Pravljenje brloga deo je medveđeg života koji svaka jedinka ima potrebu da ispolji. U tome ništa čudno jer, svaka životinja, pa i čovek, ima potrebu da sačini sebi svoj dom u kojem će da se oseća sigurno, zaštićeno i u kojem će da pronađe svoj mir. Za brlog su potrebni tlo koje može da se prekopava, materijal koji šape mogu da prikupe i zaklon u kojem će životinja pronaći mir. Uređivanje takvog mesta pripada prirodnom repertoaru mrkog medveda, ponašanju koje se podrazumeva u njegovom svetu, a koje u životu životinja držanih u neodgovarajućim uslovima može dugo da ostane neostvareno. Zato je podatak da je medvedica Stana, nakon preseljenja u prihvatilište u Banoštoru, prvi put napravila pravi brlog mnogo više od zanimljivosti iz svakodnevice jednog medveda. To je važan trenutak u priči o životinji kojoj su godine provedene u skučenom prostoru ograničile mogućnosti da živi u skladu sa svojim potrebama.

Stana ima oko 34 godine. Veliki deo života provela je u neodgovarajućim uslovima u blizini Kraljeva, a tek poslednje četiri godine u Zoološkom vrtu Palić, gde je, zajedno sa sestrom Marom, stigla nakon što su ih nadležni organi oduzeli od fizičkog lica iz Konareva. Na Paliću je dobila odgovarajuću brigu i ljubav, a u septembru ove godine preseljena je u prihvatilište za medvede u Banoštoru, gde joj je omogućen boravak u prostoru sa više mogućnosti za kretanje i ispoljavanje prirodnog ponašanja.

Upravo je taj put važan za razumevanje Stanine priče. Njeno novo poglavlje nije počelo tek odlaskom iz Zoološkog vrta Palić. Palić je bio mesto na kojem je, nakon oduzimanja iz neodgovarajućih uslova, dobila priliku za drugačiji život i adekvatnu negu, a preseljenje u specijalizovano prihvatilište predstavlja nastavak brige o njoj, prilagođen potrebama životinje koja je ušla u duboku starost. U takvim slučajevima, zaštita životinja podrazumeva saradnju i kontinuitet – od spasavanja i oporavka do pronalaženja prostora koji će najbolje odgovarati njihovom daljem životu.

– Stana je rođena 1992. godine. Sa sestrom Marom u Zoološki vrt Palić stigla je 9. juna 2022. godine, kada su obe imale oko trideset godina. Prethodno su živele u malim kavezima, bez prirodne podloge i dovoljnog prostora za kretanje. Ishrana, koja se sastojala od prekrupe, koncentrata, voća i povrća, ocenjena je kao neodgovarajuća za njihove potrebe – kaže nam Anđelka Stokin, biolog Zoološkog vrta Palilć dok počinje svoju priču o životnom putu ove medvedeice.

Prema njenim rečima, prilikom prijema nisu uočene vidljive patološke promene niti znaci oboljenja, ali je stanje medvedica zahtevalo pažljivu procenu. Dlaka im je bila u veoma lošem stanju, sa velikom količinom zadržanog zimskog krzna, dok je kod njih zabeležena staračka kaheksija, odnosno izražena telesna iscrpljenost. Smanjena mišićna masa mogla je biti posledica dugotrajnog boravka u skučenom prostoru i nedovoljne fizičke aktivnosti. Za životinju čije telo prirodno služi kretanju, kopanju i istraživanju, ograničen prostor ostavlja posledice koje se ne mogu procenjivati samo posmatranjem spoljašnjeg izgleda. Potrebno je razumeti i ponašanje vrste, njene fiziološke potrebe i mogućnosti koje joj okruženje pruža. Upravo je to jedan od zadataka stručne brige u zoološkim vrtovima i prihvatilištima, da se životinja ne posmatra samo kroz ono što joj nedostaje, već i da se prepozna šta joj je potrebno kako bi se njena dobrobit unapredila.

– Mrki medved (Ursus arctos) je krupan sisar iz porodice medveda (Ursidae). Iako pripada redu zveri „carnivora“, po načinu ishrane je svaštojed. Naseljava delove Evrope, Azije i Severne Amerike, a živi u različitim staništima – šumama, planinskim predelima, livadama i tundri. Za njegov opstanak važni su dostupnost hrane, dovoljno prostora i mirna mesta za zaklon i podizanje mladunaca – objašnjava biolog Anđelija Stokin.

