U životinjskom carstvu, kameleon je dobro poznat kao majstor prerušavanja. Ovaj „Hudini među životinjama“ ponikao je sa afričkog kontinenta, a njegovi načini života i egzistiranja dugo godina inspirisali su veliki broj legendi i predanja. Zbog svog neobičnog izgleda, krupnih očiju, kukučastog repa i sposobnosti da menja bolju svojih krljušti, drevni narodi su ga se plašili smatrajući da je kameleona sačinio Đavo, i to od rezervnih delova drugih životinja. Govorili su da kameleoni imaju rep majmuna, kožu krokodila, jezik žabe krastače, rogove nosoroga i oči radoznalog demona. Stara legenda afričkog plemena Zulu priča priču o tome kako je upravo kameleon odgovoran za smrtnost ljudi. Naime, pleme Zulu iz južne Afrike verovalo je da je kameleonu Bog „Unkulunkulu“ rekao da pošalje poruku ljudima i da im kaže kako mogu da žive zauvek. Kameleon je na ovaj važan zadatak krenuo, ali mu je, zbog svog sporog hoda, trebalo toliko mnogo vremena da stigne do ljudi, zbog čega se Unkulunkulu razbesneo, predomislio i umesto njega, ponovo poslao hitrog zelenog guštera da ljudima donese vest da njihov narod ipak neće biti besmrtan. Od tada ljudi krive kameleone, pa se smatralo predznakom loše sreće ako su ga u šumi ugledali. Da li su kameleoni vesnici zle sudbine ili majstori adaptacije i prerušavanja odlučili smo da proverimo u Zoološkom vrtu Palić.

– Kameleoni (lat. Chamaeleonidae) su porodica životinja koja spada u klasu gmizavaca. Oni prvobitno potiči iz istočne Afrike, ali su proširili svoju rasprostranjenost i ka zapadnoj Africi i Madagaskaru, pa se danas se nalaze na celom afričkom kontinentu, u području Sredozemlja, u Indiji, Šri Lanki, Turskoj i na Arapskom polustrvu. Kameleoni su životinje sa najmanjom brigom, na planeti ih ima savim dovoljno i njihov opstanak nije ugrožen, ali su ipak životinje koje se nalaze na CITES II listi zaštite, kako bi se sprečilo njihovo uzimanje iz prirode i krijumčarenje. Ako pričamo o njihovom opisu, to su životinje koje imaju veliku glavu trouglastog oblika. Njihovo telo je bočno spljošteno i imaju dugačak, savitiljiv rep. Imaju telo po kojem se nalaze kvržice između kojih su pločaste krljušti pa je njihova koža dosta rastegljiva, jer kljušt dozvoljava takvo pomeranje tela – priča nam Jelena Toljagić, muzejski edukator i koordinator promotivnih aktivnosti ZOO vrta Palić i dalje dodaje da boja kameleona može naglo da se promeni, pa tako od prirodno zelene oni mogu biti i tamnijih boja, a mogu biti i gotovo bele boje.

Promena boje kože jeste jedno od glavnih obeležja kameleona, a najbrže je menjaju kada se nalaze u opasnosti ili kada se bore sa svojim suparnicima. Tada promena, prema Jeleninim rečima, može da se desi za svega, pet, šest sekundi. Kameleoni svoju boju koriste i prilikom komunikacije, pa na taj način mogu da pokažu svoje osećaje i raspoloženja koja će dodatno, govorom tela i pokretima da upotpune. Najupečatljivije boje kameleoni koriste upravo kada komuniciraju sa drugim kameleonima, a ova pojava omogućava im da reflektuju svoje raspoloženje i da „razgovaraju“ na velikim udaljenostima, bez stvaranja zvukova koji bi mogli da privuku pažnju predatora. Najsjajnije boje se prikazuju kada mužjaci pokušavaju da impresioniraju ženke ili kada se osećaju ugroženim od drugih kameleona.

