Da li pamtite svoj prvi mobilni telefon i da li ga još čuvate? Da li se sećate zbog čega ste ga kupili, možda zato što Vam je bio potreban za posao ili ste želeli da idete u korak sa tehnološkim tendencijama? Mobilni telefoni u svetu su je pojavili sredinom ’80.-tih godina, tačnije 1983. godine izlaskom Motorola DynaTAC 8000X uređaja. Ubrzo zatim, i drugi veliki proizvođači izbacili su svoje modele poput Simensa, Nokije, Eriksona…

Prva mobilna telefonija u Srbiji je startovala 31. decembra 1994. godine. Tadašnje “cigle” kako smo ih popularno zvali, imale su mogućnost obavljanja telefonskih poziva i slanja tekstualnih poruka, a kasniji modeli obogaćeni su i funkcijama časovnika, alarma i digitrona. Poput nijedne druge tehničke naprave pre toga, mobilni telefon postao je deo naše svakodnevice, aparat koji smo uz sebe navikli da imamo više nego novčanik ili pakovanje maramica. U prvo vreme nije sve išlo tako glatko, kupovina aparata iziskivala je dosta novca kao i kupovina kartice, tj telefonskog broja kod mobilnog operatera. Pamtimo i činjenicu da su telefonski pozivi bili veoma skupi pa smo razgovor preko mobilnih telefona svodili na “javi mi se”, “dolazim odmah” ili “nemam kredita, stavi kafu”. Značajno jeftinije, pa čak i besplatne bile su tekstualne, SMS poruke koje su doduše znale da kasne i ceo dan, zbog toga smo se na njih oslanjali samo ako bi nam neko došapnuno neki strani servisni centar koji smo, najčešće kratko vreme, mogli da koristimo, tačnije dok nas ne bi “ulovili”.

Svoj lepi i skupi mobilni telefon većina je želela zaštititi adekvatnim futrolama ali pošto su se takve teško nabavljale, vrlo često su naše majke ili bake bile te koje bi nam od starih farmerica šile najrazlišitije “džep” futrole u koje smo pakovali svog uglancanog, mobilnog ljubimca. Uvođenjem kasnijih, tzv “polifonih” melofija dobili smo priliku da svoj telefon dodatno personalizujemo, pa smo uz pomoć TV teletexa i raznih časopisa dolazili do kodova koi su, uneti u telefon, svirali melodiju nama dobro znane pesme. Pamtite li period kada se na zvuke pesme “Grlica” Željka Samardžića, cela kafana hvatala za džep misleći da baš njih neko ovog trenutka zove?

Iako su telefoni sa ekranom na dodir počeli da se prave početkom 2000.-tih godina, prvi pravi pametni telefon pojavio se 2007. godine izlaskom Eplovog “Ajfona”. Pristup internetu, društvenim mrežama i elektronskoj pošti, slikanje pomoću kvalitetnih kamera, reprodukcija audio i video fajlova odavno su postali sastavni deo mobilnih telefona, a proizvođači širom sveta utrkuju se čiji će telefoni biti najkvalitetniji i najpametniji, sa najviše memorije i mogućnosti.

U januaru tekuće godine kompanije Samsung uvrstila je i veštačku “AI” inteligenciju u arsenal svojih mogućnosti kod premijum telefona. Ovo je, kako kažu, najveći pomak od uvođenja interneta u pametne telefone jer ćete kroz samo par poteza prstom, svoju muziku, slike i video zapise moći da prepravljate na najvišem nivou. Veštačka inteligencija omogućiće Vam da Vašu omiljenu pesmu sada peva neko potpuno drugi, na sliku Vašeg omiljenog glumca sada ćete moći dodati i svoj lik kako, na primer zajedno ispijate šampanjac na vrhu Keopsove piramide, a ni put do Egipta više neće biti problem jer je veštačka inteligencija stekla sposobnost da Vaš maternji jezik simultalno prevodi u bilo koji strani jezik, po želji.

Sada, kada smo na pragu toga da mobilni pametni telefoni mogu “sve”, postavlja se pitanje ko koga poseduje, mi pametne mašine, ili one nas? Ako smo tvorci svoje sudbine i ako smo sredstva komunikacije, kućni telefon i računar, dovukli u svoj džep da imamo ceo svet na dlanu, zbog čega više nismo u prilici da sa nekom osobom razgovaramo i lično, kada se sretnemo oči u oči?