Dok publika širom sveta uživa u avanturama simpatičnog vanzemaljca Rokija iz aktuelnog bioskopskog hita „Projekat: Očajnički pokušaj“, naučnici se bave znatno ozbiljnijim pitanjem, šta ako sledeći „gost iz svemira“ ne bude šarmantni filmski junak, već mikroskopski organizam koji bi mogao da ugrozi život na Zemlji?

Zbog toga se u naučnim krugovima sve ozbiljnije razmatra ideja koja zvuči kao zaplet naučnofantastičnog trilera – izgradnja posebne karantinske stanice na Mesecu, gde bi se analizirali uzorci doneti sa Marsa i ledenih meseca Jupitera i Saturna pre nego što stignu na našu planetu.

Iako zvuči kao scenario iz Holivuda, reč je o stvarnom predlogu koji dobija sve veću podršku među astrobiolozima. Kako se čovečanstvo približava trenutku kada će prvi put doneti komade marsovskog tla na Zemlju, raste i potreba da se spreči čak i najmanja mogućnost da sa njima stigne nešto potpuno nepoznato. Za razliku od filmova u kojima vanzemaljci imaju zelenu kožu, velike oči i neobične moći, naučnici tragaju za mnogo skromnijim oblicima života, mikrobima koji bi mogli da prežive u ekstremnim uslovima Marsa ili u podzemnim okeanima ledenih svetova poput Evrope i Enceladusa. Upravo takvi organizmi predstavljaju najveću nepoznanicu.

Ovaj rizik poznat je kao „povratna kontaminacija“. Iako stručnjaci naglašavaju da je mogućnost da vanzemaljski mikroorganizmi postoje veoma mala, posledice njihovog eventualnog dospeća u Zemljinu biosferu bile bi potpuno nepredvidive. Naš imuni sistem i priroda nikada se nisu susreli sa takvim oblicima života, zbog čega oprez postaje važniji od optimizma.

NASA je prvobitno planirala da uzorci budu analizirani u visokobezbednim laboratorijama na Zemlji, ali deo naučne zajednice smatra da ni najsavremeniji objekti ne mogu pružiti apsolutnu sigurnost. Ljudska greška, tehnički kvar ili prirodne katastrofe, koliko god bili malo verovatni, nikada ne mogu biti potpuno isključeni. Zato se kao idealno rešenje nameće Mesec.

Prema predlogu, letelica sa uzorcima ne bi odmah sletela na Zemlju. Bila bi presretnuta u svemiru i preusmerena ka lunarnoj laboratoriji, gde bi roboti u potpuno izolovanim uslovima obavili sva ispitivanja. Mesec za to ima gotovo savršene uslove. Na njemu nema atmosfere, pa bi svaki eventualni mikroorganizam bio izložen vakuumu i snažnom kosmičkom zračenju. Takođe, nema biljaka, životinja niti ljudi koji bi mogli biti ugroženi. Čak i u najgorem mogućem scenariju, eventualno izlivanje uzorka ostalo bi ograničeno na potpuno sterilnu površinu našeg prirodnog satelita. Tek kada detaljne analize potvrde da uzorak ne predstavlja nikakvu opasnost, dobio bi „zeleno svetlo“ za put na Zemlju.

Zanimljivo je da ovakav oprez nije bez razloga, jer iako smatramo da život, osim na planeti Zemlji, nije moguć, Mars i ledeni svetovi Sunčevog sistema i dalje kriju brojne tajne.

Planovi za misiju „Mars Sample Return“, koja bi trebalo da donese prve uzorke sa Crvene planete, predstavljaju jedan od najvećih naučnih poduhvata naredne decenije. Izgradnja laboratorije na Mesecu značajno bi povećala troškove i složenost misije, ali zagovornici ove ideje poručuju da se bezbednost cele planete ne može meriti novcem.

Dok filmski Roki osvaja simpatije publike, stvarni susret sa mogućim tragovima vanzemaljskog života mogao bi izgledati potpuno drugačije. Umesto spektakularnog dočeka, prve „goste“ iz dubokog svemira možda će sačekati roboti, laboratorije i karantin na Mesecu, jer kada je reč o nepoznatom, naučnici vole da kažu da više vole da budu oprezni, nego da kasnije kažu „trebalo je da budemo pažljiviji“. Da li im možemo verovati?

foro:/LovaLova portal