Geografiju kao nauku većina ljudi je naučila iz školskih klupa, a neke zanimljivosti o njoj su otkrili čitajući razne zanimljive tekstove poput ovog, u kojem ćemo vam objasniti 5 geografiskih zanimljivosti za koje verovatno nikada niste čuli.

Čak 6,57 milijardi ljudi živi severno od ekvatora. Prvo severna polulopta ima dvaput veću površinu zemlje nego što je ima južna. I shodno tome ima zahvalniju klimu i tlo za poljoprivredu, a i ljudi se ovde geografski lakše povezuju nego oni na južnoj koji imaju veće prirodne prepreke pred sobom, na primer velika prostranstva okeana (Australija), ili nenaseljena Antarktika.

Najnaseljenije zemlje sveta, poput Kine i Indije nalaze se na severnoj polulopti. Kada bismo uspoređivali promer Australije i Meseca, videli bismo kako Australija ima promer od istoka do zapada dužinu od 4.000 kilometara, a Mesec “samo“ 3.400 kilometara. Australija je tako kilometarski šira od Meseca za otprilike 600 kilometara, pa je samim tim čini većom nego što ste mislili . Verujmo da za ovu “geografsku” zanimljivost većina vas nije znala. Prva pomisao na pustinju kod svih nas je da je zamišljamo kao beskrajani pesak i sunce koje nemilosrdno peče kožu. Ipak, pustinja je (naučno definisano) zapravo područje s minimalnom količinom padavina i oskudnom vegetacijom, odnosno, bilo kakvim oblikom života.

Postoji nekoliko vrsta pustinja, tako da Antarktik spada u hladne pustinje – polarne pustinje. Sa površinom od čak 13,8 miliona kvadratnih kilometara, Antarktik je zapravo najveća pustinja na svetu. Samo treba da se setite male južnoameričke države, Francuske Gvajane (ili Francuske Gijane). Reč je o prekomorskoj regiji Francuske Republike čija je granica s Brazilom dugačka neverovatno dugačkih 730 kilometara, što je čini dužom i od francusko-španske granice čija dužina iznosi 623 kilometra.

Australija kao država ima toliko veliku regiju da čini zaseban kontinent okružen u potpunosti vodom – a nema najdužu obalu! Što je zanimljivo, nije ni u prvih pet najdužih obala na svetu. Država Kanada, ima najdužu obalu na svetu a potom slede Norveška, Indonezija, Grenland, Rusija. Ostrvo Kleft, poznatije kao Skull Rock privlači mnoge ljubitelje prirode, lokalne statistike navode da je samo devetoro ljudi hodalo po Steni lobanje, što je manje nego po površini Meseca. Deo je Nacionalnog parka Vilsons Promontori u Viktoriji u Australiji, udaljen 3 sata vožnje morem od Melburna. To je malo granitno ostrvo zadivljujućeg oblika koje se nalazi u Basovom prolazu, dugom 300 metara i širokom oko 200 metara.

Zahvaljujući položaju, jaki vetrovi i talasi su vremenom oblikovali ostrvo, odnosno na njemu su uklesali pećinu široku 130 metara, duboku 60 i visoku 60 metara. Stena toliko velika da bi mogla da “proguta” Sidnejsku operu. Razlog leži u nepristupačnosti ostrva i visokim klizavim stenama po kojima bi uspon bio izuzetno opasan.

Jedan od retkih srećnika koji su posetili Stenu lobanje je škotski novinar Nil Oliver, koji je to učinio u TV seriji “Obala Australije” iz 2015. godine. Zajedno sa svojom ekipom helikopterom se spustio na vrh ostrva i spustio se uz pomoć užadi u pećinu. Tamo su pronašli raspadnutu topovsku kuglu za koju su lokalni istoričari pretpostavili da potiče sa starih brodova koji su koristili ostrvo kao metu za vežbe. Stena lobanje je takođe od velikog značaja za faunu ovog područja. Ne samo da se morske ptice gnezde u dubokoj pećini, već su viđene i kolonije foka.