Žetva kukuruza na severu Bačke ove godine počela je znatno ranije nego prethodnih godina, a na brojnim njivama već je i završena, dok su dugotrajna suša i periodi sa tropskim temperaturama ostavili ozbiljne posledice po prinose, koji su prema podacima Regionalne privredne komore Subotica ispod višegodišnjeg proseka.

S obzirom na nepovoljne vremenske uslove, na pojedinim parcelama praktično nije ni bilo uobičajenog roda za berbu, dok se prosečni prinosi kukuruza u regionu kreću između 3,5 i pet tona po hektaru, u zavisnosti od lokacije i uslova u kojima je usev gajen. Damir Vojnić Tunić, saradnik Regionalne privredne komore Subotica zadužen za oblast poljoprivrede, objasnio je za „Politiku“ da je ključni problem nastao tokom faze nalivanja zrna, kada je kukuruzu bilo najpotrebnije dovoljno vlage.

Najveće posledice pretrpeli su delovi regiona koji su bili najviše izloženi nepovoljnim vremenskim uslovima, a razlike u prinosima dodatno su uslovljene načinom obrade zemljišta. Na parcelama gde je primenjivano takozvano suvo ratarstvo, bez navodnjavanja i uz oslanjanje isključivo na atmosferske padavine, prinosi su znatno lošiji. Zbog procene da čekanje na potpuno sazrevanje klipova neće doneti očekivanu korist, brojni ratari odlučili su da kukuruzne zasade iskoriste za silažu, odnosno pripremu hrane za stoku. Zbog toga je i priprema silaže ove godine počela ranije nego što je uobičajeno.

Ni prinosi suncokreta nisu dostigli višegodišnji prosek, ali je ova kultura nešto bolje podnela dugotrajne sušne periode. Prosečan prinos kreće se između 1,5 i dve tone po hektaru, pa je pad prinosa manje izražen nego kod kukuruza. Nepovoljni klimatski uslovi uticali su i na odluke ratara o strukturi setve. Na području koje pokriva Regionalna privredna komora Subotica površine pod kukuruzom smanjene su za oko polovinu, dok se umesto ove kulture sve više seju uljana repica, ječam i pšenica.

Tačne razmere materijalne štete od ovogodišnjeg podbačaja roda kukuruza u Srbiji još nisu zvanično utvrđene. Prema podacima Istraživačkog centra Evropske komisije, koji ne obuhvata Srbiju, sušom su među najteže pogođene ekonomije Mađarske i Rumunije, a zbog njihove geografske povezanosti sa Srbijom može se pretpostaviti da su slične posledice zabeležene i kod nas.

Prema nezvaničnim računicama koje navodi Vojnić Tunić, ukoliko se ovogodišnji prinos uporedi sa prosečnim prinosom od oko sedam tona po hektaru, gubici u proizvodnji kukuruza mogu se kretati između 500 i 600 evra po hektaru. Ovogodišnje vremenske nepogode donele su ratarima dodatne gubitke. Pored posledica suše i visokih temperatura, useve je u julu pogodio i grad, koji je zahvatio oko 8.000 hektara i prema procenama pričinio štetu od oko 300 miliona dinara.

Konačne razmere štete biće jasnije nakon završetka svih obračuna, ali već sada je izvesno da će ovogodišnja proizvodnja kukuruza ostati upamćena po znatno slabijem rodu i ranijoj berbi, dok će ratari narednu setvu morati da prilagode sve izraženijim klimatskim rizicima.

foto:/Magnific.com