Potaša je mešavina nekoliko hemijskih jedinjenja kalijuma, a dobija se iz pepela nastalog spaljivanjem drveta i uglja, a takođe i prženjem stena koje poseduju veliku koncentraciju kalijuma.

Možda smatrate da je količina ovog nusprodukta mala i nemerljiva ali ako tako mislite, to je samo zato što još uvek niste čuli za Monte Kali, veštačku planinu koja se nalazi u gradu Heringen, u centralnoj Nemačkoj, i koja predstavlja najveću planinu od soli na svetu. Ova planina počela je da nastaje sredinom ’70. godina prošlog veka kada je kuhinjska so počela da se vadi iz rudnika oko grada Herigena. Problem je počeo da nastaje kada je rudarenje dovelo do velike količine nusprodukta koji je morao negde da se skladišti. Kompanija koja upravlja rudnicima počela je da odlaže svu ovu so nekoliko milja od Heringena, a tokom svih ovih godina stvorila se ogromna slana planina koju su stanovnici obližnjeg grada nazvali planina Monte Kali. Ova planina nalazi se na 530 metara nadmorske visine i pokriva površinu od preko 100 hektara, što je sasvim dovoljno da se klasifikuje kao veštačka planina soli. Može se videti sa bilo kog mesta u Heringenu, ili čak proći pored nje prilikom vožnje autoputom pa ne treba da čudi činjenica da Monte Kali postaje i turistička atrakcija. Oni koji žele, mogu da plate i popnu se na ovu ogromnu planinu soli sa vodičem iz fabrike koji će im ispričati priču o nastanku planine. Uspon na planinu traje oko 15 minuta, a visoravan od 23 hektara pruža pogled na celu dolinu i reku Vera, sve do Rena i Tirinške šume.

Iako je teško proceniti od koliko soli se sastoji Monte Kali, većina izvora tvrdi da je planina teška oko 236 miliona tona. Monte Kali pokriva površinu od 114 fudbalskih terena i teška je kao 23.600 Ajfelovih kula, a sa više od 1.000 tona nove soli koja se dodaje svakoga sata, ova planina postaje sve veća, godišnje za oko 7,2 miliona tona. Međutim, džinovska planina soli ne predstavlja samo atrakciju već, nažalost i potencijalnu ekološku katastrofu. S obzirom da se nalazi u centru Nemačke, u blizini šuma i reke Vera, planina počinje da predstavlja opasnost po životnu sredinu. Istraživanja su otkrila da je rastuća gomila soli usled padavina i prirodnih procesa dovela i do stvaranja velike količine slane vode što je doprinelo da Vera postane slana, kao i podzemne vode u tom području. Od 60 do 100 vrsta beskičmenjaka koji su nekada nazivali područje oko Heringena domom, preostale su samo još samo tri.

Ova ekološka katastrofa bila bi odavno sanirana da industrija potaše nije zaista toliko velika, a i sama kompanija zapošljava nekoliko hiljada radnika pa njeno zatvaranje nije opcija. Štaviše, kompaniji je nedavno produžena licenca za rad do 2060. godine, a odobren je i zahtev za proširenje Monte Kalija za još 25 hektara. Zvaničnici kažu da rade na smišljanju alternative koja bi neutralisala štetna dejstva planine i iskoristila njen potencijal u druge svrhe.

Monte Kali je najveća planina soli na svetu, ali je samo jedan od nekoliko deponija soli u tom regionu Nemačke koja je postala poznata kao Zemlja Belih planina.