Opšta bolnica Subotica obeležila je danas, 1. oktobra 185 godina postojanja, a jubilej je bio prilika da se predstave rezultati rada, gotovo milijardu dinara ulaganja u medicinsku opremu i kapitalne popravke tokom prethodne četiri godine, ali i planovi koji bi narednih godina trebalo da promene izgled i kapacitete jedne od ključnih zdravstvenih ustanova na severu Srbije.

Među najvažnijim najavama jeste kompletna rekonstrukcija bolnice u drugoj polovini naredne godine, dok su prethodni period obeležile velike investicije u dijagnostiku, kardiologiju, vantelesnu oplodnju i drugu medicinsku opremu.

Direktor Opšte bolnice Subotica dr Saša Dželebdžić istakao je da je tokom nešto više od četiri godine njegovog mandata u ustanovu uloženo oko 988 miliona dinara, odnosno skoro milijardu dinara, za nabavku nove opreme i kapitalne popravke.

– Svaki dinar koji je uložen iskoristili smo i svaki je transparentan. Od aparata za oftalmologiju i operacije katarakte, opreme za operacije kukova, hirurških i artroskopskih stubova, reanimobila i specijalnih sanitetskih vozila, do laboratorijske i hemodijalizne opreme, inkubatora, kolonoskopa, ultrazvučnih aparata i svega ostalog što omogućava da se liste čekanja smanjuju – rekao je dr Dželebdžić.

Kao četiri ključna iskoraka, direktor OB Subotica izdvojio je Centar za vantelesnu oplodnju, novu magnetnu rezonancu, drugu angiosalu i novi 128-slajsni CT skener.

Centar za vantelesnu oplodnju pokrenut je u drugoj polovini 2022. godine, a iz subotičke bolnice očekuju da uskoro bude rođeno stoto dete iz ovog programa. U razvoju centra učestvovali su domaći stručnjaci, ali i eksperti iz inostranstva, dok je deo zaposlenih dodatno edukovan za rad u ovoj oblasti.

– To je nešto na šta sam posebno ponosan, jer smo uspeli da posle 20 godina ovu priču provedemo u delo. Nisu samo aparati ono što rešava probleme, već pre svega ljudi i stručnjaci – poručio je direktor subotičke bolnice.

Veliki iskorak napravljen je i u oblasti radiološke dijagnostike. Nova magnetna rezonanca instalirana je 2024. godine, čime je zamenjen aparat iz 2004. godine. Tokom poslednjih godinu dana na magnetnoj rezonanci urađeno je 6.060 pregleda, što predstavlja rast od 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Aparat radi i tokom druge i treće smene, kao i vikendom, kako bi se iskoristili njegovi kapaciteti. Još značajnije promene dogodile su se u interventnoj kardiologiji. Opšta bolnica sada ima dve angio-sale, a nova, instalirana 2025. godine, počela je da radi početkom ove godine. U njoj se obavljaju složene kardiološke i druge interventne procedure, uključujući savremene metode snimanja i invazivne hemodinamske procedure. Za godinu dana urađeno je 1.005 procedura, među kojima 852 koronarografije, a zbrinuto je i 86 pacijenata sa akutnim STEMI infarktom. Ugrađeno je 115 antibradikardnih pejsmejkera, 12 antitahikardnih, kao i 33 CRT pejsmejkera, namenjena pacijentima sa teškom srčanom slabošću. Ugrađena su i 412 stenta.

Posebno mesto u planovima ima novi 128-slajsni CT skener, čija je vrednost 107.804.000 dinara. Reč je o trećem skeneru u ustanovi, koji bi, prema najavi direktora, trebalo da bude u funkciji do kraja ove godine, dok se završetak infrastrukturnih radova očekuje u narednom periodu. Novi aparat koristi algoritme veštačke inteligencije, a predviđen je za primenu u onkološkoj dijagnostici, CT koronarografiji, neuroradiologiji i drugim oblastima. Sistem omogućava automatsko prepoznavanje anatomskih struktura, smanjenje doze zračenja i kvalitetniju obradu snimaka.

