Razvoj organske poljoprivrede, predstavljanje sertifikovanih proizvoda i upoznavanje potrošača sa značajem pravilne ishrane obeležili su prvi dan 22. Međunarodnog festivala organskih proizvoda „Biofest”, koji u Subotici organizuju Udruženje „Terra’s“ i Otvoreni univerzitet. Među centralnim događajima bila je izložba na kojoj je svoje proizvode predstavilo 15 poljoprivrednih gazdinstava iz Vojvodine, a program je obuhvatio i razgovore o zakonskoj regulativi, nagrađivanje najuspešnijih u ovoj oblasti i predstavljanje Nacrta Akcionog plana razvoja organske proizvodnje na teritoriji Grada Subotice za period od 2026. do 2035. godine.

Jedan od izlagača bio je Laslo Berenji iz Bačkih Vinograda, koji se organskom proizvodnjom voća i žitarica bavi na približno 11 hektara. Svoje proizvode prodaje direktno kupcima, sa kućnog praga, ali ih i dostavlja u Suboticu.

– Za organsku proizvodnju smo se odlučili zato što bismo i sami želeli zdravije da živimo. Proizvodimo ono što i sami jedemo. Traženo je voće, ali je poslednjih godina rod veoma slab. Najviše imamo jabuka, a uzgajamo i grožđe, kruške i kajsije. Veliku štetu nam pravi mraz, a ove godine imali smo i sušu, tako da se borimo sa tim problemima. Ne bih više širio proizvodnju, već želim da održavam postojeći obim – rekao je Berenji.

Vremenske prilike ostaju jedan od izazova sa kojima se suočavaju proizvođači, dok se organska proizvodnja oslanja na prirodne metode zaštite i uzgoja, bez upotrebe sintetičkih pesticida.

O razvoju ovog sektora govorila je Snježana Mitrović iz Udruženja „Terra’s“, ističući da je „Biofest” prilika da se proizvođači predstave, a potrošači upoznaju sa ponudom i načinima nabavke organskih namirnica.

– Manifestaciju organizujemo sa ciljem da se razvija organska proizvodnja, da se predstave organski proizvodi i da posetioci mogu da ih degustiraju i saznaju na koji način mogu da dođu do njih. Danas je to mnogo lakše, jer je sve zastupljenija i dostava na kućnu adresu iz cele Srbije – navela je Mitrović.

Prema podacima koje je iznela, površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji porasle su sa nekadašnjih 220 hektara na približno 27.800 hektara, što čini oko jedan odsto ukupnih obradivih površina u zemlji. Raste i broj učesnika u ovom sektoru: tokom 2025. godine zabeleženo je 755 operatera, među kojima su proizvođači, prerađivači i distributeri, u odnosu na ranijih 710. Pozitivan trend, kako je navela, beleži se i u Vojvodini. Površine pod organskom proizvodnjom, koje su u jednom periodu bile smanjene na oko 1.300 hektara, dostigle su približno 8.200 hektara. Najzastupljenije su žitarice, krmno i industrijsko bilje. Severnobački okrug, kojem pripada Subotica, od 2000. godine beleži kontinuiran rast površina pod organskom proizvodnjom, koje sada iznose oko 900 hektara. Posebno je značajno što je približno 45 hektara pod organskim jabukama.

Mitrović je ukazala i na interesovanje proizvođača iz Tavankuta i Ljutova, gde je prošle godine sedam do osam proizvođača započelo trogodišnji period konverzije, tokom kojeg se proizvodnja usklađuje sa pravilima organske poljoprivrede.

– Ono što je još važnije jeste da proizvođači koji ulaze u ovaj vid proizvodnje imaju siguran plasman, a oni su ga obezbedili – istakla je Mitrović.

Jedna od centralnih tema ovogodišnjeg „Biofesta” bila je zakonska regulativa organske proizvodnje. O promenama koje donosi novi zakon govorio je Nenad Novaković, direktor Organik kontrol sistema, kuće za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje. Prema njegovim rečima, zakonski okvir usklađen je sa novijim propisima Evropske unije, a među najvažnijim novinama su uvođenje registra organskih proizvođača, grupne sertifikacije i službenih kontrola.

– Zakon je stupio na snagu 1. juna 2026. godine i od tada se primenjuje. Ključno je uvođenje registra organskih proizvođača, u okviru kojeg će proizvođači dobijati rešenja o registraciji. Druga značajna promena je grupna sertifikacija, koja podrazumeva da grupa proizvođača mora da bude organizovana kao pravno-formalni subjekt koji nastupa na tržištu sa svojim organskim proizvodima – objasnio je Novaković.

Kao primer naveo je proizvodnju malina, u kojoj je grupna sertifikacija bila posebno zastupljena. Prema novim pravilima, otkupljivači više ne bi trebalo da organizuju saradnju sa pojedinačnim proizvođačima na dosadašnji način, već da u tom procesu sarađuju sa njihovim udruženjima ili zadrugama. Novim zakonskim rešenjima predviđeno je i veće uključivanje države u nadzor nad celokupnim lancem organske proizvodnje, koji su ranije kontrolisale sertifikacione kuće.

