Srbija bi od 2027. godine mogla da napravi značajan korak ka uređenijem sistemu upravljanja ambalažnim otpadom, kroz uvođenje depozitno-refundnog sistema za jednokratne flaše i limenke, dok se istovremeno menja način na koji država finansijski podržava kompanije koje se bave reciklažom. Prema informacijama koje je objavio Biznis.rs, građani bi prilikom kupovine pića u određenoj ambalaži mogli da plaćaju dodatni depozit, koji bi im nakon vraćanja prazne ambalaže bio refundiran. Predviđa se da bi iznos kaucije mogao da bude između 10 i 15 dinara po komadu, u zavisnosti od vrste odnosno veličine ambalaže.

Ideja novog sistema je da se prazne PET flaše i limenke ne tretiraju kao običan otpad, već kao materijal koji ima vrednost i koji se vraća u proces reciklaže. Potrošač bi ambalažu nakon upotrebe odneo na za to predviđeno mesto, a plaćeni depozit dobio nazad. Prijem bi, prema najavljenom modelu, mogao da se organizuje direktno u prodavnicama, ručnim preuzimanjem ili putem automata za sakupljanje ambalaže. Način organizacije zavisio bi od veličine prodajnog objekta i tehničkih mogućnosti. Posebna neprofitna organizacija trebalo bi da upravlja celim sistemom i da se bavi organizacijom logistike, praćenjem tokova ambalaže i finansijskim aspektima depozitnog modela. Troškove sistema prvenstveno bi snosili proizvođači kroz odgovarajuće naknade, dok bi država imala regulatornu i kontrolnu ulogu.

Uvođenje depozita predstavljalo bi promenu u odnosu na sadašnji model, koji se u velikoj meri oslanja na odvojeno sakupljanje otpada, ali koji nije ostvario očekivane rezultate. Trenutno postoji samo ograničen i dobrovoljan sistem kaucije za pojedine vrste povratne staklene ambalaže, dok PET flaše i limenke nisu obuhvaćene jedinstvenim nacionalnim sistemom. Kako prenosi Biznis.rs, Srbija trenutno reciklira oko 15,45 odsto komunalnog otpada, dok je prosečna stopa reciklaže u Evropskoj uniji približno 49 odsto. Organizovanim sistemom reciklaže obuhvaćeno je svega oko 28 odsto građana, dok deo otpada završava na divljim deponijama i drugim mestima van uređenog sistema. Depozitni sistem trebalo bi da doprinese povećanju količine ambalaže koja se vraća u reciklažni proces. Iskustva zemalja koje već primenjuju ovaj model pokazuju da stope prikupljanja ambalaže mogu premašiti 90 odsto, što je znatno više od rezultata koji se ostvaruju klasičnim sistemima odvojenog sakupljanja.

Istovremeno, država je već promenila način podrške industriji reciklaže. Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se za period od 2026. do 2028. godine uvodi novi model dodele podsticajnih sredstava operaterima koji se bave ponovnom upotrebom i reciklažom pojedinih kategorija otpada. Za razliku od ranijeg pristupa, značajnu novinu predstavlja uvođenje aukcija za dodelu podsticaja. Operateri će se nadmetati za sredstva, a prednost će imati oni koji ponude povoljnije uslove za preradu predviđenih količina otpada, uz poštovanje maksimalnih iznosa koje država utvrdi.

Podsticaji će se odnositi na više vrsta otpada. Najviša podrška predviđena je za reciklažu istrošenih baterija i akumulatora i iznosi do 40 dinara po kilogramu. Za otpadna vozila predviđeno je do 30 dinara, za otpadna ulja do 26 dinara, dok električni i elektronski otpad može biti podržan sa najviše 24,8 dinara po kilogramu. Najniži maksimalni podsticaj, 15 dinara po kilogramu, predviđen je za otpadne gume. Uredbom su određene i maksimalne količine otpada koje mogu biti obuhvaćene podsticajima. Za otpadne gume predviđena je godišnja kvota od 35.000 tona, za električni i elektronski otpad 25.000 tona, za otpadna vozila takođe 25.000 tona, dok su kvote za baterije i akumulatore 13.000 tona, a za otpadna ulja 10.000 tona.

Da bi učestvovali na aukcijama, recikleri moraju da imaju odgovarajuće dozvole i da ispune propisane uslove. Od njih će se tražiti finansijske ponude, planovi reciklaže i poslovni planovi, kao i dokumentacija kojom dokazuju ispunjavanje poreskih i drugih obaveza i saradnju sa sakupljačima otpada.

Pomenuta dva paralelna procesa, uvođenje depozitnog sistema za ambalažu i novi model državnih podsticaja za reciklere, trebalo bi da promene način na koji se u Srbiji posmatra otpad. Cilj nije samo smanjenje količine smeća koje završava na deponijama, već i stvaranje stabilnijeg sistema u kojem otpad postaje sirovina za novu proizvodnju. Za građane bi najvidljivija promena bila upravo kaucija za flaše i limenke, dok bi se efekti novih subvencija pre svega odrazili na poslovanje reciklera i razvoj infrastrukture za sakupljanje i preradu otpada.

foto:/LovaLova portal