U Velikoj većnici Gradske kuće juče, 7. jula održana je međunarodna konferencija pod nazivom „Hraniteljstvo – juče, danas i sutra“, centralni događaj ovogodišnjeg obeležavanja Dana hraniteljstva, koji je okupio predstavnike državnih i pokrajinskih institucija, stručnjake iz oblasti socijalne zaštite, hraniteljske porodice, predstavnike organizacija civilnog društva i goste iz inostranstva. Cilj skupa bio je razmena iskustava, predstavljanje dobrih praksi i unapređenje sistema zaštite dece bez roditeljskog staranja.

Konferencija je organizovana u okviru projekta „Hraniteljstvo menja život – promocija hraniteljstva i međunarodna konferencija“, koji pod pokroviteljstvom Grada Subotice zajednički realizuju Centar za porodični smeštaj i usvojenje Subotica, Centar za socijalni rad Grada Subotice i Udruženje „Svi smo jednaki“.

Otvarajući skup, gradonačelnik Subotice Stevan Bakić istakao je da konferencija predstavlja priliku da se sagleda razvoj hraniteljstva kroz vreme, razgovara o izazovima sa kojima se sistem danas suočava, ali i da se zajednički promišlja  njegova budućnost.

– Hraniteljstvo nije samo oblik socijalne zaštite. Ono je izraz humanosti, solidarnosti i duboke posvećenosti pružanju ljubavi, sigurnosti i podrške deci kojoj je to najpotrebnije. Hraniteljske porodice svojim nesebičnim angažovanjem svakodnevno pokazuju koliko su saosećanje, odgovornost i briga o drugima važne vrednosti u našem društvu. Njihova uloga je od neprocenjivog značaja i zaslužuje naše iskreno poštovanje i podršku – poručio je Bakić i naglasio da Grad Subotica ostaje posvećen unapređenju sistema podrške deci i porodici, ocenivši da je ulaganje u decu istovremeno ulaganje u budućnost čitavog društva.

– Nadam se da će ova konferencija biti novi korak ka jačanju hraniteljstva, razmeni iskustava, novih ideja i dobrih praksi, ali i unapređenju stručnih znanja i saradnje svih koji učestvuju u sistemu zaštite dece bez roditeljskog staranja – rekao je gradonačelnik.

Direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Subotica Dragana Kilibarda objasnila je da je međunarodna konferencija završni događaj trodnevnog programa posvećenog promociji hraniteljstva. Prvi dan bio je namenjen upoznavanju građana sa postupkom sticanja statusa hranitelja kroz kampanju „Ja želim da postanem hranitelj“, dok je drugi dan bio rezervisan za postojeće hranitelje, koji su sa predstavnicima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje razgovarali o pravima, obavezama i svim nedoumicama sa kojima se susreću u praksi. Treći dan, kako je istakla Kilibarda, obeležen je međunarodnom konferencijom na kojoj su predstavljena iskustva iz Kanade, Holandije i drugih zemalja, sa ciljem razmene primera dobre prakse koji mogu doprineti daljem unapređenju socijalne zaštite u Srbiji.

Govoreći o stanju hraniteljstva na području koje pokriva Centar, Kilibarda je navela da se u Subotici trenutno o 222 dece brine 112 hraniteljskih porodica, dok u opštini Mali Iđoš postoji 80 hraniteljskih porodica. Ukupno, na području koje obuhvata rad Centra, angažovano je oko 220 hraniteljskih porodica koje brinu o približno 350 dece. Iako su ove brojke među najvećima u Srbiji, potrebe su, kako kaže, znatno veće.

– Stiže veliki broj zahteva iz cele Srbije za smeštaj dece. Upravo zbog toga pokrenuli smo intenzivniju promociju hraniteljstva kako bismo podigli svest građana o tome koliko je ovaj poziv human i koliko je važno da što više ljudi razmisli o tome da postane hranitelj. Deca su u hraniteljskim porodicama privremeno, ali im je u tom periodu potrebna sigurnost, ljubav i podrška – naglasila je Kilibarda i podsetila da Subotica već decenijama važi za jedan od gradova sa najrazvijenijom mrežom hraniteljskih porodica u Srbiji, odmah iza Miloševca, mesta u kojem je organizovano hraniteljstvo u našoj zemlji i nastalo.

