Za vrhunac čovekovog stvaralaštva, kada je tehnologija u pitanju, neki smatraju spejs šatl, neki svemirsku stanicu ali sve su to stvari koje smo izumeli za veoma usku, određenu namenu i kojima pristup imaju visoko trenirani oficiri, stručnjaci. Međutim, postoji i mašina koja je bila dostupna svima, koja je letela brže od bilo kog aviona, koja se transformisala u letu, a koja je bila toliko sofistikovana i elegantna da nikada, čak ni nakon skoro 3 decenije upotrebe nije nadmašena i prevaziđena. Njena pojava nikoga nije ostavljala ravnodušnim, a krstarenje nebom u njoj je bilo dovodeno do najviše tačke luksuza i udobnosti. Čak je i njeno ime označavalo harmoniju i jedinstvo. Oni koji su imali tu privilegoju da lete Konkordom i dan danas pričaju da je to bilo nezaboravno iskustvo koje se sa ničim drugim ne može porediti.

Konkord je supersonični avion, jedini putnički avion sposoban za supersonični let. Nije i prvi, jer je ruski “Tupoljev 144” koji mu je bio skoro identičan, bio prvi supersonični putnički avion koji je poleteo u nebo, ali Tupoljev je zbog velike nesigurnosti i nestabilnosti vrlo brzo povučen iz upotrebe. Konkord je u službi ostao punih 27 godina, pre nego što je definitivno povučen 2003. godine. Nastao je kao plod saradnje Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. Svoj prvi let doživeo je 2. marta 1969. iz Tuluza u Francuskoj. U komercijalni saobraćaj je ušao 21. januara 1976. godine i odmah zauzeo epitet “kraljica neba”. Ukupno je proizvedeno samo 20 ovih letelica, 4 prototipa i svega 16 serijskih primeraka. Konkorde su imale samo dve avio kompanije, Er Frans i Britiš ervejz, a stvoren je iz samo jednog, očiglednog razloga, da se let preko okeana, iz Evrope u Ameriku, skrati što je više moguće. Konkord je to činio na najdostojanstveniji mogući način. Enterijer Konkorda bio je opremljen kožom, drvetom i najkvalitetnijim materjalima, šampanjac i kavijar su redovno služeni tokom leta, a bio je namenjen samo onim najbogatijima.

Evo još nekoliko zanimljivih činjenica o konkordu.

Za obuku letenja na Konkordu, piloti su umesto standardnih 8, prekvalifikaciju polagali nakon 28 nedelja, toliko su rigirozni testovi bili. Konkord je leteo na visini od oko 18.300 metara što je dovoljno visoko da su putnici iz kabine mogli videti crnilo svemira kao i zakrivljenost planete Zemlje. Osim pilota, to je poslednji avion koji je u svom kokpitu imao i avioinženjera koji je pratio status letelice. Motore koji su pokretali ovu veličanstvenu letelicu proizvodio je niko drugi do Rols Rojs, a bili su toliko snažni da su se za rolanje po pisti dva od njegovih četiri motora morala isključiti kako bi se Konkord ukrotio. Takođe Konkord nije bio isplativ jer je bila potrebna velika količina goriva da bi se kretao prosečnom brzinom od neverovatnih 2200 km/h. Za let od Londona do Njujorka ovaj avion je trošio 75 tona goriva, što je dovoljno za let od Los Anđelesa do Brizbejna. Međutim, zaprepašćuje i činjenica da je samo tokom rolanja po pisti, ovaj avion trošio čak 2 tone goriva. Njegova prosečna brzina kojom se kretao je bila skoro dva puta veća od brzine zvuka, odnosno leteo je između 2180 i 2200 km/h. Zbog tako velike brzine, postoji samo jedna slika na svetu kako Konkord probija zvučni zid, u njegovo vreme, nijedan drugi avion, čak ni vojni migovi ili miraži nisu mogli da ga stignu.

Nos letelice bio je spušten prilikom taksiranja po pisti ali se prilikom poletanja i prelaska u supersonični nivo, nos podizao i hermetički zatvarao zaštitni vizir. Zbog ogromne brzine kojom je krstario, njegov trup se zagrevao i širio neverovarnih 15 do 20 centimetara tokom supersoničnog leta. Brzina kočenja za obične avione je između 140 i 160 km/h, međutim Konkord je poletao pri brizini većoj od 350 km/h, a sletao pri brzini od oko 280 km/h zbog čega je prvi na planeti imao karbonske kočnice. Let od Londona do Njujorka, umesto oko 9 sati, trajao je ispod 3,5 sata, a 1986. godine Konkord je srušio sve rekorde kada je celu planetu obleteo za 1 dan, 7 sati i 51 minut, računajući sletanja i tankiranja. Naredni rekord usledio je 1996. godine kada je za potrebe Ginisove knjige rekorda, Konkord svojom maksimalnom brzinom od skoro 3 maha, tj 3000 km/h stigao iz Londona u Njojork za svega 2 sata, 52 minuta i 51 sekundu. Osim putnika, Konkordom su vrlo često transportovani dijamanti i ljudski organi za transplantaciju. Tokom pomračenja sunca 1999. godine, Konkord je uspeo da “stigne i sunce”, tačnije da svojom brzinom prati pomračenje sunca, pa čak i da ga prestigne, pa su putnici iz Londona, kada su sleteli u Njujork, mogli iznova da prate isto pomračenje. Tokom svoje karijere “kraljica neba” prevezla je više od 2,5 miliona putnika. Međutim, i pored svog savršenstva, 2003 godine zauvek je prizemljen.

U popodnevnim časovima 25. jula 2000. godine, pri poletanju sa piste, Er Fransov Konkord je naleteo da metalni deo koji je ostao na pisti od prethodnog aviona, što je prouzrokovalo pucanje jednog od rezervoara. Zbog prevelike brzine kočenje nije bila opcija pa se avion srušio u obližnje selo. Ovo je bio jedini udes Konkorda u svojoj karijeri od skoro 30 godina ali i dovoljan razlog da se sve letelice prizemne. Nakon duge pauze, 2003. godine Konkord je uz “velika zvona” ponovo poleteo ali prekasno. Razlog je jednostavan, supersonično komercijalno letenje postalo je jednostavno preskupo da bi bilo isplativo. Ljudi su radije davali 1000 dolara za kartu običnim putničkim avionom, umesto 6000 koliko je trebalo izdvojiti za Konkord. Svoj finalni let Konkord je imao 31. maja 2003. godine kada se po poslednji put, uz gomilu slavnih ličnosti, kamere i celu svetsku pažnju, vratio iz Njujorka u London gde je zauvek ugasio svoje motore.

Postoji samo nekoliko mesta danas može videti Konkord. Osim jednog koji je izložen na pariskom aerodromu Šarl de Gol postoje i primerci koji se čuvaju u svetskim vazduhoplovnim muzejima u Bristolu, Parizu (na aerodromu Le Burže), u Njujorku (Intrepid Sea, Air & Space Museum), u Zinshajmu (Nemačka) i Sijetlu (Muzej letenja).