Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je pre 24 godine pokrenula globalnu inicijativu obeležavanja Međunarodnog dana fizičke aktivnosti 10. maja, sa ciljem da podstakne prvenstveno decu i mlade da usvoje kretanje kao sastavni deo svakodnevne rutine i života. Fizička aktivnost doprinosi ne samo fizičkom, već i mentalnom razvoju dece i mladih, a njen značaj se proteže kroz sve generacije. Stoga je osnovna poruka „Kretanje je osnov zdravlja“.

Fizička aktivnost obuhvata svako kretanje koje troši energiju, od igre i sporta, preko kućnih poslova i rada u bašti, do rekreativnih šetnji. Nedostatak kretanja prepoznat je kao jedan od vodećih faktora rizika za hronične nezarazne bolesti od kojih naši sugrađani najvše obolevaju i umiru. Osobe koje su fizički neaktivne imaju 20–30% veći rizik od prevremene smrti, a procene pokazuju da fizička neaktivnost svake godine odnese oko 3,2 miliona života širom sveta.

Danas sedimo više nego ikada. Čak jedna od četiri odrasle osobe globalno je fizički neaktivna, dok samo trećina adolescenata u Evropi ispunjava preporuke o 60 minuta fizičke aktivnosti svaki dan. Posebno zabrinjava trend među mladima koji sve više vremena provode sedeći uz ekrane računara, telefona i televizora.

Istraživanja u Srbiji pokazuju da samo 31,5% dece školskog uzrasta svakodnevno provodi sat vremena u fizičkoj aktivnosti. Dečaci su aktivniji od devojčica, a sa godinama procenat opada, naročito kod devojčica, gde u prvom razredu srednje škole samo 16% njih ispunjava preporuke. U poređenju sa 2018. godinom, beleži se pad fizičke aktivnosti kod oba pola i svih uzrasta, osim kod dečaka petog razreda osnovne škole, gde je zabeležen blagi porast.

Prema poslednjim objavljenim rezultatima u Srbiji (2019.) odrasli prosečno sede 4,7 sati dnevno. Aerobne aktivnosti u slobodno vreme u preporučenom obimu (150 minuta nedeljno) praktikuje tek 11% populacije uzrasta 18–64 godine.

Redovna fizička aktivnost donosi brojne koristi: jača kosti i mišiće, poboljšava rad svih organa, smanjuje rizik od hroničnih bolesti, podiže samopouzdanje i razvija socijalne veštine kod dece i mladih. Kod odraslih, svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od infarkta za 18%, a moždanog udara za 11%.

– Preporuke su jasne,  deca treba da budu aktivna najmanje 60 minuta dnevno, a odrasli 30 minuta. Aktivnost ne mora biti naporna: šetnja, vožnja bicikla, igra sa decom, rekreativni sportovi ili vežbanje sa prijateljima mogu biti odličan izbor. Ključ je u postepenosti i raznovrsnosti, kombinujte vežbe snage, izdržljivosti, fleksibilnosti i ravnoteže. Provedite što više vremena napolju, uključite fizičku aktivnost u svakodnevne obaveze i pretvorite je u naviku. Budite aktivni, jer je to najbolja investicija u zdravlje i kvalitet života – poručuje dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica.

foto:/Freepik.com