Na Otvorenom univerzitetu Subotica juče, 8. oktobra svečano je otvoren 20 jubilarni „Biofest“ – Međunarodni festival organskih proizvoda koji će biti obeležen Panel diskusijom „Organska i ostala konvecionalna poljoprivreda, sa apsekta klimatskih promena“. Učešće na ovogodišnjem Biofestu uzelo je 15 izlagača u okviru izložbe koja nije prodajna, ali pruža informacije o snabdevanju potrošača organskom hranom iz cele Vojvodine.

Opšti je zaključak da je proteklo leto bilo katastrofalno za poljoprivrednike, a na osnovu rađenih istraživanja, ratarima će u toku Biofesta biti prezentovani rezultati i rešenja kako da lakše prebrode posledice suše.

– Ove godine smo uveli i predavanja sa degustacijom za potrošače, u sklopu kojih će biti objašnjeno kako prepoznati organski znak, kakav je sertifikat iz organske proizvodnje, kakav iz prelaznog perioda, a još jedno predavanje vezano je za principe pravilne ishrane, s tim što je akenat na prosu – kaže Snježana Mitrović, koordinator organizacionog tima za Biofest.

Prema njenim rečima, stanje u organskoj proizvodnji se menja, a svake godine primetno je povećanje obradivih površina.

– Od 2020. do 2023. godine, sa 20 hiljada hektara, stanje je povećano na 29. hiljada hektara, u Vojvodini je u jednom periodu došlo do pada, ali sada već imamo 500 hektara više. To je i dalje nedovoljan broj, imamo oko 600 operatera, tu su uračnunate i grupne sertifikacije, ima i dosta uvoza, naši su mnogo izvozili, čak je 99 odsto bio izvoz sirovina u EU, a sada je po analizama „Srbija organike“ izvoz spao na 90 odsto, što znači da se 10 odsto prodaje u našoj zemlji, što je dobro – navela je Mitrović i dodala da lošu stranu organske proizvodnje predstavlja činjenica da još uvek nije raspisan javni poziv za podsticaje na nivou države za biljnu i stočarsku proizvodnju.

– Kao Savet za organsku proizvodnju, obratili smo se resornom iministarstvu pismo da se do kraja godine raspišu poziv i da se ubuduće zna kada organski proizvođači mogu da računaju na subvencije koje nisu male, povećane su na 62 – 63 hiljade dinara po hektaru, što je 40 odsto više od subvencija u konvencionalnoj proizvodnji – kaže Mitorvić.

Kroz period od 20 godina, Biofest je stvorio organskog potrošača, razvila se ekološka svest, pretežno kod mladih od 20 do 40 godina, a ovogodišnji festival organske hrane biće prekretnica, jer će putem društvenih mreža pokušati da poveže proizvođače i potrošače organske hrane.

Ovogodišnji dobitnik nagrade za Bio-proizvođača godine je Karolj Fekete iz Novog Kneževca, proizvođač organske proizvdonje na preko 50 hektara.

– Srećan sam povodom ovog priznanja i nadam se da ću na taj način doprineti bar malim korakom očuvanju životne sredine i održive poljoprivrede, i stimulisati buduću generaciju na to da primenjuju organsku proizvodnju, ne samo u našoj zemlji već u celom svetu – izjavio je Fekete koji se bavi proizvodnjom šipurka, koji izvozi na inostrano tržište.

– Problem nabavke sadnog materijala u ovom slučaju nije tako izražena, šipurak rodi nakon treće godine, što je upravo tranzicioni period za organsku proizvodnju i nakon toga dobijamo sertifikat – rekao je ovogodišnji dobitnik nagrade za Bio-proizvođača godine.

Jedan od izlagača na Biofestu je i Tatjana Avramov iz Bečeja koja je dobila nagradu za najbolju firmu – „Real red raspberry“.

– Bavimo se proizvodnjom organske maline već sedam godina, u Briselu smo dobili i nagradu za sueprioran ukus. Sedam godina smo imali smo maline, izuzetno skup proizvod. Ove godine smo uveli dodatne ukuse, šljivu i šipurak, malo smo se diverzifikovali, ali organska proizvdonja je značajno skuplja, postoje i subvencije, a izvoz rešenje za sve koji žele sa tim da se organskim proizvodima“ – poručila je Avramov.

foto:/LovaLova portal