Povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, Gradski muzej u Subotici otvorio je svoja vrata posetiocima, učesnicima panel diskusije koja je organizovana u Gradskoj kući. Subotički muzej je već dugo vremena ustanova koja ima izgrađenu rampu za osobe sa invaliditetom, kao i osposobljen lift. Na taj način moguće su posete prvom spratu muzeja, gde je i ovog puta upriličeno vođenje kroz stalnu etnološku postavku „Putovanje kroz vreme“, kao i izložbu umetničkih radova „Pejzaži, portreti i animalistički prikazi“ umetnika iz Bačke, Lajoša Hušveta i Gabora Almašija.

– Imali smo razne projekte tokom kojih smo uspeli da nabavimo novac da nabavimo rampu i sprave, i hvala svim fondacijama koje su nas tokom mnogo godina podržavale. Ova godine smo odlučili da pokrenemo dolazak na prvi sprat muzeja rampom ili liftom. Nas redovito obilaze osobe sa posebnim potrebama i invaliditetom tako da nama to nije novo, hteli smo da damo na znanje da smo otvoreni tokom cele godine i za osobe koje koriste invalidska kolica. Drago nam je da smo uspeli da se udružimo sa tri subotička udruženja koja veoma cenimo. Ova godine smo bili domaćini i na Festivalu mentalnog zdravlja u više navrata. To nas je još više navelo da budemo otvoreni u smislu da i mi treba da učimo, jer svaka prigoda je dobra da učimo jedni od drugih, koliko smo pružili, toliko smo i dobili – smatra Olga Kovačev Ninkov, direktor Gradskog muzeja.

– Najveći utisak i najveći pečat koji ostaje posle panela jeste da nam još uvek fali informacija, povezivanja, mrežavanja. Ne možemo možda da menjamo sve sisteme u našoj državi, ali na lokalonom nivou možemo da nađemo neki način, mrežu koji će nam omogućiti lakše funkcionisanje na dnevnom nivou, naročito kada su u pitanju osobe sa invaliditetom. Fokus razgovora bio je na mladima koji dolaze u situaciju da se suočavaju se vrlo složenom birokratijom i postaju polako nevidljivi za sistem. Kroz školu ih i uvučemo u društvene tokove i život, međutim ono što je veliki izazov jeste da ostanu u tim društvenim tokovima, da zadrže poslove, da zadrži naviku da posećuju društvena dešavanja – poručuje Snežana Maravić, koordinator programskih aktivnosti udruženja „ZaJedno“.

Integracija osoba sa invaliditetom u društvene tokove proces je kojem, za sada, nisu pristupile brojne firme. U našem gradu postoje svega dve firme koje zapošljavaju osobe sa invaliditetom, Sombor ih nema nijednu, a na nivou cele države ima manje od 60 preduzeće koje to čine.

– Dosta zavisi i od osoba, da li oni žele da budu deo radnog sistema pošto imamo i kategoriju ljudi koji ne žele da rade, jer su zabrinuti za svoja primanja tuđe nege i pomoći. Oni moraju da prođu proces procene preostale radne sposobnosti Nacionalne službe za zapošljavanje i onda u sistemu biroa rada postaju vidljivi poslodavcima. Najčešće to bude vid preporuke. Mislim da treba da se poveća vidljivost tih osoba, da treba raditi na osnaživanju pojedinaca da stupe u radni odnos. Treba samo otkriti koje su njihove kompetencije kojima oni mogu da doprinesu zajednici – kaže Tihana Mlađenović, po profesiji psiholog, zaposlena u preduzeću „Des kazani“ koje je jedno od retkih koje zapošljava osobe sa invaliditetom i obavlja profesionalnu rehabilitaciju.

Prema njenim rečima, bitna i integracija u radnu okolinu, da se novopridošli adaptiraju radno vreme i mesto, da radni zadaci budu prilagođeni osobi koja je došla da radi, i u integraciji učestvuju svi zaposleni.

– U „Desu“ radi osoba koja ima između 40 i 50 starosti, mentalnog uzrasta ona je na nivou osnovne škole i u početku je bilo komentara da neko drugi radi i za tu osobu. Proces integracije je bio da se objasni svim ostalim kolegama da ta osoba ima pravo na život, na rad, obrazovanje, kupovinu, i da ona radi u granicama svojih kapaciteta. Kada su dobili novi okvir, nov pogled na situaciju, promenilo se sve, ta osoba je sada uvažen član našeg tima. Ipak, mislim da situacija još nije na zadovoljavajućem nivou. Mislim da se treba baviti temom kako nekog integrisati u društvo, kako prepoznati nečiji doprinos i kako društvo asocirati na što veće uključivanje. Meni kao pojedincu nije bitna rampa ali mi je bitno da i moji sugrađani mogu da
učestvuju u životu koji ja imam – smatra Mlađenović i dodaje da je jedan od krucijalnih faktora podrška pojedinca i okoline.

foto:/LovaLova portal