U centru Subotice, sinoć, 8. avgusta, posle 19 časova, održan je protest građana protiv iskopavanja ruda litijuma i bora u dolini reke Jadar, čime su se građani našeg grada priključili brojnim gradovima širom Srbije u kojima su protesti već održani protekle nedelje. Pred oko hiljadu ljudi, članice udruženja „Odbranimo Jadar“ dr Ljiljana Tomović sa Biološkog fakulteta u Beogradu i Suzana Lazarević, inženjer rudarstva sa tri decenije dugim stažom u “Kolubari” obratile su se građanima i govorile o mogućim posledicama odluke da se započne iskopavanje litijuma i bora u Zapadnoj Srbiji, tačnije u dolini reke Jadar, kao i o uticajima koje bi ovaj proces imao na životu sredinu. Pojedini Subotičani sa sobom su nosili i transparente sa natpisima protiv kompanije „Rio Tinto“.

– Kao istraživač, boravila sam u dolini Jadra sa kolegama koji su tada prvi put videli kako taj kraj izgleda, još neuništen. Kada su videli tu lepotu, rekli su: „Ovde se neće kopati“, a kada to kažu biolozi i ekolozi koji nemaju veze sa politikom ili nekim drugim angažmanom, već kao naučnici, onda je to sigurno istina. Godine 2001. Srpska akademija nauka i umetnosti je raspravljala o tome šta će se dogoditi ako se u Jadru otvori rudnik litijuma i bora. Tada je veliki broj naučnika poručio građanima države, a pre svega Vladi koja je odgovorna za očuvanje prirode i života u Srbiji, da su potencijalni rizici od ugrožavanja živog sveta, ljudi tog kraja ogromni i da je najbolje da se od tog projekta odustane, to su eksplicitno navele kolege sa mog fakulteta u Beogradu i još četiri naučne institucije iz Beograda i Niša, 15 doktora nauka je tada istraživalo kakvo je stanje živog sveta, biljaka, životinja i ekosistema u dolini Jadra. Njihov zaključak je bio da se od ovog projekta u potpunosti odustane – naglasila je dr Ljiljana Tomović sa Biološkog fakulteta u Beogradu, dodjući da stanovnici čitave Srbije nemaju drugog izbora osim da odaberu život ili rudnike.

Prema njenim rečima, živi svet ni u kom slučaju ne može opstati ukoliko se odobri kopanje litijuma u dolini Jadra, a sve zaštitne mere koje se planiraju su sa ograničenim dejstvom i kratkim vcremenskim rokom.

Tomović je navela da bi iskopavanja zahvatila mnogo šire područje od doline Jadra, jer se u Srbiji planira ukupno deset rudnika litijuma i bora, a da bi se zagađenje iz Jadra širilo i u Drinu u koju se uliva, a iz nje i u Savu i Dunav. Termoelektrane bi morale da obezbede mnogo više energije za rad rudnika, a zagađena voda dodatno bi zagadila voće, povrće i druge biljke koje iz nje rastu, tj navodnjavaju se.

Inženjer Suzana Lazarević koja je dugogodišnji radnik u rudniku „Kolubara“ navela je koliko bi rudarenje litijuma i bora bilo pogubno za „mrežu života“ , a ujedno je napravila i paralelu između „Kolubare“ i „Rio Tinta“, naglasivši zbog čega iskopavanje ne sme da se dozvoli.

– Rudnik „Kolubara“ i rudnici koje bi otvorio „Rio Tinto“ razlikuju se u tome što se iz „Kolubare“ decenijama, od uglja proizvodilo 65 odsto ukupne srpske struje, 33 miliona tona uglja godišnje bilo je iskopano, a taj ugalj je postao struja na kojoj živi ova zemljla, sva privreda i sva domaćinstva. Time je svaki dinar stvorene vrednosti ostao u zemlji. „Rio Tinto“ ostavio bi nam tri odsto vrednosti rude, i to ono što oni izračunaju. Iza naših kopanja ostajali su glina, trava, a ono što „Rio Tinto“ planira da ostavi iza sebe to je goli otrov. Nema te zaštite koja zemljište može da zaštiti od kiselina i hemijskih jedinjenja – rekla je Lazarević.

Iako je protest kasnio, svi okupljeni Subotičani dočekali su veče i izrazili svoj stav oko iskopavanja ruda litijuma i bora jasnim porukama: “Rudnika neće biti”, “Rio Tinto marš iz Srbije”.

foto:/ LovaLova portal