Poznat kao zemlja inovacija i napretka, Japan je oduvek pribegavao neobičnim merama u pokušaju da utiče na demografske tokove. Još tokom devedesetih godina prošlog veka, vlasti Japana zagovarale su uvođenje eksperimentalnog programa za buduće roditelje. Naime, oni koji su želeli da imaju decu dobijali su „Jotaro“ lutke sa senzorima o kojima su morali da se brinu punih šest meseci, i na taj način polože test kao svojevrsnu simulaciju roditeljstva i spremnosti za tu ulogu.

Od aprila ove godine, Japan je započeo primenu nove fiskalne mere koja je izazvala brojne reakcije u javnosti. U pitanju su dodatne takse koje, posredno ili neposredno, više opterećuju građane bez dece, a čiji je cilj finansijska podrška porodicama i podsticanje nataliteta u zemlji suočenoj sa ozbiljnom demografskom krizom.

Ova mera deo je šire strategije japanske vlade da odgovori na dugogodišnji pad broja stanovnika i sve izraženije starenje populacije. Japan već decenijama beleži nizak natalitet, a procene ukazuju da bi, bez odlučnih koraka, broj stanovnika mogao nastaviti naglo da opada, uz sve veći pritisak na penzioni i zdravstveni sistem.

Nova politika ne funkcioniše kao direktna „kazna“ za građane bez dece, već kroz izmene poreskog i socijalnog sistema koje favorizuju porodice sa decom. To uključuje povećane doprinose za socijalno osiguranje, ali i preraspodelu sredstava kroz koju oni bez potomstva indirektno snose veći deo finansijskog tereta. Istovremeno, roditelji dobijaju značajne olakšice, od subvencija za brigu o deci, preko besplatnog ili subvencionisanog obrazovanja, do direktnih novčanih davanja.

Vlada ovu meru opravdava potrebom za „kolektivnom odgovornošću“ u rešavanju demografskog problema, naglašavajući da stabilno društvo i održiva ekonomija zavise od budućih generacija. Međutim, kritičari ističu da ovakav pristup može biti nepravedan prema pojedincima koji iz različitih razloga nemaju decu, bilo da je reč o ličnom izboru, zdravstvenim problemima ili ekonomskim okolnostima, jer vlasti Japana ove razloge ne uzimaju u obzir.

Ekonomisti upozoravaju da finansijski pritisak sam po sebi možda neće biti dovoljan da podstakne veći natalitet. Kao ključni problemi i dalje se navode visoki troškovi života, nesigurnost zaposlenja i zahtevna radna kultura, koja otežava balans između posla i porodice. S druge strane, pojedini analitičari smatraju da je Japan, suočen sa ubrzanim demografskim padom, primoran na radikalnije poteze, te da će efekti ove mere zavisiti od njenog dugoročnog sprovođenja i kombinovanja sa drugim politikama koje olakšavaju roditeljstvo.

Iako je još rano za procenu konkretnih rezultata, jasno je da Japan ovim potezom otvara novo poglavlje u borbi protiv demografskog sunovrata. Pitanje je samo da li će teret te borbe biti ravnomerno raspoređen i društveno prihvaćen, ili će da završi kao projekat „Jotaro“ lutki sa kraja prošlog veka, koji je nakon nepunih godinu dana napušten zbog brojnih društvenih kritika.

foto:/LovaLova portal