Kada bi se u životinjskom carstvu tražila životinja koja je najdovitljivija, najsnalažljivija i najinteligentnija, mnogi pretendenti našli bi se na ovoj listi, međutim, rakun bi sigurno bio taj koju bi ovaj epitet i osvojio. Ako bi, kojim slučajem, titula najveće mozgalice ipak pripala nekom drugom, rakun bi bez sumnje pobednički pehar, na vešt način, ukrao za sebe. Pod okriljem noći, obasjan mesečinom, ovaj nestašni pljačkaš sa povezom preko očiju, obučen u prugasto odelo, izlazi da demonstrura sve svoje glavne osobine –  domišljatost, snalažljivost, inteligenciju i visoku adaptivnost. Rakun je poznati po svojoj inteligenciji, a istraživanja su pokazala da je rešenja zadataka u stanju da pamti i do tri godine. Zbog brojnih kvaliteta koje poseduje, rakun je bio smatran za lukavu, okretnu lutalicu koju je nemoguće uhvatiti. Možda su baš iz tih razlnoga mnogi pioniri američke istorije, poput Dejvija Kroketa i Danijela Buna na svojim glavama nosili kapu od kože rakuna. Današnje generacije bez sumnje pamte Berta, Melisu, Ralfa i Sedrika sa kojima su kao deca, iz nedelje u nedelju, putem TV prijemnika trčali u nove avanture. na Bilo kako bilo, ove simpatične, vesene i radoznale životinje žive rame uz rame sa ljudima još od vremena prvih civilizacija i kolonija na severno-američkom tlu. Upravo iz tog razloga, postavlja se pitanje ko od koga krade? Jesu li rakuni lopovi sposobni za savršen zločin ili smo ove životinje ipak prebrzo nakitili atrubutima koje one ne zaslužuju? U vrelo letnje popodne uputili smo se u ZOO vrt Palić kako bismo odgonetnuli ovu misteriju.

Rakun ili severnoamerički rakun (lat. Procyon lotor) je sisar srednje veličine koji nastanjuje severno-američki kontinent. Prvobitno stanište rakuna bile su umerene i mešovite šume Severne Amerike, ali su zbog svoje brze adaptacije staništu, rakuni proširili svoju oblast i na planinska područja, obalne močvare i urbana područja, gde ih smatraju štetočinama. Zbog introdukcije sredinom 20. veka, rakuni danas nastanjuju i središnji deo Evrope, Kavkaza i Japana. Smatralo se da je rakun životinja koja živi samostalno, ali rakuni pokazuju i društveno ponašanje, koje je specifično za polove. Ženke u srodstvu dele područje, dok nesrodni mužjaci žive zajedno u grupi od najviše četiri životinje, kako bi održali svoju poziciju protiv drugih mužjaka tokom sezone parenja.

– Rakun je najveći pripadnik svoje porodice, dug je od 40 do 70 cm, a težak između 3,5 i 9 kg. Njihova ishrana je raznolika i sastoji od oko 40 odsto beskičmenjaka, 33 odsto biljaka i 27 odsto kičmenjaka. Premda su najčešće noćne životinje, rakuni su ponekad aktivni i danju kako bi iskoristili dostupne izvore hrane. Iako se u proleće i rano leto uglavnom hrane insektima, crvima i drugim životinjama, rakuni više voli voće i orašaste plodove, poput žireva i lešnika. Rakuni skupljaju hranu i druge predmete svojim prednjim udovima kako bi ih razgledali i otklonili neželjene delove. Osetljivost na dodir njihovih prednjih udova se povećava ako se ova radnja odvija pod vodom, budući da voda omekšava tvrdi sloj koji prekriva šape – poručuje Jelena Toljagić, muzejski edukator i koordinator promotivnih aktivnosti palićkog zoološkog vrta.

Opisujući rakune, Jelena objašnjava da su u pitanju životinje koje imaju sivkasto krzno, koje u skoro 90 odsto čini gusto potkrzno koje ih štiti od hladnoće. Najpoznatija osobina rakuna jeste crno krzno oko očiju koje je u jakom kontrastu s okolnom dlakom. Ono podseća na „banditovu masku“  što podržava reputaciju ove životinje kao lopova. Zaobljene uši su okružene belim krznom, a njihova tamna, banditska maska takođe smanjuje odsjaj i potpomaže noćni vid. Ostatak tela prekriven je dužom, čvrstom dlakom koja sprečava prodiranje vlage i obično je u nijansama sive boje.

– Budući da rakuni imaju kratke noge, u poređenju sa svojim kompaktnim torzom, oni ne mogu brzo trčati niti skakati na veliku razdaljinu. Međutim, rakuni mogu odlično plivati prosečnom brzinom od 5 km/h i mogu ostati u vodi nekoliko sati. Ono što je možda najvažnije reći vezano za ove životinje, jeste da je rakunovo najvažnije čulo njegovo čulo dodira. Naime, njihove izuzetno osetljive šape zaštićene su tankim koštanim slojem koji postane mekan kada se ovlaži – objašnjava nam edukator palićkog zoološkog vrta, Jelena Toljagić koja potom dodaje da njihovim šapama nedostaju palčevi, zbog čega ne mogu da hvataju predmete na način na koji to mogu ljudi, ali zato koriste obe prednje šape kako bi podigli i spretno manipulisali raznim predmetima.

