Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić sastao se juče, 14. oktobra, na graničnom prelazu Horgoš, sa Šandorom Pinterom, ministrom unutrašnjih poslova Republike Mađarske. U okviru bilaterarnog sastanka predstavnici obe zemlje istakli su da je stanje po pitanju iregularnih migracija na srpsko-mađarskoj granici stabilno i da zajedničke aktivnosti na njihovom suzbijanju daju dobre rezultate.

Tom prilikom, ministar unutrašnjih poslova Srbije, Ivica Dačić konstatovao je da su odnosi naše zemlje i susedne Mađarske generalno na veoma dobroj, uzlaznoj liniji, a saradnja između dva ministarstva unutrašnjih poslova i dve policije, koja se ogleda u borbi protiv kriminala na različitim poljima, na veoma visokom nivou.

Ministar je ukazao i na dva konstantna izazova pred kojima se obe strane nalaze.

– Jedno je pitanje ilegalnih migracija, se velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je od strane evropskih zvaničnika svuda, na svakom mestu, istican kao pozitivan primer upravo rezultat koji su zajednički postigla dva ministarstva i dve policije u zaustavljanju velikog migratornog talasa i velikom smanjenju broja iregularnih migranata. Najveći broj ilegalnih migranata dolazi iz Bugarske, više od 50 odsto i malo manje, negde izmeđi 30 i 40 odsto iz Severne Makedonije. Mi smo praktično uspeli da zaustavimo ovu rutu, i dalje ima ilegalnih migranata i pokušaja ilegalnog prelaska granice, ali je taj broj daleko manji u odnosu na period pre nekoliko godina – izjavio je Dačić i dodao da ilegalne migracije predstavljaju i određeni biznis za organizovane kriminalne grupe.

Prema njegovim rečima, drugi izazov je stalni napor da se granični prelazi učine što efikasnijim, da na njima bude što manje zadržavanja kada je u pitanju protok ljudi i robe, putničkog, teretnog ali i železničkog saobraćaja.

– Imamo zajedničke predloge kako da unapredimo rad prelaza, bilo da se na manjim prelazima produži radno vreme kada je to potrebno, bilo da vidimo, ako Europska unija nema ništa protiv, da napravimo sličnan odnos i sistem kao na prelazu prema Severnoj Makedoniji, što znači da bude jedno zaustavljanje, jedna kontrola, i od srpske i od mađarske strane, kako bismo što više ubrzali saobraćaj. Mi smo se interesovali i o sudbini projekta za kontrolu ulaska u Europsku uniju koja je trebala da počne 10. novembra, ali je najavljeno da će tu biti odlaganja zato što su pojedine zemlje, Malta, Portugalija i Bugarska, a potom i Nemačka, Francuska i Holandija već od starta govorile da nisu spremne na to. Za nas je to veoma bitno zbog građana, zbog procedura u vezi biometrijskih pasoša kako će funkcionisati – rekao je Dačić.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije naglasio je da je od 1. januara do 23. septembra tekuće godine, na izlazu ka Mađarskoj sprečeno 419 nezakonitih prelazaka, što je broj značajno manji u odnosu na prethodni period, a ujedno je najavio je i da će, u skladu sa Zakonom o policiji, uskoro biti raspisan konkurs za izbor direktora policije.

Današnji sastanak na graničnom prelazu Horgoš ocenjen je i od strane Šandora Pintera, ministra unutrašnjih poslova Republike Mađarske kao veoma uspešan, a saradnja dve zemlje kao harmonična, sa dosta dobrih rezultata.

– Jedan od najvećih rezultata sastanka je nalaženje rešenja kako bi se ubrzao protok graničnih prelaza za građane. Želimo da postignemo da naši građani bez bilo kakvih prepreka mogu da pređu iz jedne države u drugu. Sledeće pitanje koje smo dogovorili se odnosi na našu ekonomiju, kako možemo da ubrzamo teretni saobraćaj, kako da uzbrzamo carinske postupke i proceduru da teretna vozila iz jedne države u drugu pređu što brže i što efikasnije. Cilj nam je da koridor koji prolazi krz Srbiju i Mađarsku ostane efikasan kao što je i sada, da nemamo nikakve prepreke i da kompanije koriste taj koridor i dalje. To se odnosi na drumski i na železnički saobraćaj – poručio je Pinter, dodajući da će brza pruga Beograd – Budimpešta u budućnosti da ima veliki značaj.

Prema njegovim rečima, svi koji prelaze granicu sa dobrim namerama, poput porodica i dece koja dolaze bez roditelja, i dalje mogu da računaju na pomoć, dok oni koji kamenjem gađaju policajce ne mogu da se smatraju za izbeglice.

foto:/Ministarstvo unutrašnjih poslova