Čuvene sovjetske špijunke bile su 4 žene koje su lovile nekadašnje carske generale, vrbovale naciste na visokim položajima i krale nuklearne tajne SAD-a i Velike Britanije.

Nadežda Plevicka

Bila je jedna od omiljenih pevačica romansi i ruskih narodnih pesama ruskog cara Nikolaja II.

Godine 1930, 13 godine nakon revolucije je zajedno s mužem, generalom Nikolajem Skoblinom, radila za sovjetsku obaveštajnu službu. Tokom sedmogodišnjeg dejstvovanja bračni par je pomagao sovjetskim specijalnim službama u borbi protiv antiboljševičke emigrantske organizacije Ruski opštevojni savez (ROVS). Između ostalog, zahvaljujući njima neutralizovano je 17 agenata koji su u Sovjetskom Savezu imali zadatak da vrše terorističke napade.

1937. godine Plevicka je učestvovala u hvatanju jednog od glavnih članova ROVS-a generala Jevgenija Millera u Parizu i u njegovom prebacivanju u SSSR. Zbog toga je je kasnije uhapsila francuska policija i osudila na 20 godina robije. Nadežda Vasiljevna je preminula u zatvoru 1. oktobra 1940. godine.

Jelena Ferrari

Olga Revzina, poznatija po pseudonimu Jelena Ferrari, uspevala je paralelno da obavlja zadatke za sovjetsku obaveštajnu službu i da se bavi književnošću. Njeni stihovi su objavljivani u SSSR-u i Italiji, a prozne eseje joj je pohvalio i čuveni Maksim Gorki.

Stvarala je obaveštajne mreže u Nemačkoj i vrbovala vojne inženjere u Italiji, ali njena najznačajnija operacija bila je sudelovanje u atentatu na barona Petra Vrangela. Tokom Građanskog rata, a nakon razbijanja Belog pokreta jedan od njegovih najvažnijih vođa i neprijatelj boljševika našao se u Turskoj s ostacima svoje Ruske armije. Italijanski parobrod „Adria“, krenuo je iz sovjetske Rusije 15. oktobra 1921. godine razbijajući Vrangelovu jahtu „Lucullus“, koja je bila usidrena u istanbulskoj luci. Ispostavilo se da se vojskovođa u to vreme nalazio na obali, ali potonule su njegove lične stvari, dokumentacija i blagajna vojske.

Jelena je stradala u „velikom teroru“ pošto se vratila u SSSR. Optužena je za kontrarevoluciju i špijunažu i streljana je 16. jula 1938. Godine 1957. je posmrtno rehabilitovana.

Elizabeta Zarubina

Ona je bila pravi „lovac na glave“. U sovjetskoj obaveštajnoj službi nije bilo takvog majstora vrbovanja kao što je bila Elizabeta Zarubina.

Tokom godina rada u različitim evropskim zemljama i SAD-u Elizabeta Juljevna je zajedno sa svojim mužem, obaveštajcem Vasilijem Zarubinom, vrbovala na stotine agenata. Njih dvoje su, između ostalog, radili sa saradnikom Gestapa Villijem Lehmanom, jednim od najvažnijih sovjetskih špijuna u Trećem Rajhu. Mreža agenata koju su Zarubini stvorili u Nemačkoj funkcionisala je i nakon uništenja nacizma.

Elizabeta je prva među sovjetskim špijunima došla do informacije o Američkoj atomskoj bombi. Nakon što se sprijateljila sa Katarinom ženom Roberta Openhajmera, nosioca projekta Menhetn, pomogla je da se u tajni program rada na atomskoj bombi uključe fizičari i matematičari levičarskih uverenja. Tako je Moskva dobijala potrebne informacije o nuklearnom programu Amerikanaca.

Melita Norvud

Zahvaljujući agentu „Hola“ Staljin je o britanskom nuklearnom programu znao više od nekih članova kabineta ministara Britanije. Gotovo 35 godina Melita Norvud je za SSSR kopirala tajne dokumente o atomskoj bombi na kojoj su radili Britanci.

Pozicija sekretara šefa odelenja u Britanskom udruženju za istraživanje lakih metala, omogućila je Norvudovoj da prosleđuje sovjetima materijal iz nuklernog programa Britanaca. Iako je nekoliko puta bila sumnjičava, nikada je Britanci nisu osudili, te se kao takva i penzionisala 1972. godine. Agent Hola razotkrivena je tek 1992. u svojoj 80. godini života. Britanska vlada je nije hapsila zbog toga. Ljudi iz njene neposredne blizine, pa čak i njena ćerka Anita, nisu znali za njena levičarska ubeđenja.