Obrok koji nije baš ni doručak, ali nije baš ni ručak, već nešto između naziva se branč. Branč je engleski „pronalazak“ iz 1895. godine. Nastao je kao obrok koji se jede u kasno jutro ili oko podneva.

U Sjedinjenim Američkim Državama branč su počeli da praktikuju tek 1930. godine, a danas predstavlja sastavni deo menija u hotelima i restoranima širom sveta. Najzanimljiviji za branč u Francuskoj su sendviči koji se prave od parčića hleba, za šta je najprikladniji baget hleb zapečen u vreloj pećnici, a zatim se preko nekih stavlja tanko sečena šunka ili pršuta, kriška dinje, tanko sečen ovčji sir i list radića. Parčići zapečenog hleba mogu da se prekrivaju i tanko sečenom slaninom i komadima breskve, ili tanko sečenom salamom i jednom šnitom tanko sečene sveže smokve.Hleb se prethodno može namazati emulzijom sačinjenom od maslinovog ulja, malo limunovog soka i bibera, a u polovinu ovog soka može se dodati i malo senfa.

Suština je da se kombinuju suhomesnati proizvodi sa kriškama svežeg voća, a mašti i ukusu prepušta se izbor sira i začina. Bitno je da se sendviči što više šarene. Ako već „brančujete“ uz ovakve sendviče, sjajno će vam prijati sangrija ili bilo koje drugo penušavo vino sa malo ruma, komadićima leda i svežim voćem isečenim na tanke kriške, kao što su, na primer, breskve, pomorandže, limuni sa korom i drugo. Kada ste sve to pripremili i ukusno aranžirali, ostaje vam samo jedna stvar, a to je da se opustite i uživate sa svojim prijateljima u hrani, razgovoru i lepom vremenu.