Međunadrodni dan starih osoba se u svetu i kod nas obeležava svake godine 1. oktobra u skladu sa Rezolucijom 45/106 koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 14. decembra 1990. godine, sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba.

Na Svetskoj skupštini o starenju 2002. godine usvojen je Madridski međunarodni akcioni plan za starenje kako bi se odgovorilo na mogućnosti i izazove starenja stanovništva u XXI veku i promovisao razvoj društva za sve generacije.

Starenje stanovništva je glavni globalni trend koji preoblikuje društva širom sveta.

Očekivani životni vek pri rođenju sada premašuje 75 godina u polovini zemalja sveta, za 25 godina duže nego 1950. godine. Predviđa se da će do 2030. godine starije osobe nadmašiti broj mladih na globalnom nivou, a ovo je povećanje najveće u zemljama u razvoju. Ova demografska promena je značajno deformisala pejzaž brige, obuhvatajući širok spektar potreba za plaćenom i neplaćenom podrškom u formalnom i neformalnom okruženju.

Kako stanovništvo stari, potražnja za sveobuhvatnim uslugama zdravstvene zaštite, nege i socijalne podrške značajno je porasla, posebno za starije osobe sa stanjima kao što je demencija. Kao priznanje za ove izazove i mogućnosti, ovo 34 po redu obeležavanje Svetskog dana starih biće posvećeno sledećoj temi: „Dostojanstveno starenje: važnost jačanja sistema nege i podrške za starije osobe širom sveta“.

Najnovija projekcija UN pokazuje da se do 2050. godine predviđa da će broj osoba starijih od 65 godina širom sveta biti više nego dvostruko veći od broja dece mlađe od 5 godina i približno isti kao i broj dece mlađe od 12 godina. Kako žene imaju duži očekivani životni vek u odnosu na muškarce, one su brojnije u starijoj dobi u svim starosnim kategorijama. U Srbiji žene čine 56% populacije starosti od 65 do 79 godina i 62% populacije starije od 80 godina.

Posmatrati zdravo starenje kroz ceo životni ciklus važno je za starije, ali je još važnije za mlade ljude, jer naši izbori i aktivnosti koje činimo u mlađim godinama utiču na nas u starosti. Dok mislimo da naši izbori utiču samo na naše telo i zdravlje danas, naši izbori zapravo utiču i na naše telo i zdravlje kasnije u životu i u starosti. Posmatrati zdravo starenje i celoživotni ciklus nam pomaže u razumevanju da nam naši izbori koji se odnose na zdrave stilove života koje donosimo danas ili sutra pomažu i utiču na činjenicu koliko dugo ćemo živeti i koliko ćemo moći da radimo ono što volimo i u starosti.

Starenje ne možemo sprečiti, ali možemo sprečiti nezdravo starenje tako što ćemo svakodnevno donositi dobar izbor za naše zdravlje.

To znači da se pravilno hranimo, držimo svoje telo i um aktivnim, imamo vremena za aktivnosti u kojima uživamo, imamo vremena za prijatelje i mogućnost da dobijemo podršku koja nam je potrebna i koju želimo.

– Počevši od današnjeg zdravog životnog izbora, možete pomoći sebi da živite što duže u dobrom zdravlju i da što duže budete funkcionalno nezavisni. Počevši od danas, za sebe možete izgraditi zdraviju budućnost i dugovečnost. Počnite odmah – poručuje dr Mirjana Dakić ispred Zavoda za javno tdravlje Subotica.

foto:/Freepik.com