Nekada jedno od omiljenih kupališta i mesta za odmor, ribolov i rekreaciju, Bačkotopolsko, odnosno Zobnatičko jezero, suočava se sa jednim od najtežih perioda od svog nastanka. Dugotrajna suša, visoke temperature, pojačano isparavanje i sve slabiji dotok vode iz Krivaje doveli su do dramatičnog povlačenja vode, pa je od nekadašnje površine akumulacije od oko 250 hektara danas ostalo manje od trećine.

Kako prenosi „Politika“, prema podacima Zoltana Ivaniča, direktora „Akvatope“, nivo vode pao je ispod 96 metara nadmorske visine, odnosno ispod kote koja je neophodna za minimalno funkcionisanje akumulacije. Reč je o trećoj uzastopnoj sušnoj godini, ali ovogodišnje stanje, kako ocenjuju oni koji godinama prate jezero, daleko je ozbiljnije od uobičajenog sezonskog opadanja vodostaja.

– Jezero je sada na nivou kao kada se ovde pre 60 godina kosila trava – kaže za „Politiku“ Čongor Mikloš, dugogodišnji aktivista Ekološkog društva „Arkus“ iz Bačke Topole.

Situacija se menja gotovo iz dana u dan. Nedostatak padavina tokom dužeg perioda, visoke temperature koje ubrzavaju isparavanje, ali i smanjen priliv vode iz Krivaje ostavili su jezero praktično bez dovoljne količine vode. Čak ni tokom zime oporavak nije potpun. Ivanič navodi da padavine u zimskim mesecima uspevaju da poprave vodostaj tek za približno polovinu potrebnog nivoa. Posledice se već osećaju i van samog jezera. Akumulacija je pre gotovo pola veka napravljena prvenstveno kako bi obezbedila vodu za navodnjavanje okolnih poljoprivrednih površina, ali u poslednje tri godine iz jezera nije bilo navodnjavanja. Tako je vodni resurs koji je trebalo da bude oslonac poljoprivredi danas u situaciji da se bori da sačuva sopstvenu vodenu površinu.

Bačkotopolsko jezero nastalo je 1976. godine izgradnjom brane na Krivaji. Voda je tada zadržana u oko pet kilometara dugoj lesnoj dolini između Bačke Topole i Malog Beograda. Vremenom je akumulacija dobila mnogo širu ulogu od prvobitno planirane. Od prostora namenjenog prvenstveno poljoprivredi postala je jedno od omiljenih mesta za odmor, kupanje, sportski ribolov i rekreaciju stanovnika Bačke Topole i okolnih mesta. Danas je, međutim, slika potpuno drugačija. Povlačenje vode ogolilo je delove jezerskog dna, dok se nekada prepoznatljiva vodena površina sve više pretvara u plitak i isušen prostor.

Problem nije samo privredni i turistički. Promena vodnog režima direktno utiče i na prirodu koja se tokom decenija razvila oko akumulacije. Prema podacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, stvaranjem jezera formirana su močvarna i vlažna staništa, a na širem području evidentirano je 148 vrsta ptica. Čak 75 vrsta na ovom prostoru se i gnezdi, zbog čega je Bačkotopolsko jezero značajno i kao stanište brojnih životinjskih vrsta. Za sada nema podataka o promenama hemijskog i biološkog sastava vode, niti je zabeležen pomor ribe. Ipak, zbog smanjenog vodostaja već se preduzimaju mere kako bi se poboljšali uslovi u preostalom delu jezera, uključujući korišćenje pumpi za povećanje nivoa kiseonika u vodi.

Ekolozi, međutim, upozoravaju da problem nije moguće posmatrati samo kroz ovogodišnju sušu. Mikloš smatra da deo odgovornosti leži i u dugogodišnjem načinu upravljanja vodama na ovom području, posebno zbog kanala kojima se voda odvodi sa terena.

– Na taj način ne odvode se samo površinske vode, već i podzemni tokovi koji se povlače još dublje. Moja okvirna procena je da je isušivanjem Bačkotopolskog jezera pogođeno bar 50 hiljada ljudi jer govorimo o okolnim domaćinstvima, o privredi – kaže Mikloš.

Promene su, prema njegovim rečima, vidljive i u živom svetu. Nedostatak vode menja uslove za opstanak životinja i biljaka, a posledice se primećuju i u strukturi ptičjih vrsta koje naseljavaju područje oko jezera.

– Po pojavile su se vrste koje mogu da opstanu i sa manjom količinom vode. Naravno, stradaju i biljke, ceo ekosistem strada i mi gubimo vrste koje ne mogu da izdrže ove promene – navodi Mikloš.

Jedno od mogućih dugoročnih rešenja o kojem se govori već decenijama jeste povezivanje Bačkotopolskog jezera sa Tisom, preko kanala Orom–Čik–Krivaja. Ideja je da se u periodima nedostatka vode omogući dopunjavanje akumulacije, čime bi se ublažile posledice sušnih perioda. Ipak, realizacija takvog projekta otvorila bi i pitanje troškova. Kako je Tisa na nižoj koti od jezera, voda ne bi mogla jednostavno da teče prirodnim padom, već bi bilo neophodno koristiti pumpne sisteme.

– Taj kanal se priprema već decenijama, ali ono što se ne kaže je da su tu potrebne bar tri pumpe jer je Tisa niže od jezera. Ostaje pitanje ko će da plati za njihov rad – kaže Čongor Mikloš.

Ukoliko se nastavi niz sušnih godina, pitanje više nije samo kada će se voda vratiti, već kako će se očuvati jezero i život oko njega do trenutka kada povoljniji hidrološki uslovi ponovo dođu.

foto:/ustupljene fotografije/FB/Bačka Topola