Ove potrebe ostaju važne tokom čitavog života, bez obzira na to gde se medved nalazi. Mrki medved ima snažno telo, široku glavu, zaobljene uši i kratki rep, a posebno su karakteristične njegova mišićna grba iznad ramena i snažne prednje noge sa dugim kandžama. One mu omogućavaju da kopa, premešta materijal sa lakoćom i da pronalazi hranu. Ishrana mu je raznovrsna i menja se tokom godine, jede plodove, semenke, orašaste plodove, korenje i druge delove biljaka, ali i insekte, ribu i druge životinje, kao i strvinu. U mnogim područjima biljna hrana čini veliki deo njegovog jelovnika.

Za Stanu i Maru dolazak na Palić značio je promenu uslova u kojima su do tada živele. Dobijale su smeštaj i brigu primerenu njihovim potrebama, a njihov slučaj pokazuje koliko je važno da sistem zaštite životinja obuhvati i one jedinke koje su veći deo života provele u neadekvatnom okruženju. Njihova starost nije bila razlog da se odustane od pružanja boljih uslova, već dodatni motiv da im se obezbede nega, mir i pažnja. Mara, nažalost, nije dočekala narednu fazu ove priče. Uginula je 8. maja 2025. godine, u starosti od oko 33 godine, usled zdravstvenih problema u poznom životnom dobu. Stana je ostala na Paliću još neko vreme, sve do 3. septembra 2026. godine, kada je, uz saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine i veterinarske inspekcije, preseljena u prihvatilište za medvede u Banoštoru.

Takvo preseljenje podrazumeva procenu potreba konkretne životinje i pronalaženje okruženja u kojem će moći da nastavi život uz što više mogućnosti za ispoljavanje prirodnog ponašanja. U Staninom slučaju, novi smeštaj obezbeđuje više prostora, prirodnu podlogu, mogućnost kupanja i mesta na kojima može da se skloni i odmori. U susednim, odvojenim prostorima borave još dve medvedice sličnih životnih priča, koje Stana može da vidi.

– Tokom leta i jeseni medved stvara masne rezerve koje koristi u periodu zimskog mirovanja. Za to vreme može da boravi u brlogu koji je sam iskopao, ali može da koristi i prirodnu pećinu ili drugi odgovarajući zaklon. Izbor mesta zavisi od uslova u staništu, a brlog mu pruža zaštitu od nepovoljnih vremenskih prilika i prostor u kojem može da miruje – navodi Anđelija Stokin.

U prirodi medved za brlog bira skrovita mesta, često u manjim šupljinama stena, pećinama ili među korenjem velikih stabala. Ponekad sam iskopa jamu između kamenja, a unutrašnjost može da obloži suvom travom, lišćem i grančicama. Tako nastaje ležaj koji pomaže u očuvanju toplote i čini zaklon pogodnijim za duži boravak. Položaj brloga i njegova zaštićenost imaju posebnu važnost u hladnijem delu godine, kada medved smanjuje aktivnost i koristi rezerve energije prikupljene tokom prethodnih meseci. Zimsko mirovanje mrkog medveda nije isto što i duboka hibernacija kod pojedinih drugih sisara. Njegova telesna temperatura ostaje relativno visoka, pa se može probuditi i postati aktivan ukoliko bude uznemiren. Dužina mirovanja zavisi od klimatskih uslova, dostupnosti hrane i karakteristika same jedinke, zbog čega ne provode svi medvedi celu zimu u brlogu.

Ovaj zaklon ima naročitu ulogu u životu ženki koje donose mladunce na svet. Mrki medvedi se uglavnom pare od maja do početka jula, a za ovu vrstu karakteristična je odložena implantacija embriona. Mladunci se najčešće rađaju tokom zime, u brlogu, veoma mali i potpuno zavisni od majke. U toplini zaklona dobijaju mleko i zaštitu, a sa majkom ostaju duže vreme, učeći da pronalaze hranu i snalaze se u okolini.

Brlog je, dakle, deo složenog životnog ciklusa medveda. U njemu se spajaju odmor, zaštita i prirodna potreba da se životinja povuče u prostor koji joj pruža sigurnost. Mogućnost da sama izabere mesto i pripremi ga za boravak predstavlja i jedan oblik ponašajne slobode, priliku da uradi ono za šta je njeno telo prilagođeno.

