Svi volimo da se smejemo i radujemo, naročito kada smo sa nekim, a u tu svrhu jedna od omiljenih aktivnosti dece ali i odraslih je golicanje. Međutim neki od nas su više golicljivi i mogu da se smeju do suza, a neki su potpuno imuni na golicanje i ne osete onaj nadražaj koji nas tera na smejanje. Naučnici su nedavno otkrili šta je to zapravo što nas tera na smejanje i koje su zone najosetljivije, ukratko objašnjeno je šta je to što nas golica?

Naučnici su nedavno rešili misteriju golicanja i smejanja. Naime, kad vas neko golica, nervna vlakna koja se protežu kroz celu kožu usled nadražaja se aktiviraju. Ta nevrna vlakna posebno su osetljiva na nežne dodire kao što su blago milovanje ili kretanje prstima po telu. Istraživanja su pokazala da su najgolicljiviji delovi tela rebra, vrat, pazuh, tabani i unutrašnja strana butina, pa s toga ako planirate da nekoga naterate na suze, ovo su mesta gde će većina osoba biti najosetljivija. Još davno je Čarls Darvin smatrao da su migoljenje i smejanje kad nas neko golica posledica evolutivnih mehanizama koje smo uređeno stekli da bi se branili, jer automatski pokušavamo da se udaljimo od onoga ko „napada“ naša „ranjiva“ mesta. Sa ovom tvrdnjom slaže se i većina današnjih naučnika. Druga teorija je da je golicanje jedan od načina ostvarivanja bliskosti, koja počinje da se gradi u najranijem detinjstvu, pošto će, primera radi malo koji roditelj odoleti porivu da zagolica svoju bebu prilikom igranja. Ako se vodimo tom tvrdnjom onda je smeh naš naučeni odgovor na golicanje.

Možda će vas iznenaditi ali, u odnosu na druge signale, impulsi golicavosti putuju sporo ka moždanim centrima, a najbliže se mogu uporediti sa svrabom. U pitanju je spontani refleks koji većina ljudi može kontrolisati velikom koncentracijom. Golicanje izaziva i promene u kardivaskularnom sistemu. Golicavost ubrzava puls i ritam srca, uz povećanje krvnog pritiska. Budnost mozga se značajno povećava, a produžena reagovanja na golicanje mogu podstaći proizvodnju hormona rasta, pokazuju pojedina istraživanja. Telo na prijatne osećaje reaguje zahvaljujući dvema regijama mozga koje analiziraju poruku koju im šalju nervni završeci stimulisani golicanjem. Deo korteksa analizira dodir, a onda se ta informacija dalje procesira u regiji zaduženoj za regulaciju prijatnih osećanja i mi se smejemo. Pa ipak, nije sve samo stvar fizičkog kontakta. Golicanje koje je u početku prijatno, ako potraje, dovodi do zebnje i straha, na svojoj nevidljivoj granici golicljivost menja svoj karakter i umesto prijatnog osećanja, postaje izvor nelagodnosti i zebnje.

U svakom slučaju, povremeno i blago golicanje je zdravo jer podstiče smejanje, a samim tim i lučenje endorfina, hormona sreće. Ako se golicate, važno je da to radite umereno, i zajedno sa neki, golicajte ali dopustite i da nečiji dodiri zagolicaju vaše telo i maštu.