U sali Crvenog krsta u Subotici u subotu, 4. jula, održana je javna tribina „Želim da budem hranitelj“, sa ciljem da građanima približi šta znači biti hranitelj, ko može da preuzme ovu odgovornu ulogu i zbog čega je Srbiji potrebno više porodica spremnih da pruže dom deci bez odgovarajućeg roditeljskog staranja. Tribinu su organizovali Centar za socijalni rad Grada Subotice i Centar za porodični smeštaj i usvojenje Subotica u okviru projekta „Hraniteljstvo menja život – promocija hraniteljstva i međunarodna konferencija“. Pored stručnjaka iz oblasti socijalne zaštite, okupljenima su se obratili i hranitelji koji su kroz lična iskustva pokazali koliko jedan porodični dom može da promeni detinjstvo.

Hraniteljstvo predstavlja privremeni oblik zaštite namenjen deci koja, iz različitih razloga, ne mogu da odrastaju u svojoj biološkoj porodici. Cilj je da dete, umesto u ustanovi, odrasta u toplom i sigurnom porodičnom okruženju, sve dok se ne stvore uslovi za povratak biološkoj porodici ili neko drugo trajno rešenje. Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, tokom 2024. godine više od 5.300 dece u Srbiji koristilo je usluge porodičnog ili domskog smeštaja, pri čemu najveći broj njih odrasta upravo u hraniteljskim porodicama. Ipak, stručnjaci upozoravaju da novih hranitelja nema dovoljno, posebno za tinejdžere, braću i sestre koje ne bi trebalo razdvajati, kao i za decu sa smetnjama u razvoju.

Realizatorka edukativnih programa u Centru za porodični smeštaj i usvojenje Subotica, Marina Vojnić istakla je da je upravo nedostatak hraniteljskih porodica bio glavni razlog organizovanja tribine.

– Nemamo dovoljno hranitelja, ne samo u Vojvodini već ni u celoj Srbiji. Na teritoriji grada Subotice i opštine Mali Iđoš trenutno imamo oko 170 hranitelja koji brinu o više od 300 dece. Međutim, gotovo svakodnevno dobijamo zahteve iz cele Srbije koje, nažalost, moramo da odbijemo jer nemamo slobodnih hraniteljskih porodica – rekla je Vojnić i naglasila da među građanima često postoji pogrešno uverenje da se deca izdvajaju iz porodice isključivo zbog siromaštva.

– To nije tačno. Deca se nikada ne izdvajaju samo zbog siromaštva. Najčešće je u pitanju kombinacija različitih okolnosti, među kojima su zanemarivanje ili zlostavljanje deteta – objasnila je Vojnić.

Govoreći o uslovima koje kandidati moraju da ispune, Vojnić je navela da zakon propisuje čitav niz kriterijuma.

– Potrebno je dostaviti odgovarajuću dokumentaciju, ispuniti zdravstvene i stambene uslove, ne biti osuđivan i ne imati izrečene mere zaštite od nasilja u porodici. Nakon toga sledi procena i edukacija budućih hranitelja – istakla je Vojnić.

Kako je rekla, poseban izazov predstavlja pronalaženje porodica za decu sa smetnjama u razvoju.

– Za njih je najteže pronaći hranitelje jer takva briga zahteva dodatna znanja, veliku posvećenost, razumevanje i mnogo ljubavi. Zato želimo da građanima približimo kako to izgleda u praksi, kroz iskustva ljudi koji se već godinama uspešno bave hraniteljstvom – istakla je Vojnić i  dodala da Srbija ima razvijen sistem hraniteljstva i dugu tradiciju brige o deci bez roditeljskog staranja, ali da postoji prostor za unapređenje kroz dodatnu podršku hraniteljima i edukaciju, naročito kada je reč o radu sa decom sa smetnjama u razvoju i problemima u ponašanju.

Najemotivniji deo tribine bila su svedočenja hranitelja. Tanja Šarčević Vujac već četiri godine pruža dom četvoro dece, braći i sestrama koji su ostali bez odgovarajuće roditeljske brige.

– Hraniteljstvo je nešto plemenito. To čovek mora da voli. Potrebno je mnogo strpljenja, ljubavi i spremnosti na izazove. Ova deca nose posledice svog ranijeg života i zato je važno da im pokažete da može drugačije, da postoje ljudi koji ih vole i poštuju. Najveća sreća mi je kada vidim da prevazilaze traume i nastavljaju da žive normalno, kao sva druga deca – ispričala je Tanja.

Kaže da svoju hranjeničku decu nikada nije odvajala od svoje porodice.

– Moji sinovi su mi rekli da nikada nisu primetili razliku u tome kako se odnosim prema njima i prema deci na hraniteljstvu. Želja mi je da budemo jedna velika porodica i da se sva deca osećaju prihvaćeno – rekla je sagovornica.

Na pitanje da li bi ponovo izabrala isti životni put, njen odgovor bio je kratak i jasan, da, uvek, jer joj je to bila želja još od detinjstva.

Posebno dirljivu priču podelio je Robert Heđi iz Subotice, koji je danas hranitelj, ali je i sam kao dete odrastao u hraniteljskoj porodici. Već devet godina zajedno sa suprugom brine o dečaku sa smetnjama u razvoju koji je kod njih došao sa samo četiri godine.

– Odrastao sam u hraniteljskoj porodici i želeo sam da jednom i ja pružim nekome ono što sam dobio. Danas ga gledamo kao naše dete i ne možemo da zamislimo život bez njega – rekao je Robert, naglasivši da hranitelj pre svega mora da ima hrabrost, strpljenje i bezuslovnu ljubav.

– Ne znate kakvo će dete doći, kroz šta je prošlo i kakve traume nosi. Zato morate biti spremni da istrajete. Ljubav i strpljenje su najvažniji – poručio je Heđi.

Posebno je ponosan što je njihov štićenik prihvaćen među vršnjacima i pohađa redovnu školu.

– Borili smo se da ide u redovnu školu i nismo pogrešili. Drugari su ga prihvatili i upravo je to ono što mu je najviše pomoglo. Kada dete oseti da pripada, tada zaista počinje da napreduje – zaključio je hranitelj.

Organizatori tribine poručili su da je cilj ovakvih događaja da građanima približe hraniteljstvo, razbiju predrasude i ohrabre ljude koji razmišljaju da otvore vrata svog doma detetu kome su ljubav, sigurnost i porodično okruženje najpotrebniji. Kako su istakli, svaka nova hraniteljska porodica može da promeni nečiji život i da jednom detetu pruži detinjstvo kakvo zaslužuje.

foto:/LovaLova portal