Od 6. do 12. decembra u Stokholmu je održana nedelja posvećena Alfredu Nobelu, slavnom naučniku čija nagrada predstavlja vrhunac dostignuća u oblasti fizike, hemije, psihologije ili medicine i literature. U isto vreme, mladom subotičkom naučniku i istraživaču, dr Andriji Sente uručena je nagrada koju časopis „Science“ i institut „Science Life Lab“ dodeljuju za izuzetna naučna otkrića i inovacije u oblasti bioloških nauka.

– Nagradu sam dobio za tri otkrića: u članku objavljenom u časopisu ’Nejčer’ 2020. godine predstavili smo model GABA-A receptora u izuzetno visokoj, rekordnoj rezoluciji, kada smo došli gotovo do nivoa razlučivanja pojedinačnih atoma. Ovo otkriće uvršteno je u 10 najvećih naučnih proboja te godine prema izboru istog časopisa. Dve godine kasnije usledio je članak u kojem otkrivam nove varijante GABA-A receptora. Svaki od novootkrivenih receptora ima neka specifična svojstva – na primer, razlikuju se po tome na koje lekove su osetljivi ili u kom delu ćelije se nalaze – objašnjava dr Sente u izjavi za „Politiku“ i kaže da se njegov rad odnosi se na delovanje receptora tipa GABA-A koji utiče na naše ponašanje.

Treći članak, koji se trenutno nalazi na recenziji, prvi put prikazuje receptor u procesu nastajanja, pružajući uvid u mehanizme koji objašnjavaju raznolikost u strukturi i funkciji GABA-A receptora.

– U mozgu imamo oko 10 milijardi neurona, a svaki od njih ’sluša’ približno 10.000 drugih neurona. Ti neuroni šalju dve vrste signala: da li da povećaju ili smanje svoju aktivnost. Neuron sumira sve ulazne signale i, slično demokratskom glasanju, odlučuje hoće li dalje prenositi signal, u zavisnosti od ’poruka’ koje je primio od ovih 10 hiljada neurona. Ova komunikacija čini osnovu svih kognitivnih funkcija mozga, pri čemu GABA-A receptori igraju ključnu ulogu u signalima za ’ne’, smanjujući tako moždanu aktivnost. Upravo zbog ove uloge, GABA-A receptori su česta meta lekova koji imaju za cilj da smanje aktivnost mozga, poput lekova za smirenje, nesanicu ili izazivanje opšte anestezije – kaže mladi subotički naučnik za „Politiku“.

Poslednjih deset godina dr Andrija Sente živi u radi Kembridžu, u Laboratoriji za molekularnu biologiju gde obavlja istraživanja na receptorima tipa GABA-A, koji u ljudskom mozgu odlučujuće utiču na ponašanje. Prema njegovim rečima, napredak i otkriće usledili su nakon što je uspeo da slika GABA receptor u nastajanju, poduhvat koji je, za sada, samo njemu pošao za rukom. Zahvaljujući metodi kriogene elektronske mikroskopije koja se izvodi na 196 stepeni Celzijusa ispod nule, uzorci se smrzavaju u tečnom metanu toliko brzo da voda ne stigne da se kristališe, već poprima formu sličnu staklu, što omogućava da se životni impulsi zamrzavaju u jednom „kadru”. Naučnici tada fotografišu smrznute proteine, poput GABA-A receptora.

Nakon dobijanja nagrade, dr Sente je posetio i svoj rodni grad kako bi u krugu porodice proslavio božićne i novogodišnje praznike. Kembridž i dalje ostaje mesto njegovog rada jer se tamo nalaze vrhunske svetske laboratorije koje mu omogućavaju da nastavi svoja istraživanja. Trenutno je angažovan u kompaniji „Instadip”, koja je deo „Bajontek” grupe.

– Cilj mi je da omogućimo direktno snimanje tkiva elektronskim mikroskopom u rezoluciji dovoljnoj da razlikujemo pojedinačne proteine. To bi omogućilo da na molekularnom nivou pratimo promene koje se dešavaju kod bolesti mozga i otkrijemo šta dovodi do nastanka patologije. Razvijamo tehnologiju koja će omogućiti precizno razumevanje molekularnih detalja psihijatrijskih poremećaja i neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove bolesti – ističe dr Andrije Sente.

foto:/politika.rs