Prilikom posete palićkom Zoološkom vrtu, brojnim posetiocima najlepši će biti lavovi, drugi će biti oduševljeni antilopama, ima i onih koji će se zaljubiti u ptice i njihovu magiju šarenog perja kao i onih na koje će najveći utisak ostaviti zmije i gmizavci. Međutim, jedno je sigurno, a to je da nema posetoca koji neće reći da zelenilo, drveće, razne vrste biljaka i cveća koje se nalaze u pažljivo uređenim parkovima širom ZOO vrta ne pružaju utisak da se nalazimo na jednom specijalnom mestu koje je u savršenoj vezi sa prirodom. Čuveni „Cvetni paun“ koji pozdravlja i ispraća posetioce vrta preko 40 godina predstavlja akratciju kojoj se svi dive i o kojoj obavezno pričaju nakon što prvi put posete palićki Zoološki vrt. Botanička bašta ove ustanove prostire se na impozantnih 10 hektara i u sebi sadrži preko 300 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta, egzotičnih, mediteranskih i drugih biljaka i cveća.

– Davne 1950. godine javila se ideja o formiranju botaničke bašte u ZOO vrtu. U početku su je činile samo autohtone vrste, a danas površinu od 10 hektara krasi preko 300 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta biljaka, koje imaju veliku botaničku vrednost. Zadatak botaničkih bašta je upravo očuvanje i unapređenje postojećeg genofonda, ali ono što je još bitnije, jeste omogućiti svim posetiocima da uživajući i šetajući kroz naš vrt, steknu predstavu o bogatstvu prirode, raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta kroz upoznavanje raznih biotipova zastupljnih u našoj botaničkoj bašti – vodenog, livadskog i šumskog. Svaka biljka nosi svoju jedinstvenu priču, bilo da je reč o istoriji, retkosti ili ekološkom značaju – priča nam Ljiljana Cvetićanin, master inženjer poljoprivrede i kustos-biolog Zoološkog vrta na Paliću.

Prema njenim rečima, najveći deo botaničke bašte zauzimaju četinari poput tise, krivulj bora, mulike, molike, kavkaske jele i smrče. Nikako se ne sme zaboraviti ni „dama među četinarima“, čuvena Pančićeva omorika koja se, u saradnji sa Nacionalnim parkom Tara i „Projektom za očuvanje genofonda zaštićenih vrsta“ od prošle godine ponovo nalazi u vrtu i krasi ga svojom lepotom. U pitanju je strogo zaštićena vrsta koja je pod zaštitom države i kojoj, s obzirom da potiče iz doba tercijera, odnosno perioda  izumiranja dinosaurusa, približno pre oko 65 miliona godina i početka ledenog doba pre oko 1,8 miliona godina kada je klima bila mnogo drugačija, danas preti izumiranje. Veoma je retka i jedinstvena među svim ostalim četinarima.

Dok obilazimo palićki ZOO vrt, Ljiljana nam ukazuje i na to da botaničku baštu krase i biljke koje su netipične za naše podneblje umereno kontinentalnog evropskog pojasa.

– To je svakako džinovska sekvoja, najveći živi organizam na Zemlji. Sekvoja spada u porodicu čempresa, a zbog svoje veličine koja može da bude visoka i preko 100 metara sa prečnikom stabla koji može da iznosi i do 12 metara. Sekvoja je stanište mnogim drugim biljnim vrstama, kao sto su paprati, lišajevi, a takođe i mnogim životinjama, insektima, vodozemcima, stonogama, paucima, vevericama, kunama i sovama. Ono što je karakteristično za ovu vrstu je da vatra retko može da naškodi starim stablima, zbog toga što ona imaju visok procenat vlage u drvetu i u kori. Mnogi bi od ovako golemog stabla očekivali da ono ima i podjednako veliku šišarku, ali je zapravo stvar sasvim drugačija. Šišarke su duge svega 2 centimetra, a semena u njima teška su svega nekoliko grama – objašnjava kustos-biolog Ljiljana Cvetićanin, a potom se okreće ka još jednom netipičnom drvetu za naše podneblje.

