Tema Svetskog dana prevencije samoubistva je, ove i prethodne dve godine, “Menjamo narativ o samoubistvu” sa pozivom na akciju “Započni razgovor”. Trogodišnja kampanje ukazuje na važnost promene narativa koji prati samoubistvo i neophodnost transformacije načina na koji doživljavamo ovo složeno pitanje. Reč je o prelasku iz tišine i stigme ka empatiji, razumevanju i povezivanju. Promena narativa zahteva sistemske promene. To znači zalaganje za politike i zakone koji daju prioritet mentalnom zdravlju, povećavaju pristup lečenju i pružaju podršku onima koji su u stanju potrebe. Takođe, znači da svaka osoba, zajednica i institucija imaju ulogu u pružanju podrške i stvaranju kulture razumevanja.

Sa više od 700.000 smrtnih slučajeva godišnje u svetu samoubistvo je veliki izazov za javno zdravlje. Preko polovine smrtnih slučajeva (58%) dogodi se pre navršene 50. godine života. Iako su stope suicida najviše kod osoba starijih od 65 godina, zabrinjava podatak da je globalno suicid četvrti vodeći uzrok smrti osoba uzrasta od 15 do 29 godina. Većina suicida se dešava u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (77%). Svako samoubistvo ima dalekosežne društvene, ekonomske i emocionalne posledice i duboko utiče na pojedince i zajednice širom sveta.

Stopa suicida je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena. U Srbiji opada stopa suicida i sada je na nivou globalnog proseka (8,5 na 100.000). Prošle godine je 556 osoba izvršilo suicid (428 muškaraca i 128 žena, podaci RZS). Stope su

najviše na severu zemlje. U Severnobačkom okrugu su 17,9 na 100.000 i u rangu su visokih stopa. U Severnobačkom okrugu je prošle godine 28 osoba izvršilo suicid, više je muškaraca (19 ili 67,9%). Svaka peta osoba koja je izvršila suicid je mlađa od 50 godina (21,4%). Najviše suicida je kod osoba uzrasta 65 i više godina (28,6%). Čak 64,3% onih koji su izvršili suicid su u grupi radno aktivnog stanovništva (20 do 65 godina).

Samoubilačko ponašanje je složeno, a faktori koji navode osobu da sebi oduzme život su brojni. Prisustvo mentalnih poremećaja, posebno depresije i poremećaja upotrebe alkohola, predstavljaju značajne faktore rizika za samoubistvo. Društvena nepovezanost i usamljenost, ožalošćenost, uznemirenost, osećaj zarobljenosti i tereta, te bezizlaznosti čine osobu još ranjivijom. Iskustvo sukoba, katastrofe, nasilja, zlostavljanja ili gubitka snažno su povezani sa samoubilačkim ponašanjem. Stope samoubistava su visoke među ranjivim grupama koje doživljavaju diskriminaciju po bilo kom osnovu (izbeglice i migranti, zatvorenici, osobe druge seksualne orjentacije).

Samoubistava se dugo planiraju pre izvrešnja, a samo neka se dešavaju impulsivno u trenucima krize praćene slomom i gubitkom sposobnosti da se osoba nosi sa životom i stresorima kao što su finansijski problemi, prekid veze, hronični bol i teška bolest. Čak 80% ljudi koji su izvršili suicid su bilo u kontaktu sa lekarom primarne zdravstvene zaštite, a skoro polovina je bila mesec dana pre suicida.

– Važno je da znate koji su upozoravajući znaci suicida. Oni uključuju osećaj beznađa, zarobljenosti i bezizlaznosti, anksioznosti i uznemirenosti, povlačenje iz društva i izbegavanje prijatelja i porodice. Neke osobe pokazuju bes koji je nekontrolisan, traže osvetu, nepromišljeno se ponašaju ili upuštaju u rizične aktivnosti, neumereno piju ili posežu za korišćenjem droga. Prisutni su i problemi spavanja poput nemogućnosti spavanja ili stalnog spavanja, kao i dramatične promene raspoloženja. Odvojite vreme da porazgovarate sa članovima porodice, prijateljem, kolegom ili čak strancem. To bi moglo da promeni tok njihovog života. Pazite na one koji se ne snalaze ili se bore i nemojte se plašiti da pitate osobu da li ima samoubilačke misli. Otvoreni razgovor o samoubistvu može ukazati na druge opcije i dati vremena da osoba preispita svoju odluku, čime se sprečava samoubistvo. Pitajte, saslušajte i pružite podršku. Pokazivanje empatije i potvrđivanje osećanja će smanjiti uznemirenost kod osobe, neće je pogoršati. Ohrabrite osobu da traži pomoć i dalju podršku. Zajedno možemo menjati narativ – iz tišne u podršku, iz stigme u razumevanje. Zapalite sveću u blizini prozora u 20 sati 10. septembra i tako dajte podršku prevenciji samoubistva. Setite se voljene osobe koju ste izgubili. Dajte podršku preživelima od pokušaja samoubistva – kaže prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica.

foto:/Magnific.com