Da li ponekad lažete? “Ne, nikada, ja uvek govori istinu!” ako je ovo vaš odgovor onda vam se sigurno sada rumene obrazi. Naučnici su utvrdili da je laganje svojstveno svim ljudima, bez obzira na uzrast i pol, pitanje je samo u vezi čega lažete.

Najdelikatnija priča o lažima odnosi se na intimne veze. Da li reći partnerki i priznati joj nešto što može nepovratno da uništi vaš odnos? Ako smatrate da u iskrenoj ljubavnoj vezi nema mesta laganju i prikrivanju, zapitajte se šta ćete postići ukoliko kažete partneru nešto što će ga povrediti. U psihologiji se pod terminom „bele laži“ podrazumevaju one koje su dobre, jer im je cilj da se nekome uskrati nanošenje bola. Znači, računa se namera. Da li lažima nanosite neprijatnost drugima i obmanjujete ih, ili ih štitite od povređivanja? Muškarci obično lažu ako imaju neku vezu sa strane, zato što ne žele da povrede partnerku i da bi izbegli moguće posledice. Partnerkino insistiranje da sazna istinu zapravo može mnogo više da je povredi. Čuvena rečenica: „Samo mi reci da li si imao nešto sa njom“, zapravo je izraz podsvesne želje da se čuje odrečan odgovor. Iz straha da ih partnerka ne ostavi i pokušavajući da izglade stvar, muškarci se služe lažima. Odlučite li da je to najbolji i najbezbolniji način da se problem prevaziđe, lažite pametno.

Obično su laži tako očigledne da se partnerka oseća dvostruko povređeno, jer vređa njenu inteligenciju ako je ubeđujete u laži nalik na bajku. Kada prođe određeni period, partner koji je slagao, misleći da je vreme učinilo svoje, često naknadno priznaje neverstvo i laž. Kajanje i osećanje krivice nateraju na takav gest. Međutim, to je pogrešno, jer unutrašnji konflikt treba razrešiti na drugi način. Iza naknadnog priznanja leže sebični motivi i nesvesna potreba da se partner ipak povredi. Žene i muškarci različito reaguju na laži: žene reaguju očajanjem, potištene su, depresivne i uplašene, a muškarci reaguju besom, svadljivi su i agresivni.

Laganje se uči još u detinjstvu, kada dete laže kako bi izbeglo posledice nekog svog nestašluka. Tada je najvažnije da ga ne kažnjavate, već da sa njim razgovarate, jer kad nema straha od kazne, neće biti ni laži. U detinjstvu, a kasnije i tokom života, ne treba kažnjavati laži, već ponašanje koje je do njih dovelo.