– To je svakako i ginko biloba. Čarls Darvin je ovo drvo nazvao „živim fosilom“. U pitanju je listopadno drvo, piramidalne krošnje, lista u obliku lepeze, koje je i veoma otporno. Stablo je u stanju da proizvodi zaštitne hemikalije za „borbu“ protiv stresa prouzrokovanog patogenima ili sušom, a sama činjenica da je ginko biloba preživla i atomsku bombu koja je bačena na Hirošimu bez ikakvih posledica, govori o tome koliko je izdržljiva. Napomenuću još i to da se ovo drvo nalazi na Crvenoj listi ugroženih vrsta. Ginko je dvodoma biljka, znači da ima muška i ženska stabla, a zanimljivo je da se u parkovima sade samo muška stabla, jer ženska imaju neprijatan miris – odaje nam tajnu naša sagovornica dok šetamo vrtom i za sobom ostavljamo enigmu o svetu ginko drveća u kom muškarci lepe mirišu od žena.

Ono što spada u najvrednije primerke botaničke bašte Zoološkog vrta Palić svakako su i impresivni stoletni hrastovi. Procenjuje se da je njihova starost približno 300 godina. Osim zaštićenih i retkih vrsta, posetioci šetajući kroz ZOO vrt mogu da vide mnogo drugih primeraka kako listopadnog tako i četinarskog drveća. Tu se nalaze stabla divljih i pitomih vrsta kestenova, vrbe, platana, topole, mnoge vrsta borova kao što su himalajski, beli, crni, zlatni, potom stabla jele, ariša, smreke, nekoliko primeraka magnolije i naravno zaštićenih vrsta lokvanja i vodenih kaktusa.

Zaštitni znak ZOO vrta Palić i pejzaž koji se najviše fotografiše svakako je čuveni cvetni paun, koji sa oko 5000 sadnica deluje nestvarno i neverovatno. Pored njega tu je i desetak drugih cvetnih leja u koje se dva puta u toku godine posadi veliki broj sadnica.

– Svake godine vredni baštovani u stakleniku i plastenicima proizvedu od 50.000 do 60.000 jednogodišnjih, dvogodišnjih i višegodišnjih vrsta biljaka i to viole, begonije, ageratuma, ipomee, irizine, tagetesa, belisa, miozotisa, kao i mnoge vrste lukovica lala, narcisa, krokusa i kana. Naravno, nije samo bitno posaditi sadnice u cvetne leje. Mnogo je teže uspeti ih održati i sačuvati, pogotovo u letnjem periodu, kada su temperature veoma visoke i kada biljke zahtevaju određenu prehranu, zaštitu i naravno vlažnost. Ono što je novo u našoj botaničkoj bašti je mediteranski deo, koji će uskoro biti otvoren za posetioce. U njemu se nalazi nekoliko vrsta mediteranskog bilja i to palme visine preko 10 metara, leanderi, razne vrste kaktusa i agave. Na sredini se nalazi i klupa, gde će posetioci moći da se odmore i uživaju u pogledu – kaže kustos-biolog Ljiljana Cvetićanin i dodaje da je u planu i izgradnja japanskog vrta, gde bi se jednostavnošću, tajnovitošću i mnogim detaljima stvorila svojevrsna oaza mira i idealno mesto za opuštanje od svakodnevnog stresa.

Planirana je sadnja japanske trešnje, razne vrste japanskog javora, crnog bora Pinus nigra, bambusa, magnolije, mahovine, paprati, hoste, kao i raznih vodenih biljaka poput lotosa i lokvanja.

Važno je napomenuti da Zoološki vrt Palić takođe dva puta godišnje, u proleće i jesen obavlja pošumljavanje, kako parkovskog dela vrta tako i volijera gde borave životinje, omogućavajući im tako što prirodnije stanište, a naravno i zaštitu, leti od visokih temperatura, a zimi od kiše, snega i vremenskih nepogoda. Sade se uglavnom solitarna stabla ali i ona u grupama. To su sadnice karakteristične za naše podneblje, autohtone vrste, ali vrt, u dogovoru sa stručnjacima, često i eksperimentiše, pa na taj način pokušava da u svojoj botaničkoj bašti posadi i održi i mnoge vrste koje su nekarakteristične za naše područje.

Stalna edukacija, učeščće na raznim konferencijama i obukama, i naravno timski rad i povezivanje sa kolegama, u mnogome pomažu da se stečena znanja i iskustva primene u vrtu, i da Zoološki vrt Palić ostane prelepa botanička bašta kojoj i mnogi veći, evropski zoološki vrtovi nisu u stanju da pariraju po lepoti i raskoši.

foto:/ ZOO vrt Palić