Na nas sija sa neba i njegova svetlost, prvo je što ugledamo kada se probudimo, označava i daje život, odgovorno je za skoro sve prirodne procese koji se na Zemlji dešavaju, ka njemu se okrećemo i po njemu računamo vreme. Nije planeta, već najsjajna zvezda i centar je svog planetarnog sistema. U pravu ste, reč je Suncu.

Sunce je nama najbliža i najbolje proučena od svih zvezda. U njenom, Sunčevom sistemu, kruži 8 planeta sa svojim prirodnim satelitima, 5 patuljastih planeta, asteroidi, komete, meteori i čestice kosmičke prašine, pa tako Sunce predstavlja dominantnu zvezdu i centar Sunčevog sistema. Svetlost i toplota koju nam pruža omogućava život na Zemlji putem procesa fotosinteze, a u velikom utiče i na klimu i vremenske prilike. Srednja udaljenost između Sunca i naše planete iznosi 149.600.000 km ili jedna astronomska jedinica koju sunčeva svetlost pređe za 8 minuta i 18 sekundi. Sunce predstavlja skoro savršenu sferu, a zapravo je sastavljena od gasovite vruće plazme i poseduje najjače magnetno polje. Prečnik Sunca je oko 1 392 000 km, što je čak 109 puta veće od naše planete Zemlje i ima masu koja je 330.000 puta teže od Zemlje, masa Sunca zapravo sačinjava neverovatnih 99,86% mase celog Sunčevog sistema. U sastav Sunca ulaze najviše vodonik, oko 74%, zatim helijum, oko 24%, a od ostalih elemenata prisutni su gvožđe, nikl, kiseonik, silicijum, sumpor, magnezijum, ugljenik, neon, kalcijum i hrom, u malim količinama. Temperatura Sunčeve površine približno je oko 5.500 stepeni Celzijusa koja čini da je Sunce zapravo skoro bele boje ali se nama Sunce čini žuto zbog atmosferskog rasipanja, koje uklanja talase kraćih talasnih dužina odnosno plavu i ljubičastu svetlost i ostavlja spektar frekvencija koje ljudsko oko opaža kao žuto. Ovo rasipanje daje okolnom nebu njegovu plavu boju. Kada se Sunce nalazi nisko na nebu rasipa se još više svetlosti, pa se Sunce čini narandžasto ili crveno.

Sunce je nekada smatrano malom i beznačajnom zvezdom, ali danas je poznato da je ono svetlije od 85% zvezda u galaksiji Mlečni put, od koje su većina crveni patuljci. Spoljašnji deo Sunčeve atmosfere, koji se naziva korona, stalno ispušta deo plazme u svemir u obliku Sunčevog vetra. Balon međuzvezdane materije koju stvara Sunčev vetar naziva se heliosfera i to je najveća neprekidna struktura u Sunčevom sistemu. Sunce kruži oko centra galaksije Mlečni put na udaljenosti od približno 26-27.000 svetlosnih godina od centra galaksije, i kreće se u pravcu sazvežđa Labud. Kako se celi svemir širi, tako se i mi, zajedno s našim Suncem, našom galaksijom ili Mlečnim putem, krećemo prema konstelaciji Hidra. Sunce je zvezda “glavnog niza spektralnog tipa G2”, što zapravo znači da je nešto veća i toplija od prosečne zvezde, ali ipak nedovoljno velika da bi pripadala tzv. „divovima“. Životni vek zvezda ovog spektralnog tipa je oko 10 milijardi godina, a budući da je naše Sunce staro oko 5 milijardi godina, onio se nalazi na sredini svog životnog ciklusa, odnosno u najboljim godinama.

Nekada se na sunce se gledalo kao na najvećeg čovekovog prijatelja, ali smo nažalost, modernim načinom života i savremenim tehnologijama delimično uništili ozon, spoljašnji štit oko planete Zemlje koji nas brani i od negativnih dejstava Sunca tj njegovih ultra ljubičastih zraka, zbog toga je u poslednjih 20 godina sve veća pojava melanoma. Međutim Sunce i dalje ima presudan značaj na naš organizam. Sigurno ste primetili da vas Sunce čini sretnijima. No možda niste znali da ono ubrzava metabolizam, poboljšava krvnu sliku, smanjuje holesterol i zaslužno je za hormon sreće, serotonin, koji lučimo kada sunčeva svetlost uđe u naše oči. Kada padne noć, serotonin se pretvara u melatonin, hormon koji je odgovoran za našu vitalnost, mladolikost, ali i uravnoteženu naviku spavanja.

Ako telo ne proizvodi dovoljno melatonina, osoba će patiti od nesanice i nesposobnosti postizanja dubokog sna, što je čest slučaj kod starijih osoba. Dnevna svetlost, posebno sunčeva, odgovorna je za naše mentalno zdravlje i psihičku ravnotežu više nego što bismo to mogli i pomisliti. Zato iskoristite sunčane dane koje su pred nama i boravite na suncu barem 15-20 minuta dnevno, da bi telu osigurali dovoljno vitamina D, i u skladu s tim, optimalno zdravlje. Samo ne zaboravite, nikada ne budite direktno na suncu, pogotovo između 12 i 16 časova, pijte dovoljno tečnosti i obavezno stavite neku kremu sa zaštitnim UV faktorom.