Prerušavanje nije jedini razlog zašto kameleoni menjaju svoju boju. Ovi „semafori afričkih šuma“ boju koriste i kako bi regulisali svoju toplotu. Naime, tamniji postaju kada je hladno da bi bolje apsorbovali sunčeve zrake i ugrejali se, a boju kože menjaju u svetniju kada imaju potrebu da reflektuju toplotu kako bi se rashladili. Kameleoni menjaju boju pomeranjem pigmentnih ćelija tako da se preklapaju jedna sa drugom. Do nedavno se smatralo da ova metoda koju najsličnije možemo da opišemo kao mešanje boja, objašnjava kako kameleoni prikazuju sve svoje boje. Međutim, novija istraživanja su pokazala da se neke od najsjajnijih boja pojavljuju kada se pigmentne ćelije sa minijaturnim kristalima pomeraju kako bi reflektovale različite talasne dužine, a samim tim i različite boje svetlosti.

– Njihovi ukrasi koji se nalaze na telu imaju kožni zalizak koji se nalazi iza zadnjeg dela glave, to je jedno proširenje koje se dodatno širi kako bi životinja izgledala veća, na taj način kada osete strah, kameleoni rašire svoj zalizak čime plaše potencijalne predatore. Karakteristički su i po tome što imaju različite vrste kresta koje mogu da se nalaze po leđima, na trbušnj strani, kod grla, sve zavisi od vrste. Građa tela kameleona prilagođena je životu na drveću, ali postoje neke vrste koje žive i samo na tlu. Oni svojim položajem i oblikom tela mogu da imitiraju i različite oblike biljaka, tako da mogu da liče na list, staro drvo ili opalo lišće, gde će bojom dodatno da upotpune kamuflažu. Za život na drveću prilagodili su i izgled svojih stopala, to su životinje koje imaju pet prstiju, ali su im prsti srasli, tačnije srasla su prva dva prsta, nakon čega sledi razmak, pa su potom srasla i sledeća tri prsta, zato im stopala zapravo izgledaju kao klešta. Dodatnu podršku prilikom kretanja pruža rep kojim se mogu prihvatiti za granu. Međutim, razlika u odnosu na ostale guštere jeste da su kameleoni izgubili spostobnost da odbacuju rep kada hoće da pobegnu. Oni nažalost nemaju mogućnost regeneracije repa – objašnjava dalje naša sagovornica, a potom nam kaže da ove male, zagonetne životinje krasi još jedna zanimljiva karakteristika, njihove neobične oči, jedinstvene u carstvu životinja.

Prema rečima edukatorke palićkog Zoološkog vrta, kameleoni imaju veoma specijalne, dobro razvijene i znatno bolje nego oči ljudi. Njihovu rožnjaču i delove oka prekriva kapak koji je jednim delom srastao sa očnom jabučicom. Njihov vid je izuztetno izoštren, a imaju i tu mogućnost da pomeraju oči nezavisno jedno od drugog oka. Njihovo vidno polje nikada ne stvaraju jednu sliku, kameleon uvek vidi dve različite slike, a pomeranjem očiju on može da ima vidno polje od preko 340 stepeni, skoro pun krug. Kada posmatraju plen i istražuju okolinu, prvo istražuju svakim okom zasebno, ali kada pronađu plen, tada se oba oka fokusiraju ka istom objektu čime dočaravaju jasan prikaz na koji kameleon može da se fokusira.

Prilikom lova i hranjenja, kameleoni se koriste još jednom specijalnom alatkom – svojim dugim, lepljivim jezikom.

– Njihov jezik može da bude i duži od celog tela kameleona. Jezik se nalazi u ustima i uvučen je u deo koji nazivamo „vrećicom“ koja je povezana sa jezičnom kosti, vrh jezika je uvek raširen i zadebljan, podeljen je na dva dela i ima blago udubljenje u koje će kameleon prilikom hvatanja ugurati svoj plen. Lov kameleona podeljen je u pet faza, naime kameleon prvo fiksira svoj plen kako bi video kojeg je oblika, veličline i na kojoj je udaljenosti. Zatim polako otvara usta, iz vrećice lagani izbacuje jezik i gura ga napred, ka usnama, potom cilja plen i izbacuje ceo jezik gde plen bila uhvaćen lepljivim vrhom, uhvaćeni plen tada uvlači jezikom unutra usta, jezik vraća u vrećicu, a plen ostaje u ustima. Kameleon potom guta svoj obrok se u jednom komadu, bez žvakanja. Zbog proširenja koje poseduje, kameleon jezik koristi i prilikom pijenja vode – priča nam Jelena Toljagić dok polako ulazimo u Eko centar Zoološkog vrta Palić gde su smešteni kameleoni.

