Zavod za javno zdravlje Subotica, Crveni krst Subotica i Dom zdravlja Subotica su i u 2024. godini nastavili sa sprovođenje akcije pod nazivom „Selu u pohode – Proveri svoje rizike – kontroliši zdravlje“. Akcije „Selu u pohode“ već četrnaestu godinu imaju za cilj promociju zdravlja i zdravih stilova života u ruralnim sredinama Subotice, kao i da mobilišu stanovnike ovih naselja na kontrolu zdravlja. Cilj je bio i da se preventivna zdravstvena zaštita učini dostupnom i stanovnicima van grada.

Timovi Doma zdravlja Subotica i Zavoda za javno zdravlje Subotica, lekari, medicinske sestre i nutricionisti su davali korisne savete o zdravlju, a ujedno su kontrolisali zdravstveno stanje zainteresovanih sugrađana. Timovi Doma zdravlja Subotica su u svakoj ruralnoj zajednici merili krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, određivali prisustvo minimalnog krvarenja u stolici (FOB-test), a gde su bili ispunjeni uslovi i pregled dojki. Timovi Zavoda su merili telesnu visinu i težinu, te određivali BMI indeks telesne mase i kompoziciju tela – određivanje procenta masti, vode, mišićne i koštane mase, te konstitucije tela. Pušačima su davani saveti za prestanak pušenja.

U saradnji sa Optimedom od aprila do novembra su u okviru akcija realizovani i oftalmološki pregledi kod dijabetičara i starijih osoba sa hipertenzijom uz korišćenje savremene dijagnostike, Alatir sistema. Alatir ima softverski paket i prateću opremu za snimanje očnog dna i na bezbolan i jednostavan način daje uvid u celokupno stanje oka i očnog dna. Ova savremena dijagnostička metoda daje mogućnost da se prati tok hroničnih bolesti, poput dijabetesa i hipertenzije, i preveniraju njihove komplikacije, a ujedno snažno motiviše pacijente da više brinu i bolje kontrolišu svoju hroničnu bolest.

U toku godine svakog meseca organizovana je po jedna akcija u Mesnim zajednicama Bajmok, Čantavir, Đurđin, Novi Žednik, Kelebija, Hajdukovo, Makova sedmica, Višnjevac, Donji Tavankut, Palić i dve akcije u Aleksandrovu.

Na ovim akcijama timovi su Zavoda pregledali ukupno 252 osobe, od toga 159 žena (63%) i 93 muškaraca (37%).

Struktura pregledanih po polu je vrlo slična kao i prethodnih godina. Kulturološki kod nas žene više brinu o zdravlju i češće dolaze na kontrole zdravlja. Akcije češće posećuju stariji sugrađani i ove godine je prosečna starost osoba koje su dolazile na kontrolu zdravlja bila 65,7 godina. Oko polovine pregledanih su stariji od 65 godina (57%). Svaka četvrta osoba je uzrasta 56 do 64 godine, a najmanje je bilo mlađih od 50 godina. Treba imati u vidu i činjenicu da u ruralnim sredinama živi sve starija populacija, kao i da se akcije sprovode u ranim prepodnevnim satima.

Fiziološku ili normalnu uhranjenost – BMI između 18,5kg/m i 24,9kg/m je imao svaki peti muškarac i svaka četvrta žena. Bilo je oko 0,6% pothranjenih žena gde je BMI manji od 18,5kg/m, dok nije bilo pothranjenih među pregledanim muškarcima. Višak kilograma ima oko dve trećine odraslih muškaraca i žena. U kategoriji predgojaznosti gde je BMI između 25 i 29,9kg/m je 29% odraslih, više žena. Oko 45% odraslih ima gojaznost odnosno njihov BMI je 30kg/m ili veći, pd toga više muškaraca.

Prosečna vednost BMI je 29,7kg/m i nalazi se u kategoriji predgojaznosti, a nema značajne razlike u prosečnoj vrednosti BMI između muškaraca i žena.