Podrška investicijama dolazi i sa pokrajinskog nivoa. Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Milan Popov naveo je da je Pokrajinska vlada u prethodnom periodu u zdravstveni sistem Subotice uložila 1,3 milijarde dinara, od čega je 1,24 milijarde dinara usmereno direktno u Opštu bolnicu Subotica. Tim sredstvima nabavljani su magnetna rezonanca, CT aparat, RTG uređaj, ultrazvučni aparati, respiratori, digitalni mamograf, oprema za oftalmologiju i endoskopske procedure, embriološka laboratorija, kao i druga medicinska oprema. Popov je naglasio da druga angiosala treba da omogući Subotici da postane referentna ustanova za pacijente iz ovog dela Vojvodine.

– Cilj je da Opšta bolnica u Subotici postane referentna ustanova u kojoj će ljudi iz ovog regiona moći da dobiju sve potrebne usluge i da ne moraju da odlaze u Sremsku Kamenicu – rekao je Popov.

U narednom periodu planira se i dalje širenje dijagnostičkih procedura, dok je razvoj kardiohirurgije vezan za mnogo veći projekat – rekonstrukciju bolnice. Popov je naveo da se razgovaralo i o novoj operacionoj sali za kardiohirurgiju, ali da bi njena realizacija trebalo da bude deo buduće rekonstrukcije.

Prema rečima direktora Opšte bolnice Subotica dr Saše Dželebdžića, rekonstrukcija ove ustanove biće jedan od najvećih zdravstvenih infrastrukturnih projekata u Subotici. Prema najavi, prva faza radova vredna je gotovo 60 miliona evra, dok bi ukupna vrednost investicije, zajedno sa opremanjem, trebalo da dostigne oko 90 miliona evra. Dželebdžić naveo je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom poslednje posete Subotici najavio početak rekonstrukcije za drugu polovinu 2027. godine. Projekat obuhvata objekte A i B, ukupne površine koja se meri desetinama hiljada kvadratnih metara, a prema rečima direktora za projekat postoje građevinske dozvole i odobrena projektna dokumentacija.

– Čeka nas veliki posao, ali imamo dobru volju i entuzijazam. Sve što smo do sada radili bilo je usmereno ka tome da zaokružimo priču, pre svega u dijagnostici, a rekonstrukcija će otvoriti prostor za naredni nivo razvoja – rekao je Dželebdžić.

Brojke o radu bolnice pokazuju obim posla koji svakodnevno obavlja više od 1.200 zaposlenih. Opšta bolnica Subotica trenutno ima 1.234 radnika i 670 bolničkih postelja. U ustanovi rade 214 lekara, među kojima je 140 specijalista, dok se na specijalizaciji nalazi 52 lekara. Tu su i farmaceuti, zdravstveni saradnici, doktori nauka, magistri, 757 medicinskih sestara sa visokom i srednjom stručnom spremom, 183 pomoćno-tehnička radnika i 46 zaposlenih u administraciji. Za godinu dana evidentirano je 106.576 bolničkih dana, hospitalizovano je 30.635 pacijenata, a urađene su 8.263 operacije. U poliklinici je ostvareno čak 206.946 specijalističkih pregleda, dok je na Urgentnom odeljenju pregledano oko 24.500 pacijenata, približno 3.000 više nego u prethodnom periodu. Prema rečima nadležnih, brojke su visoke i u drugim segmentima – urađeno je 12.550 CT pregleda, 57.734 rendgenska pregleda, dok je fizikalna medicina pružila 154.516 usluga. Laboratorija je obradila čak 1.583.504 uzorka i analize.

– To su prema broju zaposlenih zaista izuzetno visoke cifre. Potrebe građana postoje i ljudi žele da budu pregledani odmah, ali da bismo odgovorili na toliki obim posla, potrebno je i dalje ulagati u ljude, opremu i organizaciju – ocenio je Dželebdžić.