– Tu tradiciju uspešno nastavljamo. Svake godine organizujemo obuke za nove hranitelje na području Severnobačkog, Zapadnobačkog i Severnobanatskog upravnog okruga i u proseku dobijemo između 45 i 50 novih hraniteljskih porodica – rekla je Kilibarda.

Na pitanje kakvi ljudi se najčešće odlučuju za ovaj poziv, Kilibarda je odgovorila da su to pre svega osobe velikog srca.

– To su ljudi koji su spremni da u svoj dom prime dete bez odgovarajuće roditeljske brige. Već samim podnošenjem zahteva pokazuju svoju humanost. Zato želim da zahvalim svim hraniteljskim porodicama. Oni su tihi heroji koji često nisu dovoljno prepoznati u sistemu, a dugujemo im ogromnu zahvalnost – istakla je direktorka Centra.

Šefica Inspekcije socijalne zaštite u Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Maja Raljić ocenila je da je konferencija dragocena prilika za razmenu iskustava stručnjaka iz Srbije i drugih zemalja. Prema njenim rečima, hraniteljstvo predstavlja stručnu, plansku i kontinuiranu intervenciju čiji je osnovni cilj zaštita najboljeg interesa deteta kroz obezbeđivanje sigurnog, stabilnog i podsticajnog porodičnog okruženja. Posebno je naglasila da sistem ne bi mogao da funkcioniše bez hraniteljskih porodica, koje predstavljaju njegov najvažniji oslonac.

– Cilj hraniteljstva nije zamena biološke porodice, već stvaranje uslova za bezbedan povratak deteta u porodicu kada je to moguće ili pronalaženje trajnog rešenja koje će detetu omogućiti stabilnost i kontinuitet razvoja – rekla je Raljić.

Govoreći o izazovima savremenog hraniteljstva, ukazala je na sve učestalije razvojne poteškoće, traumatska iskustva i probleme mentalnog zdravlja kod dece, zbog čega je potrebna još snažnija podrška hraniteljskim porodicama i stručnim službama.

– Naš uspeh ne meri se brojem realizovanih aktivnosti, već životnim ishodima dece kojoj smo pružili podršku. Zato je važno da hraniteljstvo nastavimo da razvijamo kao uslugu zasnovanu na stručnosti, partnerstvu, odgovornosti i dubokom poštovanju prava i dostojanstva svakog deteta – poručila je Raljić.

Državni sekretar u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju Radoš Pejović ocenio je da porodica predstavlja najvredniji nacionalni resurs, zbog čega hraniteljstvo mora biti mnogo vidljivije i snažnije podržano. Podsetio je da Srbija ove godine obeležava 95 godina organizovanog hraniteljstva, koje je započelo 1931. godine u Miloševcu, izrazivši nadu da će za pet godina biti obeležen i veliki jubilej – vek organizovanog hraniteljstva u Srbiji. Pejović je najavio da će novi Porodični zakon ubrzati procedure koje se odnose na hraniteljstvo i dodatno unaprediti položaj hraniteljskih porodica, dok će Ministarstvo nastaviti da pruža podršku centrima za socijalni rad i stručnjacima koji učestvuju u izradi novih zakonskih rešenja.

U njegovom obraćanju posebno se istakla priča iz perioda kada je radio kao profesor. Ispričao je da je tek mnogo kasnije saznao da je jedna od najposvećenijih majki koja je redovno dolazila na roditeljske sastanke zapravo bila hraniteljka, a da su se deca kojoj je pružila dom nastavila vraćati toj porodici i nakon osamostaljivanja.

– To pokazuje koliko je hraniteljstvo plemenit poziv. Vi gradite živote i činite nešto veliko za ovu zemlju, a pre svega za decu – poručio je Pejović.

Međunarodna konferencija završena je razmenom iskustava stručnjaka iz Srbije i inostranstva, uz zajedničku poruku da je hraniteljstvo jedan od najhumanijih oblika brige o deci i da će njegovo dalje unapređenje zavisiti od saradnje institucija, stručnjaka, lokalnih zajednica i, pre svega, ljudi koji su spremni da otvore vrata svog doma i pruže detetu sigurnost, ljubav i priliku za bezbrižnije odrastanje.

foto:/LovaLova portal