Sa godinama života se povećava i broj osoba koje imaju višak kilograma. Tako je u grupi najmlađih od 18 do 30 godina polovina sa normalnom telesnom masom, a u grupi najstarijih, 65 i više godina je tek svaki četvrti sa normalnom telesnom masom. Ipak najviše gojaznih osoba je u starosnoj grupi od 46 do 55 godina života. Prosečne vrednosti BMI rastu sa godinama starosti, ali ono što brine jesu visoke vrednosti BMI i kod mlađih osoba. Tako je prosečni BMI u grupi najmlađih 26,7kg/m, a u najstarijoj grupi 28,7kg/m. Najvišu prosečnu vrednost BMI imaju osobe starosne grupe od 46 do 55 godina i ona iznosi 32,3kg/m.

Važno je ukazati da sa porastom BMI raste i rizik za razvoj raznih poremćaja zdravlja. Taj rizik je mali kod pregdojaznosti, umereno povišen kod gojaznosti prvog stepena, a ozbiljno i višestruko povišen kod ekstremne gojaznosti, odnosno gojaznosti trećeg stepena gde je BMI 40kg/m i više.

Rezultati merenja akcije “Selu u pohode 2024” ukazuju da je u ruralnim mesnim zajednicama visoko zastupljena gojaznost, podjednako kod žena i muškaraca. Sa godinama života se povećava broj osoba sa viškom kilograma i gojaznih.

Prosečne vrednosti BMI su u kategoriji pregdojaznosti. Bilo je novootkrivenih oboljenja poput hipertenzija, dijabetesa i povišene masnoće. Lekari su posle izvršenih merenja davali savete o važnosti promene načina ishrane i usvajanja zdravih stilova života kao što su svakodnevna fizička aktivnost, prestanak pušenja i neizloženost duvanskom dimu/aerosolu novih duvanskih i nikotinskih proizvoda, te umerena upotreba alkohola. Lekari su ukazivali na važnost redovnog korišćenja terapije i redovnih kontrola zdravlja osobama koje već imaju neko hronično oboljenje. Ukazano je i na značaj redovnih kontrola zdravlja i odazivanje na skrining preglede, a dati su i drugi korisni saveti o zdravlju.

Oftalmolozi su pregledali ukupno 282 osobe, od toga je njih 161 imalo dijabetes (70,6%). Dijabetičari su trebali na pregled doneti rezultate tromesečnog šećera – HbA1c jer je ovaj parameter važan indikator regulacije nivoa šećera u poslednja tri meseca. Samo 57 dijabetičara je donelo taj rezultat (35,4%), a vrednosti šećera su se kretale od 5,7% do 11,8%. Prosečna vrednost je iznosila 6,7% i ukazuje da većina pacijenata nema dobro regulisanu hroničnu bolest.

Oftalmolozi su otkrili visoku zastupljenost patoloških procesa na očima, tako je 139 osoba (61%) imalo prisutnu retinopatiju prvog stadijuma (patološke promene na mrežnjači), 25 osoba (11%) degeneraciju žute mrlje (omogućuje dobar vid) i kod 10 osoba (4,4%) je otkriven nevus oka (pigmentacija u oku nalik na mladež). Što se tiče dijabetičara, njih 75 (46,6%) je imalo retinopatiju prvog stepena, a uznapredovalu retinopatiju drugog ili trećeg stepena 31 dijabetičar (19,3%), dok je 14 dijabetičara imalo degenerativne promene na žutoj mrlji (8,7%). Kod pet dijabetičara je otkriven nevus.

Svi pacijenti će se dalje pratiti na kontrolnim pregledima, a oni sa patološkim promenama su dobili savete i terapiju.

– Bez obzira na godine života i mesto gde živite, važno je da razumete da su promene moguće. Budite otvoreni i spremni da naučite i saznate nešto više o svojoj hroničnoj bolesati, kao i mogućnostima kako da je kontrolišete i prevenirate njene komplikacije. Sitne, male promene mogu značajno poboljšati kvalitet vašeg svakodnevnog života, poput pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti. Prihvatate savete lekara i primenjujete nova znanja. Vaši stavovi i uverenja obikuju vaše ponašanje, stoga menjate svoje stavove u korist dobrog zdravlja. Kvalitet života zavisi i od vaših izbora – poručuje prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine ZZJZ Subotica, dodajući da se planira da će se i sledeće godine nastaviti sa akcijom “Selu u pohode 2025”, uz sprovođenje novih i preciznijih merenja.

foto:/LovaLova portal