U ovoj priči ne bi bilo pravedno zaobići ulogu Zoološkog vrta Palić. Stana je u Banoštor stigla nakon više od četiri godine provedene u ovoj ustanovi, gde je dobila odgovarajuću negu nakon oduzimanja iz neadekvatnih uslova. Prihvatilište je donelo novu mogućnost, ali put do njega počeo je upravo onda kada su Stana i Mara dobile smeštaj i brigu koji su im bili potrebni. Za zoološke vrtove koji se bave zbrinjavanjem životinja sa teškim životnim iskustvima, takva uloga ima posebnu težinu. Njihov posao nije ograničen na svakodnevno hranjenje i održavanje smeštaja. Potrebno je pratiti stanje životinje, poznavati njene navike, uočavati promene, sarađivati sa veterinarskim stručnjacima i, kada se za to stvore uslovi, učestvovati u pronalaženju rešenja koje će najbolje odgovarati njenim potrebama.

Stana je na Paliću dobila važnu etapu takve brige. Njen boravak u zoološkom vrtu bio je deo procesa kojim joj je obezbeđeno sigurnije i primerenije okruženje nakon života u malim kavezima. Preseljenje u Banoštor ne poništava značaj te etape, već je nastavlja, jer briga o životinji mora da prati njene potrebe, a one se procenjuju u kontekstu njenog zdravstvenog stanja, godina i mogućnosti koje različiti smeštaji pružaju.

U tome se ogleda i širi značaj prihvatilišta za divlje životinje. Kada jedinka zbog ranijih uslova, starosti ili drugih okolnosti ne može jednostavno da bude vraćena u prirodu, važno je pronaći mesto koje će joj omogućiti što kvalitetniji život. Takva rešenja zahtevaju stručnost, saradnju nadležnih institucija i spremnost da se odluke donose prema dobrobiti životinje, a ne prema jednostavnosti postupka.

Stana je danas u poznim godinama. Prema podacima o životnom veku mrkih medveda, pojedine populacije imaju prosečan životni vek od približno 15 do 25 godina, mada postoje i zabeležene jedinke koje su živele znatno duže. Sa oko 34 godine, ona je medvedica u dubokoj starosti, zbog čega je posebno važno da njeni uslovi budu prilagođeni njenim potrebama i mogućnostima. Ne može se promeniti ono što je bilo, niti se godine provedene u skučenom prostoru mogu nadoknaditi jednim preseljenjem, ali može se promeniti ono što je pred njom.

Stanin prvi pravi brlog nije čudo prirode, već prirodno ponašanje koje je u odgovarajućem okruženju dobilo priliku da se ispolji. Upravo u tome leži njegova vrednost. Ono što bi u životu divljeg medveda bilo uobičajeno, za životinju koja je decenijama provela u neadekvatnim uslovima postalo je važan pokazatelj mogućnosti koje joj pruža novi prostor. Priča o Stani istovremeno govori i o tome koliko je važno da se životinje poput nje ne posmatraju samo kroz njihovu prošlost. Ona je medvedica koja je prošla kroz različite uslove života, izgubila sestru i u poznim godinama promenila smeštaj, ali ona je i dalje životinja sa potrebama koje pripadaju njenoj vrsti, sa mogućnošću da istražuje, da se kreće i da uređuje zaklon u skladu sa svojim ponašanjem. Zato je važno prepoznati doprinos svake ustanove koja učestvuje u tom putu. Zoološki vrt Palić pružio je Stani odgovarajuću negu i sigurniji smeštaj nakon što je oduzeta iz neadekvatnih uslova, a preseljenje u prihvatilište u Banoštoru omogućilo joj je dodatne uslove za ispoljavanje prirodnog ponašanja.

Stana ne može da vrati vreme niti da nadoknadi sve ono što joj je bilo uskraćeno, ali sada ima više prostora da bude ono što jeste – mrki medved, sa svojim navikama, potrebama i ritmom života. Njen brlog zato ostaje upečatljiv detalj, jer podseća na nešto što bi u prirodi trebalo da bude sasvim obično, da medved ima mesto na kojem može da se skloni, da odmori i da živi u skladu sa sobom. Iako u „zlatnim godinama“, za Stanu je ovo preseljenje nije stiglo bez značaja. Do njega je vodio put preko Palića, kroz brigu ljudi koji su je prihvatili i nastavili da se staraju o njoj, sve do prostora u kojem je napravila svoj prvi pravi brlog u kojem će da prespava predstopjeću zimu.

foto:/Zoološki vrt Palić