Jedna od novina u radu rukovodstva bolnice jeste direktno otvaranje prostora za razgovor sa građanima. Na sajtu bolnice, pre nešto više od mesec dana, objavljena je informacija da direktor ustanove, dr Saša Dželebdžić četvrtkom od 10 do 13 časova organizuje prijeme i razgovore sa pacijentima i drugim građanima. Cilj je, kako objašnjava, da građani direktno ukažu na probleme, primedbe ili nezadovoljstvo, kako bi se utvrdilo šta može da se promeni.

– Mi smo, u krajnjem slučaju, servis građana. Želim da čujem šta oni vide kao problem, da vidimo da li zaista nešto postoji što možemo da uradimo i unapredimo – rekao je Dželebdžić.

Najčešće primedbe, kako je rekao, odnose se na zakazivanje pregleda i komunikaciju, odnosno neljubaznost pojedinih zaposlenih. Dželebdžić kaže da se na takve slučajeve reaguje, ali i da problem mora da se sagleda sa obe strane. Zbog toga je u bolnici formiran tim za medijaciju, koji čine pomoćnici direktora, stručnjaci i psiholozi, a u postupak se, kada je potrebno, uključuje i pravna služba.

– Ako je došlo do nesporazuma ili uvredljivih reči sa jedne ili druge strane, razgovaramo sa obe strane i pokušavamo da utvrdimo šta je stvarni problem. Primarni posao bolnice jeste da leči i pomogne čoveku – naveo je dr Dželebdžić.

Istovremeno, direktor naglašava da zaštita pacijenta ne znači tolerisanje nasilja ili pretnji prema zaposlenima, a posebno ističe da za diskriminaciju u zdravstvenoj ustanovi ne sme biti opravdanja.

– Lekar sam za sve jednako. Nije važno kojoj konfesiji, političkoj partiji ili bilo kojoj drugoj grupi pacijent pripada. Za mene je pacijent – pacijent – poručio je Dželebdžić.

Kada je reč o zakazivanju, direktor podseća na veliki broj pregleda koji bolnica godišnje realizuje i objašnjava da se hitni pacijenti zbrinjavaju odmah, dok se slučajevi koji mogu da sačekaju organizuju kroz redovno zakazivanje. Ukoliko zbog odsustva lekara ili nedostatka kadra pregled ne može da se obavi u Subotici, pacijent može biti upućen u tercijarnu zdravstvenu ustanovu.

Na jubileju je istaknuto i da savremena oprema sama po sebi ne znači mnogo bez stručnjaka koji njome rukovode. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Ferenc Vicko ocenio je da je subotička bolnica u punom razvoju i naglasio da je jedan od ciljeva zdravstvene politike decentralizacija sistema, kako bi građani kvalitetne usluge mogli da dobiju što bliže mestu stanovanja. Najavio je i nova kapitalna ulaganja u zdravstveni sistem, kao i podršku u oblasti kadrova i specijalizacija.

– Veliki centri mnogo privlače, ali čuli smo da iz velikih centara doktori sa velikim iskustvom prelaze u Suboticu i da će ovde preneti svoje znanje mlađim kolegama – rekao je Vicko, posebno ističući značaj priručnika dobre kliničke prakse, koji omogućavaju da se savremena medicinska dostignuća i preporuke prenesu u svakodnevni rad, bez obzira na to da li se pacijent leči u domu zdravlja, opštoj bolnici ili kliničkom centru.

Pomoćnik gradonačelnika Subotice Srđan Samardžić podsetio je da 185 godina postojanja bolnice predstavlja više od istorijskog podatka.

– Kada govorimo o subotičkoj Opštoj bolnici, ne govorimo samo o zgradama, odeljenjima, aparatima i medicinskoj tehnologiji, već pre svega o ljudima – poručio je Samardžić.

Za Grad Suboticu, buduća rekonstrukcija bolnice predstavlja jednu od najznačajnijih investicija u zdravstvenu infrastrukturu. Kako je istakao, procenjena vrednost radova i opremanja govori o obimu projekta, ali je suština u tome šta će on značiti bolje uslove lečenja, savremeniju medicinsku tehnologiju i kvalitetnije uslove rada u lečenju pacijenata.

foto:/LovaLova portal