Snažno olujno nevreme praćeno gradom, koje je prethodnih dana zahvatilo područje Subotice i okolnih naselja, ostavilo je za sobom velike posledice na poljoprivrednim površinama. Najviše su pogođeni ratarski usevi, voćnjaci i povrtarske kulture, a nadležne gradske službe trenutno privode kraju preliminarnu procenu nastale štete, dok se paralelno radi i na izradi konačnog izveštaja koji će dati precizniju sliku razmera gubitaka.

Kako je saopštio Sekretarijat za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave Subotice, poslovi protivgradne zaštite u Srbiji u nadležnosti su Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), koji funkcioniše u okviru sistema državne uprave pod nadzorom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Lokalna samouprava, sa druge strane, učestvuje u funkcionisanju sistema kroz saradnju sa nadležnim institucijama, sufinansiranje nabavke protivgradnih raketa i održavanje protivgradnih stanica na svojoj teritoriji.

Nakon vremenskih nepogoda koje su zahvatile sever Bačke, gradska Komisija za procenu štete od grada započela je obilazak terena i evidentiranje posledica. Prema zakonskim odredbama, preliminarna procena mora biti završena u roku od sedam dana od nastanka štete, dok se konačna procena donosi najkasnije u roku od 45 dana.

U Sekretarijatu navode da će preliminarni izveštaj biti dostavljen Republičkom hidrometeorološkom zavodu u zakonskom roku. Dokument će sadržati podatke o ukupnim površinama zahvaćenim gradom, vrstama poljoprivrednih kultura koje su pretrpele štetu, kao i procenjenom stepenu oštećenja po svim pogođenim katastarskim opštinama na teritoriji grada. Istovremeno, stručne službe i spoljni saradnici angažovani na proceni rade na detaljnoj analizi finansijskih posledica koje je nevreme izazvalo. U okviru tog procesa biće utvrđena vrednost pričinjene štete za svaku poljoprivrednu kulturu pojedinačno, bez obzira na procenat oštećenja, čime će biti obuhvaćen kompletan pojas zahvaćen olujom.

Dalji tok postupka zavisiće od procene nadležnih državnih organa. Naime, Vlada Republike Srbije, na osnovu izveštaja koje dostavljaju nadležne institucije, može da proglasi elementarnu nepogodu ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Prema važećim propisima, elementarnom nepogodom smatra se događaj izazvan prirodnim silama ili ljudskim delovanjem koji izaziva poremećaj normalnog života i materijalnu štetu veću od deset odsto budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno situacija u kojoj lokalna zajednica nije u mogućnosti da samostalno sanira posledice. Zakon ipak ostavlja mogućnost da Vlada proglasi elementarnu nepogodu i kada je šteta manja od navedenog praga, ukoliko za to postoje posebno opravdani razlozi, a na predlog Ministarstva za javna ulaganja.

U slučaju da bude doneta odluka o proglašenju elementarne nepogode, Grad Subotica će raspisati javni poziv građanima i poljoprivrednim proizvođačima za prijavu nastale štete. Rok za podnošenje prijava biće između 15 i 60 dana od dana objavljivanja poziva, a zahtevi će se podnositi Sekretarijatu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Nakon prijave štete sledi postupak utvrđivanja, procene i verifikacije nastalih gubitaka. Tek po završetku tog procesa nadležni organi će odlučivati o ostvarivanju prava na državnu pomoć, pri čemu će podnosioci zahteva imati mogućnost da se izjasne o zapisnicima i svim relevantnim činjenicama koje utiču na donošenje odluke. Vrsta i visina eventualne pomoći biće definisani posebnim državnim programima pomoći i obnove. Pomoć može biti odobrena kroz novčane isplate, dodelu materijalnih dobara ili pružanje određenih usluga, a u pojedinim slučajevima može biti odobrena i uz obavezu vraćanja sredstava pod uslovima koje naknadno utvrđuje Vlada Republike Srbije.

Dok poljoprivrednici sa zebnjom očekuju konačne rezultate procene, nadležne institucije nastavljaju rad na utvrđivanju stvarnih razmera štete koju je olujno nevreme nanelo usevima širom subotičkog atara. Konačni izveštaj, koji će obuhvatiti i finansijske posledice po proizvođače, trebalo bi da pokaže koliko su ovogodišnji rodovi pretrpeli gubitke i da li će biti stvoreni uslovi za pokretanje mehanizama državne pomoći.

foto:/arhiva LovaLova portala