Postoji stara kineska legenda po kojoj je, 211. godine pre naše ere, veliki meteor pao u kneževinu Dongđun, u donjem toku Žute reke.

Na meteoru je, prema legendi, zlatnim slovima pisalo, „Prvi car će umreti i njegova zemlja će biti podeljena“. Tadašnji kineski car, Ćin Ši Huang pokušao je da sazna više o ovom neobičnom proročanstvu ali s obzirom na to da njegova istraga nije dala nikakve jasne rezultate, svi koji su živeli u blizini mesta na koje je pao meteor, po naredbi cara bili su pogubljeni. Već sledeće godine, tokom putovanja u istočne krajeve zemlje, prvi vladar ujedinjene Kine je misteriozno preminuo. Za njegove podanike, ovo je značilo da se proročanstvo ispunjava pa je u cilju njegove zaštite, i za zagrobni život kineskog cara, stvorena masovna “vojska senki” koja je, u slučaju da ga neko uznemiri u “životu posle smrti”, trebala da ga zaštiti i obezbedi mu mir i spokoj. Stara legenda je zaboravljena a sve što je od nje ostalo, bilo je zapisano na nekoliko drevnih skrolova, na pirinčanom papiru.

Sve bi tako i ostalo da mnogo vekova kasnije, 29. marta 1974. godine, seljani koji su provinciji Šensi kopali novi bunar kako bi navodnjavali svoje useve, nisu slučajno nabasali na okamenjene statue od terakote. Ubrzo su se glasine o ovom otkriću proširile i već u julu, provincija Šensi bila je poprište jednog od najvećih arheoloških iskopavanja ikada. Ono što su arheolozi pronašli šokiralo je ceo svet, bio je to fizički dokaz o postojanju viševekovne legende o “vojnicima senki” kineskog cara Ćin Ši Huanga koji i dalje čuvaju njegov mauzolej. Otkopavanjem je otktiveno da vojsku sačinjava 8000 vojnika, 130 bojnih kola s 520 konja i 150 pripadnika konjice. Sve skulpture rađene su u prirodnoj veličini, okrenute su ka istoku i nalaze se u raznim dinamičnim pozama, kao da su vojnici koji su ovoga trenutka okamenjeni usred napada. Svaka od skulptura je jedinstvena i ne postoje dve identične. Figure se razlikuju po visini u zavisnosti od uloge, a najviši su generali. Sve skulpture su naoružane, neke imaju lukove i strele, ali tu su i koplja i mačevi. Oružje je u vreme otkrića bilo još uvek prilično oštro. Prvo su iskopane skulpture koje su se nalazile na dubini 4 do 8 metara, a potom i mauzolej na kojem je i napravljen muzej pod imenom “Muzej prvog cara dinastije Ćin”.

Godine 1980. otkrivene su i dve obojene bronzane kočije 20 metara zapadno od carevog groba, a svaka se sastojala od 3.000 raznih delova i vukla su je četiri konja. Sedam godina kasnije, 1987. godine UNESCO je ovo nalazište proglasio svetskom baštinom. Muzej je postavljen na ruševinama i otvoren za javnost 1979. godine, a konačno je kompletiran dvadeste i pet godina kasnije, 1994. godine.

Nakon otkrivanja “ratnika senki” istoričari su se vratili drevnim skrolovima gde su pročitali da je vojska napravljena u brdima koja su „poznata po rudnicima žada, njihova severna strana bila je bogata zlatom, a južna bogata prelepim žadom.”

Prvi kineski car, pohlepan za dobrom reputacijom, izabrao je odmah nakon svog proglašenja da jednoga dana baš tamo bude sahranjen. Ovo otkriće podstaklo je kineske arheologe, da istraže predeo brda na kojem su, osim vojnika, otkrili i najveću grupu grnčarskih artifakata ikada, sve su to bili predmeti, činije, posude i hrana napravljena od gline, koji su trebali da osiguraju da će kineski car, i posle smrti živeti raskošno i u izobilju, dobro čuvan od svojih vernih vojnika.