Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 19. decembra slave Svetog Nikolu Čuidotvorca jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Nikoljdan je najčešća krsnu slavu u našoj zemlji. U Narodu se često kaže da pola Srbije slavi ,  narodu, slavi se danas, 19. decembra. Često se kaže da je pola Srbije na Nikoljdan slavi, a pola odlazi na slavu kako bi se gostilo.

Sveti Nikola rođen je u gradu Patara u Maloj Aziji oko 270 godine nove ere. Još kao mlad bio je veoma duševan, pa se zamonašio i svoje bogatstvo, nasleđeno od roditelja, razdelio siromašnima, starima i nemoćnima koje je zadesila velika nesreća. Tokom svog života pomagao je svima koliko je god mogao i pružao je utehu svakome ko bi mu se obratio, širio je veru, pravdu i milosrđe, donosio utehu, mir i dobru volju. Svoja dobra dela dela činio je iz duše, a svoje nasledstvo delio je tajno, onima kojima je bilo najpotrebnije. Iz ovakvog vida dobročinstva proistekla je i legenda o Deda Mrazu.

Upokojio se u starosti, 19. decembra 343. godine. Sveti Nikola se obeležava i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u Bari i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, gde mu je tri godine kasnije podignuta velelepna crkva, koju su srpski vladari bogato darivali.

Nikoljdan se među pravoslavcima slavi sa najvećim brojem svečara. Sveti Nikola je ujedno i hramovna i manastirska slava Srpske pravoslavne crkve, a ovom svecu posvećeno je više od 600 crkava.

Pošto se proslavlja u vreme Božićnog posta, slavska trpeza za Svetog Nikolu obavezno mora da bude posna. U narodu postoji verovanje da će godina pred nama biti plodna i berićetna ako na današnji dan, ukoliko smo propustili na Svetu Varvaru, posejemo božićnu pšenicu koja će se pored sveće i česnice naći za trpezom na Badnji dan i Božić.

Narodni običaji nalatu da danas nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo koje druge kućne poslove. U nekim delovima Srbije sačuvan je običaj da se na Nikoljdan sprema poseban, šareni kolač koji se ukrašava „pticama“ od testa. Ovaj kolač sveštenik obavezno osveštava i preliva vinom, pa se uveče on deli deci koja treba ga jedu sedeći na drvenim stolicama kako bi ona u narednoj godini bila zdrava i vesela. Takođe se veruje da će svako žensko dete koje je rođeno na ovaj veliki praznik imati srećan brak. Očuvan je i običaj koji seća na Svetog Nikolu a po kojem danas treba darivati decu jabukom, orasima i slatkišima, jer je ovaj svetac i njihov zaštitnik.

Na ovaj praznik, gde god da se nađu, lađari spuštaju sidra i zaustavljaju svoje lađe dok se svi mornari ne pomole svetitelju i onda nastavljaju put. U vreme ratova, iz topova je ispaljivana puna topovska salva kako bi se odala počast zaštitniku svih moreplovaca.

U narodu postoji još jedno verovanje, onome ko danas oprosti neki dug, sledeća godina biće bogata i plodna. Danas takođe ne treba nikoga podsećati na dug, niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.

foto:/Srpska pravoslavna crkna