Vredno je napomenuti i činjenicu da je kameleoni, uz pomoć tetive, svoj jezik vešto poput harpuna, izbacuju ka žrtvi brzinom od 20 milisekundi. Naučnici ovu adaptaciju nazivaju „elastičnim opozivom“. Da je koji slučajem u pitanju automobil, on bi imao takav raketni pogod da bi od 0 do 100 km/h stizao za jedan stoti deo sekunde. Brzina kameleonovog jezika predstavlja najveće ubrzanje i izlaznu snagu među svim gmizavcima, pticama i sisarima. Ova brzina zaslužna je za još jedan mit koji okružuje kameleone. Naime, vekovima je postojalo mišljenje da kameleoni mogu da žive od vazduha, jer niko nikada nije uspeo da ih vidi kako se hrane. Da bi testirali teoriju teoriju, naučnici su kameleone stavljali u kaveze bez hrane. Nepotrebno je reći da eksperiment nije dobro prošao i da je tada ova stara teorija bila pobijena.

Životni vek kameleona u proseku je oko 10 godina, a kada je u pitanju njihova veličina, i tu ima mnogo varijacija. Najmanji kameleon na svetu je Brookesia micra koja naraste do svega 30 mm. On je ujedno i jedan od najmanjih kičmenjaka na zemlji. Najveći kameleon je Parsonov kameleon koji može dostići i do 68 cm. Ovi veliki gušteri imaju grebene koje se protežu od očiju do nosa i formiraju dva bradavičasta roga. Bez obzira da li su veliki ili mali, većina kameleona legu svoja jaja četiri nedelje nakon što prođe oplodnja. Kada dođe vreme za potomstvo, ženke koje su na drveću silaze na tlo i kopaju rupu u zemlji gde polažu svoja jaja. U zavistnosi od vrste, prema Jeleninim rečima, potrebno je od četiri do dvanaest meseci da se mladunci rode, ali čim se izlegu iz jaja, već od prvog dana u stanju su da hvataju svoj plen baš kao što to čine odrasle jedinke.

– Zoološki vrt Palić u svom posedu ima vrstu Jemenskog kameleona, dve jedinke mužijaka i ženku. Oni su došli u vrt kao vid zaplene, 17. oktobra 2023 godine. Kartakteristike ove vrste su da njihova dužina tela iznosi od 43 do 61 cm i da žive od šest do osam godina. U našem vrtu, posetioci kameleone mogu da posmatraju u objektu koji se zove „Eko centar“ i koji se nalazi nedaleko od fokinog bazena. Tamo su, posle zmija, marmozeta i veverice, smeštena dva velika terarijuma napravljena od stakla u kojima odvojeno žive naša dva kameleona. Dodala bih i to da su od drugog školskog polugodišta, kameleoni uvršteni kao jedna od tema u edukativne programe ZOO vrta Palić, pa će to biti sjajna prilika da se i mališani, školarci upoznaju sa njima – kaže za kraj Jelena Toljagić.

Nakon svega rečenog, možemo da sumiramo da su kameleoni krajnje jedinstvene životinje, ali dok okolinu gledaju sa dva oka u dva odvojena pravca i utapaju se u zelenilo terarijuma Zoološkog vrta Palić, sasvim je sigurno da nije reč „bezdušnim glasnicima“ zbog kojih nismo besmrtni, već u simpatičnim, malim gušterima koji koriste sve blagodeti koje im je priroda podarila. Čuveni muzičar Dejvid Bouvi je tokom cele svoje karijere opisivan kao „muzički kameleon“. Međutim, on se sa ovim opisom nije složio, pa je rekao: „Za mene je kameleon nešto što se maskira da bi što više ličilo na svoju okolinu. Uvek sam mislio da radim upravo suprotno od toga.” Njegovu izjavu, najbolje je objasnila Devi Stjuard-Foks, čuveni britanski biolog, rekavši da gospodin Bouvi nema zbog čega da se ljuti, jer kameleoni, baš poput njega, svoju kreativnost, blistavost i šarenilo boja najbolje ispoljavaju kada su izloženi pred očima javnosti. Pitanje je samo da li će kameleon želeti da se razmaše svojim bojama poput Bouvija, ili će želeti da se neprimetno uklopi u svoje okruženje i nestane, poput čuvenog Hudinija.

foto:/ZOO vrt Palić