– Pun efekat zakona očekujemo tokom 2027. godine, kada počne formiranje registra proizvođača. Važno je i to što Srbija i dalje ima mogućnost da izvozi organske proizvode direktno na tržište Evropske unije, pri čemu domaće sertifikacione kuće mogu da sertifikuju proizvode namenjene tom tržištu – rekao je Novaković.

Govoreći o lokalnom nivou, ukazao je na značaj Nacrta Akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Subotici za period 2026–2035. godine. Ovakav dokument trebalo bi da omogući Gradu da planski usmerava razvoj sektora i, ukoliko se opredeli za to, kroz programe podrške pomogne organskim proizvođačima.

U okviru „Biofesta” dodeljena su i priznanja za rezultate ostvarene u organskoj proizvodnji. Nagrada za Bioproizvod godine pripala je beogradskom Bio Špajzu za ovseni keks sa čokoladom i lešnikom, dok je priznanje za Bioproizvođača godine dobio Institut za kukuruz „Zemun polje”. Milena Simić, zamenica direktora Instituta, istakla je da ovo priznanje predstavlja potvrdu dugogodišnjeg rada na razvoju održivih poljoprivrednih praksi.

– Zahvaljujem na nagradi i priznanju, koje nas je veoma obradovalo, jer pokazuje da je neko primetio da od 2011. godine imamo organsku proizvodnju na površini od jednog hektara. Nedavno smo još jednu površinu uveli u proces konverzije – rekla je Simić.

Organska parcela Instituta koristi se za sprovođenje eksperimenata za koje je neophodno uključiti i ovaj vid proizvodnje. Istovremeno, istraživači iz grupe za agroekologiju i agrotehniku bave se održivom poljoprivredom, nastojeći da primene mere koje manje opterećuju agroekosistem. Među njima su plodored, različiti sistemi obrade zemljišta i đubrenja, pokrovni i združeni usevi, kao i primena bioherbicida. Na organskoj površini gaje kukuruz crvenog zrna sorte „rumenka”, pšenicu speltu i različite leguminoze, među kojima su grašak, soja i facelija.

Simić je posebno ukazala na značaj plodoreda u suzbijanju korova, štetočina i bolesti. Razlika je, kako je navela, vidljiva i na parcelama Instituta: na površini na kojoj se zbog eksperimentalnih obaveza nije mogao primeniti plodored i na kojoj je gajen kukuruz u monokulturi, zakorovljenost je znatno izraženija. Ipak, organska proizvodnja ne znači i veću otpornost na sve nepovoljne vremenske uslove. Odgovarajući na pitanje o uticaju suše, Simić je objasnila da ograničena količina vode pojačava konkurenciju između gajenih biljaka, korova i štetočina.

– Kada su resursi ograničeni, korovi imaju izraženiju konkurentsku prednost. To su vrste prilagođene različitim uslovima, sa velikom sposobnošću razmnožavanja, pa gajene biljke u takvim okolnostima imaju teži zadatak. Naš pristup je da primenom poznatih bioloških i ekoloških mera poljoprivrednu proizvodnju učinimo kvalitetnijom i dobijemo proizvode koji su prihvatljiviji sa stanovišta ljudskog zdravlja – istakla je Simić.

Pored izložbe i stručnih razgovora, održano je predavanje „Pravilna ishrana i važnost čitanja etikete – samo sertifikovan je organski proizvod”. O ovoj temi govorila je prof. dr Tereza Horvat Skenderović, saradnica Udruženja „Terra’s“, koja je ukazala na potrebu da se posebna pažnja posveti prehrambenim navikama mladih.

– Nažalost, danas naša mlada generacija uglavnom konzumira visoko prerađene industrijske namirnice, odnosno brzu hranu. Trebalo bi postepeno da pređu na drugačiji način ishrane i, u skladu sa mogućnostima, biraju punovredne namirnice iz organske poljoprivrede – navela je Horvat Skenderović i istakla da su pravilna ishrana i izbor kvalitetnih namirnica posebno važni u periodu odrastanja, kada se postavljaju temelji zdravlja za kasniji život. Govoreći o deklaracijama, naglasila je i značaj prepoznavanja sertifikovanih organskih proizvoda, koji se proizvode prema propisanim pravilima i pod kontrolom ovlašćenih sertifikacionih kuća.

Program 22. „Biofesta” nastavlja se i danas, kada će biti organizovan „Dan organskih farmi”. Učenici Hemijsko-tehnološke škole posetiće bio-farmu Sabolča Tružinskog u Njegoševu, gde će imati priliku da se upoznaju sa principima i praktičnom primenom organske proizvodnje.

foto:/LovaLova portal