U okviru prijekta „Jačanje uloge Arhus centara u mobilizaciji podrške za negovanje „Zelene poslovne kulture“ kroz participativno donošenje odluka“, koji se realizuje uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, u Subotici je juče, 26. juna održan okrugli sto Regionalnog Arhus centra na temu promovisanja zelene ekonomske kulture među poslovnom zajednicom kroz održiva rešenja, zelene prakse i IT alate koji za cilj imaju ublažavanje uticaja klimatskih promena u Srbiji. U toku sastanka predstavljena je i nova publikacija Regionalnog arhus centra na temu zelene ekonomije.

– U okviru publikacije kao stručne literature bavila sam se analizom međunarodnih i evropskih dokumenata koji obavezuju Republiku Srbiju kako i na koji način da unapredi svoju zelenu ekonomiju, da prođe što lakše kroz zelenu tranziciju, a isto tako da smanji pritisak na prirodu odnosno da se lakše prilagodimo na nove izmenjene klimatske uslove. Kroz publikaciju je moja želja bila da svakog čitaoca vodim kroz temu šta je to zelena ekonomija, čemu ona služi i zašto svi zajedno treba da se zalažemo za zeleni ekonomski rast i za uključivanje građana u ove teme. Obrađena je nezabobilazna tema cirkularne ekonomije, u okviru toga u fokus sam stavila održivu poljoprivredu i organsku poljoprivrednu proizvodnju o kojoj je i reč na okrluglom stolu u Subotici – istakla je Darija Šajin, volonterka Arhus centra Novi Sad i autor najnovije publikacije koja je juče predstavljena u subotičkom Arhus centru, ističući da se Subotički region poznat po proizvođačima organske i bezbedne zdrave hrane jer Subotica ima najbolje primere prakse u Srbiji kada je u pitanju organska poroizvodnja.

Publikacija se bavi i temom značaja zelenog inovativnog znanja, kako inovacije doprinose jačanju zelene ekonomije u Srbiji i kako IT sektor pozitivno utiče na smanjenje pritiska na prirodu. Srbija je pred kraj prošle godine odlukom Vlade usvojila strategiju dekarbonizacije i program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

– To su dva jako važna dokumenta koja su analizirana u ovoj publikaciji i svi mi građani, ali isto tako i privatni sektor, poslovna zajednica trebaju da znaju da u okviru programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove postoji 26 mera, a privatni sektor treba da se uključi u implementaciju tih mera kako bi smanjili pritisak na prirodu, odnosno umanjili klimatske promene koje se dešavaju svakodnevno oko nas. Publikacija je zapravo nastala na osnovu istraživanja koje sam sprovela u poslovnoj zajednici. Anketirala sam 98 preduzetnica i poslovnih žena, pitala sam ih koliko znanja imaju o zelenoj ekonomiji, šta je to što je potrebno da bi one svoje biznise „ozelenile“ i da li razmišljaju o partnerstvu između civilnog sektora i svojih preduzeća. Povratna informacija koju sam dobila jeste da postoji velika potreba za saradnjom između civilnog sektora i poslovnog sektora baš na temu zelene ekonomije, partnerstvo je poželjno posebno u oblasti društveno odgovornog poslovanja. Naše kompanije, mala i srednja preduzeća ne mogu da ostvare ESG ciljeve i da društveno i odgovorno posluju bez saradnje sa civilnim sektorom. Toplo preporučujem da se jačaju partnerstva radi pokretanja konkretnih klimatskih akcija – poručila je Šajin.

U toku sastanka bilo je reči o aktivnom učešću građana i javnosti u odlučivanju kao i o Zelenom fondu koji je pre deset godina ukinut na republičkom i lokalnom nivou, a koji bi, prema mišljenju stručnjaka trebao ponovo da se vrati na snagu.

– Učesnici okruglog stola su raznovrsni, tu su predstavnici ekoloških organizacija, poljoprivrednici, privrednici, pozvali smo i Agenciju za mala i srednja preduzeća s obzirom da su veoma važni, mala privreda posebno, tu su naravno i građani, predstavnici civinnog sektora i uloga nas iz civilnog sektora je da informišemo, da podstičemo na određene aktivnosti ali da te aktivnosti realizuje onaj ko je nadležan, gradska uprava ili preduzeća. Zaista moramo raditi na polju zelene ekonomije, cirkularne ekonomije, održive poljoprivredne proizvodnje i organske proizvodnje, posebno kod preduzeća i kompanija koje izvoze, one će vrlo brzo, do 2027. godine morati da imaju određene izveštaje vezane za njihov održivost i za društveni odgovorni rad – poručila je Snježana Mitrović, ispred Arhus centra u Subotici.

Primer dobre prakse, kada je u pitanju organska proizvodnja, predstavio je Sabolč Tružinski, vlasnik ekološko poljoprivrednog porodičnog gazdinstva iz Bačke Topole koji tukom proteklih 20 godina pokušava da sprovede zavtoreni ciklus organske, što znači da se bavi uzgajanjem autohtonih životinja, ali i autohtonog bilja koje služi za njihovu ishranu. Na početku organske proizvodnje, bavio se uzgojem organskog bilja na 20 hektara, kao i uzgojem podolskih goveda kojih je nekada bilo preko 200 grla. Sada ima svega 15 podolaca, a svoju proizvodnju usmerio je na proizvodnju organskih jaja koja su, kako kaže, najprofitabilnija grana.

– Imamo oko 350 koka, njihova jaja prodajemo Univerexport-u, u Beogradu, na više mesta, od toga živomo, to nam je neko trenutno rešenje. Jedni smo od retkih koji se na ovakav način bave organskom proizvodnjom. Nije svaka godina ista, svaka je priča za sebe. U suštini nije jednostavno, jako je teško, sa Udruženjem odgajivača podolskih goveda Srbije idem jako puno u inostranstvu na sajmove i izložbe, gde vidimo kako to drugi rade i nažalost trebalo bi te prakse malo doneti i kod nas. Najveći problem vidimo kada odemo u velike trgovinske lance, tamo nemamo naše domaće proizvode, one koje ćete naći proizvodi su iz Evropske unije. To ne može da bude dobra praksa. Smatramo da mi, domaći proizvođači trebamo da budemo prvi prisutni. U Evropskoj uniji i u drugim zemljama mnogo veće podsticanje imaju organski proizvođači nego što mi imamo u Srbiji. Oni zato sa svojim cenama mogu da nas stave u nezgodnu situa, pariteti nam ne dozvoljavaju da idemo ispod određene cene, jer ot tog posla živimo – poručio je Tružinski u okviru jučerašnjeg okruglog stola.

foto:/ LovaLova portal