Zamisao da se mamuti jednog dana ponovo kreću zaleđenim prostranstvima Sibira ili Severne Amerike dugo je delovala kao scenario naučnofantastičnog filma. Ipak, zahvaljujući ubrzanom razvoju genetike i tehnologije za uređivanje gena, ono što je do juče bilo nezamislivo danas postaje ozbiljan naučni projekat. Iako se često govori o „oživljavanju mamuta“, stvarnost je znatno složenija, naučnici ne pokušavaju da vrate izumrlu životinju u njenom izvornom obliku, već stvaraju njenog savremenog naslednika.

U središtu ovog ambicioznog poduhvata nalazi se američka kompanija Colossal Biosciences, koju predvodi genetičar sa Harvarda Džordž Čerč. Cilj istraživača nije kloniranje runastog mamuta, jer za to ne postoje uslovi. DNK pronađen u večitom ledu star je hiljadama godina i toliko je oštećen da ga nije moguće iskoristiti za stvaranje identične životinje.

Umesto toga, naučnici koriste najbližeg živog rođaka mamuta – azijskog slona. Ove dve vrste dele čak 99,6 odsto genetskog materijala, što omogućava da se pomoću savremenih metoda određene osobine mamuta prenesu u genom slona. Tako nastaje svojevrsni hibrid, životinja koja bi izgledom, ponašanjem i sposobnošću preživljavanja podsećala na svog davno nestalog pretka.

Ključnu ulogu u ovom procesu ima CRISPR tehnologija, često nazivana „molekularnim makazama“. Njome istraživači precizno menjaju gene odgovorne za karakteristike koje su mamutima omogućavale život u ekstremno hladnim uslovima. Pre nego što započne genetsko uređivanje, naučnici detaljno upoređuju genome runastog mamuta i azijskog slona. Na taj način identifikuju gene zaslužne za otpornost na hladnoću, a zatim ih ubacuju u ćelije kože azijskog slona.

Fokus nije na promeni čitavog organizma, već na osobinama koje su presudne za život u ledenim predelima. Među njima su gusto, višeslojno krzno koje štiti od niskih temperatura, debeli sloj potkožnog masnog tkiva koji služi kao prirodna izolacija, manje uši koje smanjuju gubitak toplote, kao i posebna struktura hemoglobina koja omogućava efikasan prenos kiseonika čak i pri ekstremnom minusu. Nakon genetskih izmena, ćelije se pretvaraju u matične, iz kojih se formiraju embrioni. Za razliku od ranijih planova, naučnici žele da izbegnu korišćenje ugroženih azijskih slonova kao surogat-majki. Zbog toga razvijaju tehnologiju veštačke materice u kojoj bi buduća mladunčad mogla da se razvijaju bez rizika po živu populaciju slonova.

Iako ceo projekat mnoge podseća na film „Park iz doba jure“, njegova svrha nije stvaranje senzacije niti vraćanje izumrlih vrsta radi atrakcije. Naučnici veruju da bi ovakve životinje mogle da odigraju važnu ulogu u ublažavanju posledica klimatskih promena. Pre više hiljada godina mamuti su bili ključni stanovnici ogromnih arktičkih travnjaka. Njihovo neprestano kretanje, ispaša i rušenje drveća održavali su prostrane stepe. Nakon njihovog nestanka, ti predeli postepeno su se pretvorili u močvarnu tundru obraslu mahovinom i niskim rastinjem. Promena ekosistema imala je dalekosežne posledice. Debeli snežni pokrivač danas deluje kao izolator, sprečavajući zimsku hladnoću da prodre duboko u zemlju. Zbog toga se permafrost.  trajno smrznuto tlo u kojem su zarobljene ogromne količine ugljenika i metana, sve brže zagreva i topi, oslobađajući gasove koji dodatno ubrzavaju globalno zagrevanje.

Upravo tu naučnici vide potencijalnu ulogu budućih hibridnih „mamufanata“. Njihovo kretanje i težina sabijali bi sneg, omogućavajući hladnoći da lakše dopre do tla i očuva permafrost zamrznutim. Istovremeno, ispašom bi podsticali povratak travnatih površina koje bolje odbijaju sunčevu svetlost od tamne mahovine i žbunja, čime bi se dodatno usporavalo zagrevanje arktičkih oblasti.

Istraživački tim očekuje da bi prvi hibridni mladunci mogli da budu rođeni do kraja ove decenije. Međutim, čak i ako taj cilj bude ostvaren, biće potrebne godine, pa i decenije, da se formiraju stabilne populacije koje bi mogle da utiču na prirodne procese u velikim arktičkim područjima.

Bez obzira na to da li će ovaj projekat u potpunosti ispuniti očekivanja, jedno je sigurno, granice između paleontologije, genetike i ekologije danas su bliže nego ikada. Ono što je nekada pripadalo isključivo svetu fosila i muzeja, sada se polako seli u najsavremenije laboratorije, otvarajući novo poglavlje u odnosu čoveka prema prirodi i sopstvenoj budućnosti.

foto:/LovaLova portal