Svetski Dan prevencije samoubistva, 10. septembar – Menjamo narativ o samoubistvu
Tema Svetskog dana samoubistva ove i naredne dve godine (2024-2026) je “Menjamo narativ o samoubistvu” sa pozivom na akciju “Započni razgovor”. Ova tema ima za cilj podizanje svesti o važnosti smanjenja stigme i podsticanja otvorenih razgovora za sprečavanje samoubistva. Promena narativa o samoubistvu se odnosi na transformaciju načina na koji doživljavamo ovo složeno pitanje i prelazak sa kulture ćutanja i stigme na kulturu otvorenosti, razumevanja i podrške. Svaki razgovor, ma koliko mali, doprinosi društvu kao podrška i razumevanje. Pokretanjem ovih vitalnih razgovora možemo srušiti barijere, podići svest i stvoriti podržavajuće društvo.
Sa više od 700 000 smrtnih slučajeva godišnje u svetu samoubistvo je veliki izazov za javno zdravlje. Preko polovine smrtnih slučajeva (58%) dogodi se pre navršene 50. godine života. Iako su stope suicida najviše kod osoba starijih od 65 godina, zabrinjava podatak da je globalno suicid četvrti vodeći uzrok smrti osoba uzrasta od 15 do 29 godina. Većina suicida se dešava u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (77%). Svako samoubistvo ima dalekosežne društvene, ekonomske, emocionalne i ekonomske posledice i duboko utiče na pojedince i zajednice širom sveta.
Stopa suicida je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena. Srbija spada u zemlje sa srednje visokim stopama suicida, 10,1 na 100.000, a prošle godine je 668 osoba izvršilo suicid, od toga 496 muškaraca i 172 žene, podaci su RZS. Stope su najviše na severu zemlje, u Severnobačkom okrugu 23,9 na 100.000. U Severnobačkom okrugu je prošle godine 38 osoba izvršilo suicid, od tog broja više je muškaraca, 26 odnosno 68,4%. Četiri od 10 osoba koje izvrše suicid su mlađe od 50 godina (39,5%), a skoro svaki treći je uzrasta od 50 do 70 godina (31,6%).
Samoubilačka ponašanja nije lako objasniti. Ono nikada nije rezultat jednog faktora ili događaja. Faktori koji navode pojedinca da sebi oduzmu život su višestruki i složeni. Fizičko i mentalno zdravlje, stresni životni događaji i društveni i kulturni faktori moraju se uzeti u obzir kako bi razumeli samoubilačko ponašanje.
Dok je veza između samoubistva i mentalnih poremećaja, posebno depresije i poremećaja upotrebe alkohola i prethodnog pokušaja samoubistva dobro utvrđena, mnoga samoubistva se dešavaju impulsivno u trenucima krize sa slomom, gubitkom sposobnosti da se osoba nosi sa životom i stresovima kao što su finansijski problemi, prekid veze, hronični bol i teška bolest.
Pored toga, iskustvo sukoba, katastrofe, nasilja, zlostavljanja ili gubitka i osećaj izolacije snažno su povezani sa samoubilačkim ponašanjem. Stope samoubistava su, takođe, visoke među ranjivim grupama koje doživljavaju diskriminaciju kao što su izbeglice i migranti, lezbejke, gej, biseksualne, transrodne, interseksualne osobe i zatvorenici.
Osam od 10 osoba koje se ubiju daju jasne znake upozorenja o svojim suicidalnim namerama.
– Važno je da znate koji su upozoravajući znaci suicida. Oni uključuju beznađe, osećaj zarobljenosti i bezizlaznosti, anksioznosti i uznemirenosti, povlačenje iz društva i izbegavanje prijatelja i porodice. Ili bes koji je nekontrolisan, traženje osvete, nepromišljeno ponašanje ili upuštanje u rizične aktivnosti, povećana upotreba alkohola ili droga. Prisutni su i problemi spavanja poput nemogućnost spavanja ili stalno spavanje i dramatične promene raspoloženja. Proverite kako su vaši voljeni. Odvojite vreme da porazgovarate sa članovima porodice, prijateljem, kolegom ili čak strancem. To bi moglo da promeni tok nečijeg života. Pazite na one za koje mislite da se bore i nemojte se plašiti da pitate nekoga da li ima samoubilačke misli. Otvoreni razgovor o samoubistvu može dati osobi druge opcije ili vremena da preispita svoju odluku, čime se sprečava samoubistvo. Ponudite podršku. Pokazivanje empatije i potvrđivanje njihovih osećanja će smanjiti njihovu uznemirenost, neće je pogoršati. Ohrabrite ih da traže pomoć i dalju podršku. Zapalite sveću u blizini prozora u 20 sati 10. septembra i tako dajte podršku prevenciji samoubistva. Setite se voljene osobe koju ste izgubili. Dajte podršku preživelima od pokušaja samoubistva – poručuje dr Nada Kosić Bibić, specujalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica.
foto:/Freepik.com