastim voćem i larvama pojedinih insekata. Njihov sistem za varenje je formiran na način da efikasnio mogu da izvlače hranjive materije iz hrane. Veoma su važni i kao životinje plen, ima ih dosta, a zbog veće telesne mase služe i kao izvor hrane za predatore gde igraju znčajnu ulogu u hranidbenom lancu. Njihovi najveći predatori su jaguari, oceloti i koati.

– Neverovatno su okretni i sa lakoćom se kreću kroz gustu vegetaciju, dostižu impresivne brzine koje omogućavaju beg od predatora, mogu da skoče do 1,8 metara iz stojećeg položaja, da se u vazduhu okrenu, slete i odjure u drugom smeru i na taj način zbune lovca koji se na njih nameračio. Veoma su teritorijalni i svoje granice brane od uljeza, obeležavaju ih mirisima, a ukoliko poruka nije dovoljno jasna može doći i do međusobnih sukoba. Karakteristično za njih je da izvanredno pamte lokacije svojih skrovišta hrane kojima se vraćaju, na taj način „keširaju“ svoje zalihe, pre svega u periodima oskudice – poručuje naša sagovornica.

Od Andrijane smo takođe saznali da, iako su slatkog i umiljatog izgleda, aguti nisu dobrar izbor za kućne ljubimce jer imaju složene zahteve za negom, traže prostor za lutanje i predstavljaju izazov za držanje i gajenje jer više vole da ostanu sakriveni u senci šumskog šiblja. Na zemlji su brzi poput zeca, a ukoliko ih prilika natera, pokazaće se i kao odlični i vešti plivači koji, iako ne gnjure, sa lakoćom mogu da plivaju kroz vodu. Netipično za glodare, aguti su usamljene i solitarne životinje ali tolerišu ostale pripadnike svoje vrste tokom sezone parenja. Svoj savršeni par smeđih očiju pronanaze za ceo život, a sa roditeljima u zajednici ostaju i mladi sve dok na svet ne dođe sledeće potomsktvo. Pare se cele godine ali najčešće kada hrane ima u izobilju. Trudnoća traje oko tri meseca i na svet obično dolaze dve bebe koje izgledaju kao minijaturne verzije svojih roditelja.

Zoološki vrt na Paliću ima šest agutija, matični par koji je stigao iz Segedina.

– Mužjak je rođen u februaru 2020. godine, a ženka u decembru 2017. godine. Kod nas su u vrtu od aprila 2021. godine i trenutno su izloženi u „afričkoj kući“, između afričkih kornjača i patuljastih mungosa, a njihove potomke premestili smo se preko puta hijena, gde se nekada nalazila geneta koja je sada premeštena bliže ulazu u vrt. Čila je rođena u novembru 2022. godine i prva je njihova ćerka, Beti je rođena u aprilu 2023. godine, a blizanci, dečak i devojčica, rođeni su u septembru 2023. godine. Ko što vidite hitre su životinje i nije ih lako uhvatiti, a zanimljivo je da su kao bebe veoma znatiželjni, najviše vole da se provuku kroz mrežu u prednjem delu kaveza, sakriju i budu nestašni. Stoga taj deo kaveza daskama uvek zatvorimo, dok malo ne porastu. Kada su pristugli u vrt, matični par je bio smešten u prostor gde se sada nalaze njihovi mladunci. Tamo im se iz nekog razloga nije dopalo i nisu se razmnožavali. Kada smo ih prebacili u afričku kuću, tada su počeli da budu srećni i zadovoljni što je rezultiralo time da su počeli da se razmnožavaju. Mladuncima u njihovoj volijeri dosipamo i pesak kako bi mogli da se igraju, kopaju i prave tunele – priča nam Andrijana Tot, poslovođa palićkog zoološkog vrta dok nam pokazuje koji je aguti dečak, a koji devojčica.

Aguti, ali i drugi boljeojedi mogu se hraniti u ZOO vrtu palić hranom koja je specijalno pripremljena i sveže zapakovana u kesice od kartona koje su razgradive i manje opasne za životinje i okolinu. Specijaliziovana hrana za biljojede i ptice prodaje se u blizini volijere mrkog medveda i, po uzoru na svetske ZOO vrtove, predstavlja deo bontona i pravila lepog ponašanja u vrtu na radst posetilaca i životinja. Na lokaciji u blizini mrkog medveda nalazi se i jedinstvena foto mašina, još jedna od novina u vrtu, gde deca odabirom određenih životinja, mogu da naprave fotografije kao trajne uspomene na posetu ZOO vrtu Palić.

foto:/ Zoo vrt Palić