Polaganjem venaca na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta na Trgu jevrejskih žrtava, komemorativnim skupom u Sinagogi i odavanjem pošte kod spomenika žrtvama Holokausta u dvorištu Sinagoge, juče, 16. juna u Subotici je obeležena 82. godišnjica deportacije oko 4.000 subotičkih Jevreja koji su 1944. godine odvedeni u sabirni logor u Bačalmašu, a potom u Aušvic i druge koncentracione logore i fabrike smrti širom Evrope. U znak sećanja na stradale, vence su položili predstavnici Jevrejske opštine Subotica, Grada Subotice i drugih institucija.

Predsednik Jevrejske opštine Subotica Robert Sabadoš istakao je da ovakve komemoracije imaju poseban značaj u savremenom svetu, koji se suočava sa brojnim izazovima i podelama.

– U ovim turbulentnim i veoma složenim vremenima izuzetno je važno podsećati na događaje iz prošlosti. Holokaust predstavlja posledicu potpunog odsustva morala, odgovornosti i ljudskosti. Zbog toga je važno da nove generacije budu prisutne na ovakvim skupovima i da razumeju šta se dogodilo i kakve posledice mogu imati mržnja i netolerancija – rekao je Sabadoš.

Govoreći o posledicama koje je Holokaust ostavio na jevrejsku zajednicu u Subotici, Sabadoš je podsetio da se zajednica nikada nije u potpunosti oporavila od ratnih stradanja.

– Iz logora se vratilo oko hiljadu ljudi, a veliki broj njih se kasnije iselio u Izrael. Danas Jevrejska opština Subotica broji oko 250 članova. Iako brojčano više nismo velika zajednica, osećamo snažnu pripadnost ovom gradu i njegovoj istoriji, kao što su i hiljade subotičkih Jevreja pre rata bile sastavni deo života Subotice – naglasio je Sabadoš.

Vrhovni rabin Srbije Isak Asijel poručio je da je očuvanje kulture sećanja danas važnije nego ikada.

– Kako vreme prolazi, u kolektivnom sećanju ostaje sve više praznina. Zato moramo da obeležavamo ovakve događaje kako bismo razumeli zašto su se dogodili, ko su bile žrtve i kako da sprečimo da se slične tragedije ponove. Sloboda se teško stiče, a veoma lako gubi. Danas ponovo svedočimo pojavi ideologija i teorija za koje smo verovali da pripadaju prošlosti. Upravo zbog toga sećanje na Holokaust mora ostati živo – istakao je Asijel, i dodao da je položaj jevrejske zajednice u Srbiji danas dobar, posebno u poređenju sa pojedinim evropskim i svetskim državama, ocenivši da Srbija predstavlja primer sredine u kojoj se neguje međusobno poštovanje i razumevanje.

Obraćajući se prisutnima, pomoćnik gradonačelnika Srđan Samardžić naglasio je da sećanje na Holokaust nije samo prisećanje na prošlost, već i moralna obaveza sadašnjih generacija.

– Danas se sećamo nevinih muškaraca, žena i dece kojima je oduzeto pravo na život samo zato što su bili Jevreji, ali i svih drugih žrtava nacističke ideologije mržnje. Govoreći o njihovom stradanju, govorimo o granicama ljudske surovosti, ali i o snazi sećanja koje nas obavezuje da ostanemo dostojni onih kojih više nema – rekao je Samardžić i podsetio da su tokom Drugog svetskog rata, pored Jevreja, teška stradanja pretrpeli i Srbi, Romi i drugi narodi koji su bili izloženi progonima i represiji.

– Srbi i Jevreji delili su sudbinu progonjenih, stajali u istim kolonama pred stratištima i bili žrtve iste ideologije mržnje. Upravo zbog toga Drugi svetski rat zauvek je povezao naše narode kroz zajedničko stradanje, ali i zajedničku borbu za ljudsko dostojanstvo i pravo na život – naglasio je Samardžić.

Predsednik Skupštine grada Subotice Danijel Đivanović upozorio je da istorija pokazuje kakve posledice mogu imati mržnja, predrasude i netrpeljivost kada postanu deo društvene svakodnevice.

– Naše okupljanje nije samo čin odavanja pošte žrtvama, već i podsećanje da mržnja i diskriminacija mogu dovesti do nesagledivih tragedija. Zbog toga imamo odgovornost da se suprotstavimo svakom obliku netolerancije i da ne ostanemo nemi pred nepravdom – poručio je Đivanović ističući da su stradali Jevreji bili Subotičani, komšije i sugrađani čiji doprinos razvoju grada ostaje trajno utkan u njegov identitet.

Govoreći o značaju očuvanja kulturnog nasleđa, Đivanović je posebno izdvojio subotičku Sinagogu kao jedno od najvrednijih svedočanstava nekada snažne jevrejske zajednice.

– Sinagoga nije samo izuzetno arhitektonsko zdanje, već i trajni simbol bogate istorije Jevreja u Subotici. Njena obnova omogućila je da ovo jedinstveno kulturno dobro danas ponosno predstavlja prošlost grada i podseća na ljude koji su svojim radom, znanjem i stvaralaštvom oblikovali Suboticu – rekao je Đivanović.

Komemoracija je završena porukom da sećanje na žrtve Holokausta mora ostati trajna obaveza društva, ne samo kao izraz poštovanja prema stradalima, već i kao upozorenje budućim generacijama na opasnosti koje donose mržnja, netolerancija i diskriminacija. Osamdeset dve godine nakon deportacije subotičkih Jevreja, njihova sudbina ostaje duboko utkana u kolektivno pamćenje grada kao opomena da se takvo zlo nikada više ne sme ponoviti.

foto:/LovaLova portal