Svetska zdravstvena organizacija je pre 23 godine pokrenula inicijativu obeležavanja Međunarodnog dana fizičke aktivnosti. Obeležavanje ima za cilj promociju fizičke aktivnosti kod dece i mladih jer doprinosi podjednako fizičkom i mentalnom razvoju mlade osobe. Cilj je da mladi u procesu odrastanja usvoje fizičku aktivnost kao važan deo svakodnevnog života. Važno je istaći značaj fizičke aktivnosti za zdrav život svih generacija.

Koncept fizičke aktivnosti podrazumeva svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije, uključujući aktivnosti u slobodno vreme, u toku obavljenja poslova u kući i na poslu. Nedostatak fizičke aktivnosti je prepoznat kao vodeći faktor rizika za hronične nezarazne bolesti, a osobe koje su fizički neaktivne imaju 20-30% veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa osobama koje su fizički aktivne. Procenjuje se da je u svetu fizička neaktivnost odgovorna za četvrtinu slučajeva raka dojke, raka debelog creva i šećerne bolesti, te za oko trećinu slučajeva bolesti srca.

U svetu je približno 31% odraslih i 80% adolescenata nedovoljno fizički aktivno u skladu sa preporukama SZO. Posebno brine trend smanjenja fizičke aktivnosti u populaciji mladih koji uglavnom vreme provode uz računar, mobilne telefone, tablete i TV.

Istraživanje ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji (2022.) pokazuje da 31,5% dece 5. i 7. razreda osnovnih škola i 1. razreda srednjih škola imaju preporučeni nivo fizičke aktivnosti – svakog dana sat vremena. Dečaci su fizički aktivniji od devojčica u svim uzrasnim grupama. Sa uzrastom opada procenat i dečaka i devojčica koji su fizički aktivni, više među devojčicama tako da je u 1. razredu srednje škole svakog dana sat vremena aktivno samo 16% devojčica. U slobodno vreme dve trećine učenika (74,9%) bar tri puta nedeljno i češće intenzivno vežbaju tako da se zadišu.

U poređenju sa istraživanjem iz 2018. godine beleži se pad fizičke aktivnosti kod oba pola i u svim uzrasnim grupama osim kod dečaka u 5. razredu osnovne škole gde je zabeležen porast onih koji su fizički aktivni svakog dana 60 minuta (sa 43,9% na 48,7%).

Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine je pokazalo da odrasli sede u proseku 4,7 sati dnevno. U izvođenju aerobnih aktivnosti (fitnes, sport, rekreacija ili vožnja bicikla) barem 150 minuta nedeljno je učestvovalo samo 11% odraslih uzrasta 18-64 godine, više muškaraca (14,4%). Svakodnevno je hodalo u kontinuitetu bar 10 minuta 75,2% odraslih, a vozilo bicikl bar 10 minuta 9% stanovnika i to značajno više u Vojvodini (23,5%).

Fizička aktivnost je neophodna za fiziološki rast i razvoj dece, izgradnju koštanog tkiva i dobru funkciju svih organa čime se smanjuje rizik od hroničnih bolesti u odraslom životnom dobu. Fizička aktivnost kod dece i mladih povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. Zato je važno ograničiti vreme koje deca provede na sedentarni način.

Pozitivni efekti svakodnevne fizičke aktivnosti kod odraslih su vidljivi u boljem kvalitetu života, energiji i zadovoljstvu, kao i dobrom zdravlju tokom celog životnog ciklusa. Važno je ukazati da fizička aktivnost doprinosi kontroli nivoa masnoća u krvi, sprečavanju stvaranja ateroma u krvnim sudovima, u prevenciji i terapiji povišenog krvnog pritiska, srčanih bolesti, moždanog udara, gojaznosti, šećerne bolesti i depresije. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od pojave akutnog infarkta miokarda za 18%, a moždanog udara za 11%.

Za dobro zdravlje odraslima se preporučuje najmanje 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti, a deci najmanje 60 minuta.

– Kako povećati svakodnevnu fizičku aktivnost? Neka fizička aktivnost postane sastavni deo vaših dnevnih aktivnosti. Ako do sada niste bili aktivni preporuka je da sa lepšim danima ovog proleća krenete postepeno, jer naglo i preterano opterećenje može da naškodi vašem zdravlju. Postepeno produžavajte vreme aktivnosti i opterećenje. Fizička aktivnost treba da bude raznovrsna jer time aktivirate različite grupe mišića. Kombinujte vežbe izdržljivosti, fleksibilnosti, snage i ravnoteže. Potrudite se da što više slobodnog vremena provodite napolju i budete fizički aktivni. Prošetajte do posla ili zajedno sa decom vozite bicikl, igrajte stoni tenis, basket ili badminton u prirodi ili na pesku. Vežbanje sa prijateljima je dobar stimulans da redovno vežbate. Budite fizički aktivni jer je to pravi izbor za zdrav život – poručuje dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica.

foto:/LovaLova portal