Ako pomenemo najviše mesto naše planete, svi ćemo odmah pomisliti na Mont Everest, najviši vrh Himalaja koji sa 8.848 metara možemo nazvati i krovom sveta. Ovu planinu do sada je posetilo preko 6.000 ljudi, uglavnom Nepalaca i iskusnih planinara.

Slika sa “vrha sveta” dobro je poznata svima, oštri, snežni planinski vrhovi koje među oblacima obasjava sunčeva svetlost. Međutim, ukoliko se zapitamo koje je najdublje mesto planete Zemlje, priča je potpuno drugačija. Ono je okupano u večitu tamu, a njenu površinu videlo je samo troje ljudi ikada, i to iz specijalno kostruisane podmornice.

Marijanski rov je najdublji deo, najvećeg Tihog okeana, i najdublje mesto na površini Zemljine kore. Nalazi se na dubini od oko 11 km, a njegova tačna dubina još uvek nije izmerena. Marijanski rov smešten je istočno i južno od Marijanskih ostrva, blizu Guama, do njega nikada ne dopire sunčeva svetlost, dužine je 69 kilometara i u obliku je polumeseca. Rov formira granicu između dve tektonske ploče, gde je Pacifička ploča podvučena ispod Filipinske, a pritisak koji se formira u Rovu iznosi 108,6 MPa, preko hiljadu puta više od standardnog atmosferskog pritiska na nivou mora. Njegova do sada najveća izmerena dubina je 11.022 metra, a ako bi najvišu planinu sveta, Mont Everest postavili u njega, iznad planinskog vrha bilo bi jos preko 2 kilometra morske vode.

Brod Engleske kraljevske mornarice, Čelendžer, prvi je ispitao rov 1951. godine. Koristeći eho sonar, Englezi su tada izmerili dubinu od 10.900 metara. Međutim, 6 godina kasnije, sovjetski brod „Vitjaz“ izmerio je dubinu od 11.034 metra, koja je nazvana „Marijanska dolina“. Problem je bio u tome što Sovjeti ovu činjenicu nisu mogli dovoljno tačno da potvrde, a naredne ekspedicije nisu uspele naći ovu dubinu, iako su koristile tačniju opremu. Na kraju su Japanci bili ti koji su 1984. godine poslali specijalizovan brod da obavi ispitivanje u Marijanskom rovu gde su prikupili podatke i potvrdili da za sada najveća dubina iznosi 11.022 metra. Kada su u pitanju zaroni na dno Rova, Trst, batiskaf Mornarice Sjedinjenih Država, bio je prvi koji se spustio do dna 23. januara 1960. godine, sa poručnikom američke mornarice, Donom Volšom. Kao balast je korišćena gvozdena kugla, a benzin je služio za povratak na površinu. Tadašnji elektronski sistemi u podmornici pokazivali su dubinu od 11.521 metara, međutim po izranjanju, utvrđeno je da nisu pravilno očitavani i dubina je kasnije ispravljena na 10.916 metara. Poručnik Volš bio je veoma iznenađen kada je na samom dnu primetio organizme, “morske jezičke” od oko 30 cm i morske račiće. Naime do tog trenutka se verovalo da ništa ne može da živi na toj dubini. Prema poručnikovim rečima, „dno je izgledalo svetlo i bistro“.

U kasnijim godinama Hladnog rata Marijanski rov je predložen kao lokacija za odlaganje nuklearnog otpada, kako bi se on smestio što dublje, u omotač Zemljine kore. Međutim, odlaganje nuklearnog otpada u okeanima zabranjeno je međunarodnim pravom, pa je ova ideja napuštena. Za nas ljude, Marijanski rov ostaje potpuno neistraženi deo naše planete, prema zvaničnim podacima više ljudi posetilo je površinu meseca nego Marijanski rov, najdublju tačku Tihog okeana. Zanimljivo je još pomenuti da razlika u visini između najvišeg vrha i najdubljeg rova na planeti Zemlji iznosi oko 19870 metara.