Zahvaljujući ovoj taktilnoj inteligenciji, rakuni su u stanju da sa lakoćom savlađuju najrazličitije izazove zbog čega se lako prilagođavaju gradovima, predgrađima i drugim staništima koje je napravio čovek. Dok drugi sisari imaju šape koje im omogućavaju da drže hranu ili da prave gnezda, šape rakuna su prilično jedinstvene i posebno spretne. Ovi sisari koriste prednje šape kako bi se penjali, rukovali drugim predmetima poput grančica i kamenja ne bi li razbili orašasto voće, šapama su u stanju da hvataju i klizave predmete, pa čak i da otvaraju kante za smeće i skidaju poklopce zbog čega su u mnogim krajevima proglašeni za štetočine. Međutim, rakuni na ovaj kreativan način samo dolaze do hrane koja im je jedan od glavnih stimulansa u životu. Tu moramo da ih razumemo jer i mnogi od nas ne mogu da odole drugom tanjiru u toku ručka, čokoladi ili čipsu nakon ponoći, na kraju krajeva kad već imamo palčeve, zbog čega ne bi i šuškali kesicama grickalica dok ležimo u krevetu, ispod pokrivača.

Osim po spretnosti, rakuni su poznati i po svojoj inteligenciji i domišljatosti. Mozak rakuna je visoko specijalizovan za tumačenje taktilnih informacija koje dobijaju putem čula dodira, pri čemu je otprilike dve trećine oblasti senzorne percepcije moždane kore posvećene toj svrsi. Rakunove šape su dobro opremljene za prikupljanje taktilnih informacija koje cerebralni korteks može tumačiti. S obzirom da jedu bobice, orašaste plodove, insekte, ribe, rakove, žabe, pa čak i male glodare poput miševa i mladih zečeva, razvijeno čulo dodira rakuni koriste do krajnjih granica, baš kao i ljudi. Oblik i dužina njihovih prstiju omogućavaju senzornim ćelijama na prednjim šapama da otkriju promene pritiska i druge mehaničke stimuluse kako bi saznali da li je neka hrana jestiva ili dovoljno zrela, gde se nalazi tačka pucanja ljuske, ili određene ambalaže, koja će im pomoći da dođu do hranljivih delova njihovog ulova. Ove ćelije, poznate kao mehanoreceptori, takođe su prisutne u ljudskim rukama. Rakuni takođe imaju krute dlake, tzv. vibrise koje se nalaze na vrhovima svakog prednjeg prsta, iznad kandže. Vibrise su slične mačjim brkovima i omogućavaju rakunima da identifikuju objekat čak i bez previše pipkanja. Iako ova sposobnost čini ruke rakuna izuzetno „pametnim“, ona im u isto vreme može izazvati probleme kada odluče da se nasele na prostoru na kojem živi i čovek.

– Kada je u pitanju roditeljstvo, mužjaci pokazuju agresivno ponašanje prema mladuncima sa kojima nisu u srodstvu, zbog toga se majke izoluju od ostalih rakuna dok njihovi mladi nisu dovoljno veliki da bi se odbranili. Rakuni se obično pare u periodu sa povećanom količinom dnevne svetlosti, između kasnog januara i sredine marta. Tokom sezone parenja, mužjaci lutaju svojom teritorijom u potrazi za ženkama u pokušaju da ih zavedu, u periodu od tri do četiri dana kada je začeće moguće. Nakon skotnosti od najčešće 63 do 65 dana, iako je moguće da bebe rakuna na svet dođu od 54 do 70 dana, ženka rađa leglo od dva do pet mladunaca. Ove divne životinje u zarobljeništvu mogu živeti i više od 20 godina. Međutim, dužina života u divljini je samo 1,8 do 3,1 godine, zavisno od uslova koji se odnose na gustinu prometa, lov i vreme. U našem vrtu imamo četiri mužjaka i tri ženke rakuna. Ženke su nam došle iz beogradskog ZOO vrta i iz Jagodine, rakunica koja je došla iz Beograda zove se Cica i kod nas je stigla pre dve godine. Rakunica iz Jagodine ima simpatično ima, Jagodinka, i ona se prošle godine uselila u ZOO vrt na Paliću – kaže nam Jelena i dok završava svoju priču, dodaje još i informaciju da će se, na osnovu evaluacije dečjih programa, ovi nestašni kradljivci od septembra naći u edukativnim radionicama, kao jedna od priča koju će školarci slušati kada posete ZOO vrt Palić.

Dok škola ne počne, sjajna je prilika da iskoristimo lepo, toplo vreme i raspust, i posetimo naš zoološki vrt gde ćemo, odmah blizu ulaza upoznati sedmočlanu porodicu simpatičnih, slatkih rakuna koji se na vrelom letnjem suncu, izležavaju i uveliko smišljaju koji će novi nestašluk da prirede svojim timariteljima nakon što padne tama, a njihovo sjajno krzno ponovo obasja mesečina. Noć je sjajna prilika da se isprobaju prirodno stečene banditke maske i spretne lopovske ruke.

foto:/ ZOO vrt Palić